Odbrana „rak rana“ Partizana

Imao je Partizan lepu priliku da se iz Bavarske vrati na trijumfalan način. Delovalo je da Bajern savladiv tim i na svom terenu, međutim nagli pad u igri, pre svega u drugih 20 minuta doveo je do toga da crno-beli dožive peti evroligaški poraz (94:85).

Mnogo je razloga zbog kojih su puleni Željka Obradovića poklekli protiv Bajerna.

Odsustvo Kevina Pantera, čini se, sve više utiče na igru srpskog velikana koji je i u Minhenu kuburio u elementima igre u kojima je hronično loš od početka sezone.

Kontrola skoka je ponovo izmakla Danilu Anđušiću i saigračima, procenti šuta za tri poena bili su veoma loši (svega 29,6 odsto) praznih minuta bilo je poprilično, pre svega tokom treće i četvrte deonice a nadasve odbrana je bila toliko porozna da je Partizan opravdao negativan epitet jednog od najslabijih defanzivnih timova u Evroligi ove sezone.

NA GRANICI 90 POENA

Duel sa Bajernom bio je treći uzastopni na kojem je Partizan primio više od 84 poena, a drugi vezani sa preko 90 što sigurno brine stručni štab crno-belih.

Srpski velikan je trenutno na evroligaškom proseku od čak 87 primljenih poena, što ga čini jednim od najlošijih defanzivnih timova u elitnom društvu.

Poređenja radi, prošle sezone u Evroligi u proseku je primao 83 poena, bolje je kontrolisao defanzivni skok, samim tim i rival je imao manji broj ponovljenih napada.

Iako ni tada nije bio među reprezentativnijim odbranama, ovosezonska izdanja su krajnje zabrinjavajuća.

PONAVLJANJE GRADIVA

Sezona je još uvek u prvoj trećini i zaista ima vremena da se brojni segmenti u igri iskoriguju, međutim primetno je da u određenim aspektima crno-beli ne beleže kontinuirani napredak.

U Minhenu je ekipa ponovo pala na zagrađivanju protivničkih igrača i kontroli skoka. Bajern je imao čak 13 ofanzivnih skokova, naspram Partizanova tri posle kojih je ubacio 12 poena.

Stil igre koji preferira trener Željko Obradović direktno se odražava na kontrolu skoka. Partizan u odbrani konstantno preuzima, centri neretko izlaze na bekove, dok strana pomoći pokušava da što više umanji mis-meč pod košem.

Takvim pristupom crno-beli svesno rizikuju na skoku, s obzirom na to da se neretko dešava da pod košem nizak igrač ostane sa visokim u duelu, što automatski otežava zagrađivanje i kontrolu skoka.

Iako statistički to ne izgleda tako, Partizan ima određenih problema i u odbrani od protivničkog „pika“.

Jednostavno, izbor crno-belih je da se uglavnom pravi pritisak na prvom pasu što od centara, odnosno visokih igrača zahteva izuzetnu mobilnost i veoma brze lateralne kretnje.

Takođe, na strani pomoći uigranost mora biti dovedena do maksimalnog automatizma jer u suprotnom rivalski centri posle otvaranja, pogotovo kratkih otvaranja lako mogu proigrati saigrače na perimetru što je Karsten Edvards periodično odlično eksploatisao u Minhenu.

Odbrana Partizana je, u tom aspektu, najranjivija kada igrač koji postavlja blokadu ide i u realizaciju.

Partizan je u tom pogledu dugo bio na veoma lošem 14. mestu u evroligaškoj konkurenciji.

Dovođenjem Bruna Kabokla trebalo bi da bude rešen problem ili u određenoj meri ublažen u momentima kada u odbrani od „pika“ centar treba visokim iskakanjima na blokadi da uspori ili onemogući pas beka ka centru ili visokom igraču.

Frenk Kaminski u tom smislu nije ni nalik Matijasu Lesoru koji ne samo što je u takvim iskakanjima bio superioran već je umeo tako kvalitetno da preuzime protivničkog beka da se mis-meč nije ni osećao.

Kada se meč lomio, Partizan je defanzivno vrlo loše izledao u mis-meč situacijama. Alen Smailagić, recimo, nije imao rešenja u izolacijama u kojima je bio naspram Leandra Bolmara, visokog i vrlo nezgodnog argentinskog beka.

Takođe, utisak je da Partizan defanzivno vrlo lako upada u mis-meč pozicije, odnosno da bekovi nisu dovoljno agresivni i odlučni na perimetru.

Ognjen Jaramaz i Danilo Anđušić nisu elitni defanzivci, ali je upadljivije to da Aleksa Avramović već izvesno vreme nije u reprezentativnom raspoloženju i to u oba pravca igre.

Krtike je zaslužio i Zek Ledej koji defanzivno već izvestan period ne predstavlja neku naročitu stabilnost, naprotiv.

Protiv Igokee i Bajerna bio je među slabijima u tom kontekstu, a rivali su neretko eksploatisali njegove manjkavosti u odbrani od „pika“.

Partizan je u prvih osam evroligaških utakmica u četiri navrata primio preko 90 poena.

Uspeo je samo jednom da rivala spusti ispod 70 poena (na gostovanju Asvelu) dok je na ostale tri utakmice primio više od 80.