Vaterpolisti Srbije u finalu, Grci poslednja prepreka ka zlatu

U prvoj četvrtini srpski reprezentativci su počeli ubedljivo sa 2:0.

Požurili su domaći „stručnjaci“ i spoljni „nerpijatelji“ da otpišu olimpijskog šampiona iz Rio de Žaneira, ali je neverovatna generacija srpskih vaterpolo reprezentativaca pokazala da je jaka i kada je najranjivija, pa je kapitenskim pogotkom Filipa Filipovića dobila dramatično polufinale sa Španijom – 10:9 (2:0, 2:5, 1:2, 5:2).

I prosula sav nataloženi žuč zbog pet vezanih poraza od moćne selekcije sa Pirineja.

Utakmica je otvorena snažnom odbranom i(li) slabom realizacijom igrača više oba tima.

I jedni i drugi su dobro markirali, uplivavali i blokirali, a i kada bi se lopta provukla do golmana, Branislav Mitrović i Daniel Lopez Pinedo su bili na visini zadatka.

Otuda prvi gol tek 1 minut i 50 sekundi pre kraja uvodne četvrtine, kada je levoruki kapiten Filip Filipović iskoristio brojčanu nadmoćnost u bazenu.

Malo zatim, pri istom odnosu snaga, samo sa distance, priključio mu se još jedan veteran Andrija Prlainović.

Za još jedan snažan talas vere u sebe i srećan kraj, jer je maestralnom defanzivom sačuvana prednost pre mini predaha. Naravno,

Španci ne bi bili to što jesu da se nisu sabrali, podigli i žestoko uzvratili.

Redom… Vrlo brzo posle početka odbrojavanja drugih osam minuta iskoristili su jednu krupnu grešku Srba i preko Alberta Munariza iskontrirali polovljenje minusa, onda je Alehandro Bustos izbunario izjednačenje, pa Rodžer Tahulj preokrenuo rezultat, da bi Felipe Perone realizacijom jednog od čestih igrača više (u više navrata po dva „komada“ u isto vreme) poterao vodu u uši branioca titule.

Mučili su se naši igrači u napadu, promašivali sa dobrih pozicija….

Ne i predavali, jer da je drugačije ne bi Dušan Mandić zaustavio protivnikovu seriju (3:4), a Nikola Jakšić posle Munarizovog hica za plus dva ohrabrio saigrače za drugo poluvreme (4:5), u kom je bilo preko potrebno sastaviti razbijenu defanzivu i konačno „poentirati“ iz pozicionih napada.

U jednoj se nameri uspelo, jer je Alvaro Granados tek posle šest minuta iskoristio to što je jedan naš čovek morao na 20 sekundi „hlađenja“. Na žalost, to je pošlo za rukom i Blaiju Maljarahu, pa je zaostatak otišao na velikih minus tri (4:7).

I da nije Strahinja Rašović samo nekoliko sekundi pre isteka trećeg čina divovske bitke prekinuo dugačak niz promašaja i(li) Pinedovih bravura srpski brod bi pre vremena krenuo da tone.

Ovako je bilo dovoljno vremena za još jednu promenu odnosa snaga. Stisnuli su se Mitrović i društvo pred svojim „vratima“, ne dozvoljavajući pulenima Davida Martina da im predaleko odu. Još kada je Strahinja Rašović smanjio na 6:7…

Preživeli su pobednici svih mogućih takmičenja i vrlo diskutabilno priznavanje Granadosovog pogotka (VAR-ov ugao sporne situacije nije uverio da je lopta stvarno prešla zamišljenu liniju) i par čudnih isključenja….

Stefan Mitrović (8:8) i Mandić (9:9) držali su rezultatski egal sa Španijom, čak i kada je Tahulj još jednom poveo Špance ka finalu. Sve je to „posmatrao“ Filipović, čekao svoj zlatni trenutak i 25 sekundi pre poslednjeg sudijskog zvižduka velemajstorski odapeo neodbranjiv udarac.

Dajući priliku sebi i svojim „starim“ saborcima da sa vrha pobedničkog postolja odu u reprezentativnu penziju.

I da to urade sa srebrom ne bi smeo niko na senku da im stane, jer su već previše zadužili srpski sport.

Svoje mesto u finalu je ranije danas izborila reprezentacija Grčke, pobedom nad Mađarskom rezultatom 9:6.

Srpske vaterpoliste očekuje borba za zlatnu medalju u nedelju 8. avgusta u 9:30 po našem vremenu.