Publika se zaželela vrhunske evropske košarke uživo, u Italiji i Nemačkoj je to baš vidljivo i u dvoranama, u Češkoj nešto manje, dok je poseta utakmicama u Gruziji razočaravajuća. Eurobasket se igra posle pet godina, mnogo velikih zvezda je na parketu i svedoci smo zaista velikog košarkaškog spektakla.
Iako i ne izgleda tako na prvi pogled, favoriti su za sad ispunili očekivanja. Oko Slovenije, Srbije i Grčke bi se verovatno svi složili, a pod upitnik se uglavnom stavlja učinak Francuza i Litvanaca, dok mnogi potpuno neopravdano potcenjuju Špance.
A Francuzi su itekako opasni iako je ova ekipa prošla košarkaški zenit. Pre svega to važi za Gobera, koji je vidno usporio i u odbrani i u napadu, ali i za Ertela koji i dalje može mnogo, ali manje nego što je mogao. Ali treba imati u vidu da ih niko ne bi poželeo u nokaut sistemu, u utakmicama na ispadanje njihovo iskustvo i kvalitet itekako mogu doći do izražaja i mogu igrati sa svima, ali i pobediti.
Litvanci sa tri poraza od po kvalitetu sličnih ekipa doveli su i plasman pod znak pitanja, ali bi ako dobiju preostale dve utakmice gde su favoriti, mogli da budu prava mina nekome u osmini finala.
Bez obzira na veoma podmlađen tim, nikad ne treba potceniti Špance. To je ekipa odlično vođena od Skariola, koja ima sistem, u kojoj su igrači koji igraju najjaču evropsku ligu, braća Ernangomeš pre svega.
Oni sad nemaju imperativ medalje, a to može da znači i rasterećeniju igru i oni mogu da budu veliko „iznenađenje“.
Sistem takmičenja je takav da posle grupe niko nema prava na „loš dan“, jer bi onda bio i poslednji na turniru.
Poseban utisak je da treneri „čvrstorukaši“ postaju prošlost i u evropskoj košarci. Možda je poslednji pravi primer te vrste Svetislav Pešić, veliki stručnjak i znalac, s kojim sam 2008. radio i video kako je stvaran taj trenerski rukopis.
Ima na Eurobasketu još velikih trenerskih imena, tu je Skarilolo, pa Itudis i Ataman, ali je samo Kari stručnjak kome se u igri, pre svega u odbrani, vidi potpis.
Trend iz NBA da velike zvezde na parketu preuzimaju veliki deo posla trenera, „znaju“ kako i šta treba, sve je prisutniji u Evropi i vidljiv je kod skoro svih ekipa koje u sastavu imaju velika imena. Posebno u napadu.
Ali u igri Srbije se, bez obzira na prisustvo i NBA i evropskih zvezda, vidi Pešićev trag, i u napadu, ali posebno u odbrani. Iskusnije oko to jasno može da vidi, ali će nažalost takvi primeri nestati u budućnosti.
Autor je košarkaški trener
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.