Nije to bilo finale kilometra i po sa najslabijom konkurencijom ikada na nekom velikom takmičenju.
Nije ni moglo da bude kada se u njemu našla najbolja Evropljanka današnjice Sifan Hasan. Holanđanku nije, skoro sve ostale Amela Terzić je pobeđivala nekad i negde, pa i da nije, njeni rezultati i kontrolni testovi su takvi da je i ona sama verovala kako će svoje najlepše snove konačno ostvariti u Amsterdamu. Najprostije rečeno, bila je to idealna konkurencija za najveći iskorak u karijeri, do koga na njenu i žalost svih onih koji znaju koliko je napora uloženo da bi se stiglo do ovakvog nivoa, ni ovoga puta nije došlo. Nepojmljivo je da devojka koja ima sve što treba da ima vrhunska atletičarka, koja je predodređena za medalje ni na trećem velikom seniorskom takmičenju nije bila ni blizu medalje.
Nije lako objasniti kako to da na oba seniorska Evropska šampionata (Cirih 2014. i Amsterdam 2016) u dve potpuno različite trke Terzićeva oba finala završi poslednja – dvanaesta (Cirih 4:19,11 – Amsterdam 4:37,70). Nemoguća je da tek tako ponestane baruta u nogama i telu devojke koja je kao od šale kao juniorka pobeđivala u kvalifikacionim, polufinalnim i finalnim trkama postavljavši rekordna vremena. Očigledno je da Terzićeva nema problem sa konkurencijom, ritmovima trka, vremenskim uslovima na stazi. Ona je sama sebi najveća zagonetka. Za razliku od sprinta ili produženog sprinta gde su brzina i snaga jedini elementi koji određuju plasman, na hiljadarki i po nema vrhunskog dometa dok se brzina i izdržljivost ne poklope sa brzinom razmišljanja. Ne postoji ista trka na 1.500 metara, svaka traži drugačiji pristup i „brzinu glave“, traži da se u datom trenutku i postojećim okolnostima reaguje na najbolji mogući način i odmah. Za tu blokadu Amela još nije našla rešenje i zato ponovo izvlačimo istovetan zaključak kao i sa prethodnog skupa najboljih atletičara Evrope – ulazak u finale je očekivan uspeh, učešće u finalu je veliki uspeh, dvanaesto mesto u njemu je neuspeh, jer Amela Terzić jeste jedna od tri najbolje hiljadupetstometrašice u Evropi, sigurno!
Kao da joj finalna ciriška trka nije bila nikakva škola, i tada i sada u Amsterdamu, nije uspela da usaglasi pokrete nogu sa radom glave. U Švajcarskoj je imala opravdanje, bilo joj je to prvo veliko seniorsko takmičenje izuzimajući svetski skup u Moskvi, za Amsterdam nema razloga ni da ga traži. Kada je na 300 metara od cilja krenula u lov za Hasanovom, koja je naglo pojačala tempo na ulasku u poslednji krug, izgledalo je da se konačno namestila trka po njenoj meri, pa čak da je moguće i da joj neprikosnovena Sifan Hasan neće odoleti. Probila se umešno kroz zamke koje je stvorila gužva na stazi i samo ona zna šta se dogodilo koji sekund kasnije. Ni ovoga puta Amela nije odustala, ali opet se predala i za razliku od ranijih sličnih situacija sada takav ishod ama baš ništa nije nagoveštavalo. Tako je brzo u zaborav bacila sjajnu polufinalnu pobedu i najbolji rezultat računajući sve finalistkinje (4:09,71), kojim je ozbiljno zabrinula konkurenciju, najviše Hasanovu nateravši je, s razlogom, da uoči finala Amelu proglasi prvim kandidatom za zlato.
Potpuno je bespotrebno i dalje potencirati da je trka bila prespora, najsporija u istoriji velikih takmičenja, da ne beše uzbudljive završnice jedino bi mogla da se poredi sa nastupom hodačaci na 10 km. Nerešiva enigma za Amelu Terzić na velikim takmičenjima, sada je to već više nego jasno, nisu spore, prespore, brze i prebrze trke, pa čak ni taktika. Ne postoji trka na 1500 metara koja nije taktička i da ne zahteva brzinu razmišljanja na stazi. Ta vrsta brzine je sputava i ne dozvoljava joj da i kao seniorka krene napred, tamo gde joj je po svim merilima mesto. Amela nije od onih atletičarki koje nisu u stanju da se nose sa povremenim promenama ritma trke, ali jeste neko ko je još uvek slabašan da vlada pritiskom, ma od koga on dolazio.
– Da je trka sada, sve bih drugačije uradio, rekao bih joj da posle prvih 200 metara izađe napred, pa šta bude.“, rekao je njen trener Rifat Zilkić, odmah po završetku trke. Možda bi u takvom ili nekakvom drugačijem poretku stvari Amela opet na kraju u cilj ušla poslednja, možda ne bi, ko to može znati. Verovatno je Zilkić mislio isto kao i svaki navijač, da je ovo bila idealna prilika za nešto veliko i značajno. Da je u nekom delu trke rizikovala, išla na sve ili ništa, verovatno niko ne bi mogao ništa ni da joj zameri, ovako kao da je trka prošla bez nje, kao da je u njoj nije ni bilo ili je bilo vrlo malo.
Međutim, pogrešno bi bilo tek tako otpisati Amelu i olako izvesti zaključak da će završiti seniorsku karijeru bez neke od velikih medalja. Vremena za oporavak, pre svega psihički, skoro i da nema. Trke u Riju samo što nisu počele. Posle svega, najvažnije je da Amela Terzić, osim možda sebe, nikoga u Amsterdamu nije razočarala. Ako iko pripada grupi nepredvidivih sportista, onda je to ona, a takvi znaju da ne urade mnogo kad od njih očekuješ najviše i da postignu najviše kad ne očekuješ ništa.
Mnogo više razloga da žali što svojoj bogatoj riznici medalja nije dodao još jednu ima Asmir Kolašinac. NJegovih 20,43 bilo je dovoljno za peto mesto u finalnom nadmetanju bacača kugle. Odavno za bronzano odličje na jednom velikom takmičenju nije trebala manja daljina, sa hicem od samo 20,59 u Amsterdamu se osvajalo treće mesto. Pa i pored toga Kolašinac ni ovoga puta nije razočarao, sa skromnih 20,05 ušao je u tri dodatna bacanja sa osme pozicije, nije se predavao ni posle prestupa u četvrtoj i petoj seriji u kojima nikako nije uspevao da pronađe idealan izbačaj, odnosno tehnički savršeno bacanje od ulaska u krug do izbačaja kugle. O kakvoj sportskoj veličini i borcu se radi pokazao je u poslednjoj, šestoj seriji. Nije uspeo da ponovi podvig sa dvoranskom šampionata Evrope u Pragu prošle godine, kada je u poslednjem hicu doskočio sa petog mesta do srebrne medalje. U Amsterdamu je opet u šestoj seriji bacio najdalje (20,43). Ovoga puta to nije bilo dovoljno za medalju, ali upornost i borbenost s kojom on prilazi svakoj seriji jesu za medalju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
