Odmor u ABA zbog Fajnal fora Evrolige

U obe polufinalne serije plej-ofa ABA lige igraće se treća odlučujuća utakmica, u četiri dosadašnja meča nije bilo “brejka”, a u Podgorici i Ljubljani viđeni su pravi košarkaški trileri. Predstoje dve majstorice u Beogradu, Partizan i Budućnost sastaće se u nedelju 22. maja u 20.30, a Crvena zvezda i Cedevita Olimpija treći susret igraće u ponedeljak – 23. maja 2022. godine, od 19 časova, oba meča se igraju u hali “Aleksandar Nikolić”.

Do “odlaganja” je došlo zbog Fajnal fora Evrolige koji se od četvrtka do subote održava u Beogradu (Štark Arena), iako je i Partizan planirao da bude domaćin u Pioniru. Zbog popunjenosti hotelskih kapaciteta i uopšte “gužve” u glavnom gradu.

Utakmice koje se igraju u završnici sezona, mečevi za trofeje, skoro nikad nisu “festival košarke”, ne očekuje se tu umiranje u lepoti, ali su revanši u Podgorici i Ljubljani bili izuzetno zanimljivi i neizvesni do poslednjih (delova) sekundi. I Partizan i Zvezda su u prvim mečevima u Beogradu bili dominantni i ubedljivi, bez obzira što su imali pauzu od 20-ak dana bez takmičarskih utakmica.

Očekivalo se da će Budućnost i Cedevita Olimpija na svojim parketima pružiti jači otpor, pobedama u tesnim završnicama dobili su dodatno i na samopouzdanju, a pritisak je prebačen na favorite. Koji će tu ulogu morati da opravdaju uz podršku sigurno prepune dvorane.

Partizan je u Podgorici najpre dobio izgubljenu, a potom izgubio dobijenu utakmicu. Odigrali su crno-beli prilično mlako i bezizražajno, nije bilo dominacije u oba reketa kao u prvoj utakmici, šut uglavnom nije išao, a najjača ofanzivna karika Kevin Panter, “nije bio prisutan”.

Zaista je presedan da igrač tog formata završi jednu tako bitnu utakmicu bez poena (šut 0-7), ne uspevši čak ni da rivale natera na faulove zbog kojih bi izvodio slobodna bacanja. Nije to trener Željko Obradović posle meča želeo da komentariše, osim da je i pored toga njegova ekipa došla u poziciju da najpre brani, a onda i napadne pobedu.

Najveći problem proslavljenog trenera biće da psihološki oporavi igrače, koji su posle Burse doživeli još jedan šok. Da ih rastereti i slično kao u prvom meču usmeri samo da iskoriste svoje uporedne prednosti što bi bilo dovoljno za finale. Doduše, nekolicina igrača je u diskutabilnoj formi, što povrede, što manja minutaža su to uslovile, ali u plej-ofu se utakmice uglavnom dobijaju kolektivno.

Osim Zeka Ledeja koji igra zaista odlično, Partizanu je neohodna dominacija pod koševima, čemu bi Lesor, Smailagić i Koprivica morali da daju veći doprinos. U Podgorici nije iskorišćena ni opterećenost faulovima domaćih koji su često igrali sa dve četvorke. Naravno, i spolja mora biti mnogo bolje, Panter, Avramović, Madar pa i Mur verovatno neće ponoviti loša izdanja iz Podgorice.

Zanimljivo je da je najveći defanzivni problem Partizan u oba meča imao sa Petrom Popovićem. Dakle, ne ni Kobsom, Silijem, Micovim, Danilom Nikolićem. Bio je plej Budućnosti nezadrživ i u prodoru i u šutu, i sigurno će Obradović učiniti sve da “tiha voda” Podgoričana sada pravi manje problema.

Crveno-beli su posle relativno ubedljive pobede pred svojim navijačima, izgubili od Cedevite Olimpije u Stožicama posle produžetka (80:88), koji su izborili sa volšebnih 2+1 Luke Mitrovića uz ili posle zvuka sirene.

Očigledno se sudije nisu držale FIBA pravila po kojima se u tim situacijama dosuđuju slobodna bacanja a koš ne priznaje, navodno po pravilima Evrolige tu postoje modifikacije, ali kako god, dobili su crveno-beli priliku da u produžetku dobiju izgubljenu utakmicu i overe finale, ali su onda tu akumulirali sve slabosti pokazane tokom meča i lagano izgubili. Iako su bili u jasnoj psihološkoj prednosti.

Utakmica je igrana u talasima, crveno-beli su je perfektno otvorili, domaći stigli, ali se desilo i dosta atipičnih stvari. Ne znam da li se iko seća da su puleni Dejana Radonjića ikada odapeli čak 42 šuta za tri poena (dali 14), a samo 40 za dva. Bilo je čudno gledati da nije bilo ni pravih pokušaja da se nešto odigra unutra, samo je Luka Mitrović želeo da ponovi svoju priču iz Beograda, ali su Ljubljančani mnogo čvršće išli na njega, a posao im je olakšan jer je on bio usamljen.

Zaista nije skoro viđeno da crveno-beli budu toliko isterani iz reketa i predvidivi u napadu, iako su u odbrani odigrali sasvim solidno, iako je baš Mitrović bio pretežna petica. I imali ukupno više skokova, pa i ofanzivnih, ali sve se to vraćalo ka spolja.

Brojka 42 još jednom je obeležila ovaj meč jer su domaći izveli taman toliko slobodnih bacanja, naspram 15 gostiju. To je svakako i posledica načina igre jednih i drugih, donekle i kriterijuma suđenja i selekcije faulova, ali i upornih pokušaja prodora Blažiča i Ferela koji su izveli i najviše penala (prvi 14, drugi devet). S druge strane, košarkaši Zvezde nisu ni na tom malom uzorku pokazali sigurnost, promašili su čak devet puta, od toga nekoliko i u trenucima kad se utakmica lomila.

Ne treba u majstorici očekivati kopije ni prve, ni druge utakmice, Ljubljančani će svakako pokušati da crveno-bele nateraju na sličan stil igre, ali će domaći sigurno tražiti način da iskompenzuju hendikep koji imaju u reketu, jer je Kuzmić očigledno van forme.

Zanimljivo je da u drugom meču Lazarević uopšte nije ulazio u igru, a svojom konstitucijom i fizičkim predispozicijama možda je mogao Ljubljančanima da oteža posao u reketu. Možda i on bude džoker za majstoricu.

Zvezda šest od šest

Košarkaši Crvene zvezde do sada su u plej-of sistemu ABA lige odigrali šest “majstorica” i svih šest dobili. Četiri puta u polufinalima (Budućnost, Mornar, Partizan, Igokea) i dva puta u finalima (oba puta Podgoričani). U svih šest navrata crveno-beli su te odlučujuće utakmice odigrali pred svojim navijačima.