Odlaganje OI radi za mlađe

– U prvom trenutku sam bio baš razočaran zbog odlaganja Olimpijskih igara. Jedva sam čekao da dođe jul i odem u Tokio, a tamo u finalu pokažem šta znam i koliko mogu u najjačoj konkurenciji. Jesu već kvalifikovani kuglaši imali velike dužine u tom trenutku, mislim pre svega na nekoliko Amerikanaca i jednog Novozelanđanina, ali su mi moji rezultati s kraja prošle i početka ove godine, odnosno jak voljni momenat, dali pravo da verujem u lep rezultat. Ko zna, možda je mogla da se „desi“ i neka medalja, jer nisam od onih što pate od psihološke blokade na velikim takmičenjima.

Sinančević dodaje da je i mudriji za iskustvo sa Svetskog prvenstva u Dohi 2019, gde je platio danak neiskustvu.

– U polufinalu sam bio svoj, a najvažniji dan dočekao umoran. Umesto da sklonim telefon od sebe, ja sam svaki čas otvarao poruke i odgovarao na pozive. Zbog svih tih čestitki, dobrih želja i saveta nisam dve noći čestito spavao. To me je koštalo na fizičkom planu, ali me je naučilo pameti. Na Igrama bih znao šta i kako, pod uslovom da sam ovo leto dočekao zdrav i prav – kaže na početku razgovora za Danas novi državni rekorder naše zemlje u zatvorenom, čijih su 21,13 metara sa februarskog nacionalnog šampionata srušili učinak iskusnijeg i poznatijeg Asmira Kolašinca, a ovom Prijepoljcu doneli drugi najvredniji dvoranski domet na svetu u tom trenutku.

Svojevremeno juniorski prvak Srbije u boksu, posle tog takmičenja u Beogradu bacao je kuglu za plasman samo još na „Serbia openu“ u istoj dvorani na Banjici, da bi ga vest o suspenziji sezone snašla u rodnom Brodarevu.

– Posle tog 27. februara otišao sam kući na planirani odmor od zimskog dela sezone. Da mi je neko tada rekao da ću maj dočekati daleko od Beograda i mog AK Crvena zvezda, bez mogućnosti da se bavim svojim poslom, ne bih mu verovao… Ali, snašlo nas je što nas je snašlo. Morao sam da se prilagodim životu u vanrednim okolnostima kao i svi drugi. Sreća pa imam porodičnu kuću sa dvorištem, pa tako mogu neke stvari da radim napolju. Bilo bi bolje da postoji teretana u kraju, ali snalazim se nekako u održavanju telesnog tonusa. Uz uputstva i nadzor trenera Dejana Perića. Stalno smo u kontaktu i obojica ne možemo da dočekamo dozvolu za „normalne“ treninge. Samo da se smiri ova pandemija, pa da pojačamo i ubrzamo trenažni proces.

Sadašnji učitelj sigurnog učesnika OI 2021. javno je najavio da će njegov atletski štićenik u najskorije vreme izbiti i na čelo najboljih srpskih kuglaša na otvorenom, a svoj, kako tvrdi Perić, vanserijski talenat krunisati medaljom na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. (ili 2025) godine. Posle čega bi „trebalo“ celu jednu deceniju da vlada svetom, pošto mu u međuvremenu pomogne da iskoristi oroman potencijal na polju fizičke snage, skočnosti, motoričkih sposobnosti, eksplozivnosti…

– Velike reči velikog kuglaša. Važno mi je da veruje u mene koliko i ja sam. Puno očekujem od sebe, posebno između 27. i 33. godine kada se obično dostigne vrhunac u ovoj disciplini. Svestan da me samo krvav rad može odvesti do atletskih visina. I dobro zdravlje, naravno. Ako se sačuvam od povreda možda još brže stignem konkurente prve lige, koji su mnogo ranije od mene počeli s ozbiljnim bacanjem kugle. Videćemo… Dela su važnija od reči.

Sinančević se ponadao da će ove godine bljesnuti na prvenstvu Evrope pod vedrim nebom, kada mu je već uskraćena ta mogućnost na OI u Tokiju, ali je kontinentalna atletska federacija iz istih razloga sprečila avgustovsko „okupljanje“ u Parizu.

– Pričalo se da će prvenstvo pomeriti za oktobar, što bi mi išlo na ruku jer sam uvek najbolji na jesen, ali ništa ni od toga. Kada prođe ova zajednička muka imaću zadatak da se što bolje pripremim za državni šampionat 8. i 9. avgusta. Uz nadu da neće biti otkazani svi međunarodni mitinzi za sezonu 2020, jer bi mi značilo da testiram formu i van domaće konkurencije. Posle toga zna se…. Zalet za Olimpijske igre. Ne mislim da sam suštinski na gubitku zbog njihovog odlaganja, jer je nama mladima potrebno vreme da napredujemo. To mi jedina uteha kada pomislim na to da ovog leta neću videti Tokio – poentira Sinančević na kraju priče.