Održana komemoracija Dušanu Dudi Ivkoviću u Skupštini Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je ponosan što je Srbija imala takvog čoveka i da, iako je fizički otišao, nikada nije otišao iz Srbije, niti će ga Srbija zaboraviti.

„Bio je istovremeno i veliki gospodin i beogradski mangup i uvek je držao ne samo do sebe, već i do drugih“, rekao je Vučić i dodao da je, iako se nisu slagali oko mnogih stvari, Ivković na njega ostavio utisak ozbiljnog i posvećenog čoveka.

Vučić je istakao da nekoga možete da volite ili ne volite, ali da dela ostaju iza čoveka.

„Srbija ga zaboraviti neće i neka mu je večna slava“, naglasio je Vučić.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Predsednik Košarkaškog saveza Srbije Predrag Danilović rekao je da savez ne bi bio ono što jeste bez Ivkovića, ali ni srpska i jugoslovenska košarka

„Ponosan sam što sam mu za života rekao da ga volim i poštujem i da ću celog života voleti i njegovu familiju“, kazao je Danilović.

Košarkaški trener Željko Obradović istakao je da je Ivković bio i trener i učitelj i mentor i kum i da je vaspitavao i podizao veliki broj igrača i da im je pomagao da pored napretka u igri postanu i bolji ljudi.

On je istakao da je humor Ivkovića bio neverovatan i da je tako znao da opusti igrače.

Naglasio je da je Ivković mislio i reagovao brzo, te da je ponekad uviđao i da je preterivao, ali da je uvek bio spreman na razgovor i da se izvini.

Predsednik sportskog drustva Radnički Saša Jovićević rekao je da je Radnički podsećao na svetiljku koja se polako gasi, ali da „Duda, ne bi bio Duda kada se ne bi uhvatio u koštac s tim projektom osuđenim na propast“.

Kako je rekao, Ivkovića je odlikovala hrabrost – ona hrabrost koja se stiče „rođenjem na (Crvenom) Krstu i u Radničkom“, kao i inspiracija i požrtvovanost.

Prijatelj porodice Ivković Predrag Pantović istakao je da je Ivković bio veliki čovek, koji je imao dar da usreći ljude koje voli.

On je istakao da je Ivković mnogo voleo svoju naciju i košarku i bio je najbolji i veliki u svemu što je radio – kao što je bio najbolji golubar, najbolji trener, bio bi veliki šta god da je radio.

Istakao je da je Ivković bio vitez – čovek morala čvrstog kao dijamantu kojeg je mogla da izbrusi samo kaldrma sa Krsta.

„Kako objasniti čoveka koji je toliko savršen, a tako jednostavan, kao pesme Bitlsa“, zapitao se Pantović.

On je poručio da kada ode prijatelj ostaje bol, ali i ljubav u srcu koja će biti u njemu dok poslednji put ne zakuca.

„Slava mu i hvala mu što je postojao“, poručio je Pantović.