Olimpijakos i Barselona favoriti u Kaunasu: Saša Obradović zna kako sa Atinjanima, Real „nepročitana knjiga“

U poslednjih 13 godina, ovosezonski plasman na Fajnal-for Evrolige, za Olimpijakos je sedmo učešće na završnom turniru. Atinjani su, uz CSKA, Real i Barselonu, u datom periodu, klub sa najviše pojavljivanja na F4 turniru, što je najbolji pokazatelj kontinuiteta i dobrog rada menadžmenta i sportskog sektora.

Atinjani su u Kaunas doputovali dobro raspoloženi, nakon što su u plej-ofu eliminisali Fenerbahče u pet utakmica. Kostas Slukas obeležio je čitavu seriju, pogotovo treću i petu utakmicu i time pokazao da bi u prestonici Litvanije trebalo da bude idejni vođa crveno-belih.

Jorgos Barcokas je stručnjak koji nekako najbolje ide uz aktuelnu generaciju Olimpijakosa. Sa Atinjanima je već osvojio Evroligu 2013. godine a i prošle sezone je predvodio sličan sastav, tako da odlično poznaje sve specifičnosti završnog turnira.

Oli je generalno nepredvidiva ekipa. Ligaški deo je završio sa svega deset poraza, na liderskom mestu, međutim, malo koga je ubedio da mečevima može pristupiti sa statusom favorita.

Ako je i kada šuterski raspoložen, Olimpijakos zaista predstavlja evroligašku silu, međutim, u suprotnom, lako poprima primese prosečnosti i ekipe koja je vrlo porozna.

Videlo se to najbolje u serijalu sa Fenerbahčeom. Mnogi igrači nisu bili najbolja svoja verzija, počevši od centara pa sve do Tomasa Vokapa. Zapravo, jedino su Slukas i Vezenkov pokazivali konstantnost, dok je Papanikolau bio u svojoj zoni defanzivne agresivnosti i prisutnosti u kontranapadu.

Olimpijakos će naspram sebe imati debitanta na završnom turniru, ali i ekipu koja ih je prošle sezone dobrano namučila u plej-ofu.

Monako je tada kapitulirao tek u majstorici i sigurno će imati velikih motiva da u Kaunasu napravi iznenađenje. Kao i Oli, izuzetno su nepredvidiva ekipa koja lako može od vrhunskog izdanja da padne na nivo puke prosečnosti.

Puleni Saše Obradovića kao tim ne prijaju Olimpijakosu. Uostalom, u ligaškom delu su dva puta savladali Atinjane i bili jedna od retkih ekipa koja je slavila u prestonici Grčke (samo četiri poraza).

I u serijalu sa Makabijem demonstrirali su velike oscilacije. U prvom meču nisu ličili na evroligaški tim, a onda su u Tel Avivu, pogotovo u trećoj utakmici, delovali tako homogeno i čvrsto da ni najbolji igrači Makabija – Baldvin i Braun nisu uspevali da se nametnu.

Reč je o ekipama slične napadačke produktivnosti – na proseku od neka 83 poena, Monako je na ofanzivnom skoku dominantniji jer ima atletski izuzetno moćne: Donta Hola, Alfu Dijaloa i Džona Brauna.

Olimpijakos, pak, zahvaljujući Slukasu i Vokapu, koji su na 5,6 asistencija u proseku, ima daleko više asistiranih poena, što je aspekt igre po kojem je najbolji u Evroligi.

Važno je istaći i da su oba tima veoma agresivna na liniji dodavanja; tačnije, u tom aspektu su najbolji u elitnom takmičenju što negde i pokazuje koliko agresivni mogu biit u odbrambenim zadacima.

Zanimljivo, uprkos nepredvidivosti Majka Džejmsa, Monako najbolje kontroliše tempo u Evroligi. Na svega je deset izgubljenih lopti, međutim, u napadačkim segmentima osetno zaostaje za rivalom.

Olimpijakos je, zahvaljujući Slukasu i Vokapu, koji su dobri „bol hendleri“ lider po procentima šuta za dva poena (60 odsto). Obojica u adekvantom tajmingu pronalaze petice, pre svega Mustafu Fala, a pritom je Vezenkov neko ko važi za dobrog šutera, ne samo sa perimetra.

Važno je apostrofirati i da je Oli odličan u tranzicionoj igri u kojoj Monaku mnogo toga zavisi od Majka Džejmsa.

Uostalom, domet debitanta na Fajnal-foru usko je povezan sa spremnošću Džejmsa da svoje individualne kvalitete, koji su nesporni, uklopi sa potrebama tima.

Od tog kohezivnog elementa zavisiće uspeh ekipe u kojoj je Džordan Lojd važan faktor baš kao i Eli Okobo. Uz Džejmsa, njih dvojica su najbolji „bol hendleri“ a pritom i veoma dobri šuteri.

Njih trojica generišu gotovo 70 odsto asistiranih poena

Barselona nikad bliža tituli, Real osokoljen posle Partizana

Uz Sašu Obradovića, Nikola Kalinić će biti jedini srpski predstavnik na Fajnal-foru. Popularni Kalina je u dresu Fenerbahčea već osvajao Evroligu i trebalo bi da bude važan igrač u sistemu Šarunasa Jasikevičijusa.

Publika u Kaunasu, sutra od 20 časova, imaće tu privilegiju da posmatra španski El Klasik u borbi za finale. Verovanto će biti naklonjenija Barseloni, s obzirom na to da ekipu vodi Litvanac, dok je Rokas Jakubaitis jedan od bitnijih igrača u rotaciji u spoljnoj liniji.

Biće to repriza prošlosezonskog meča, takođe u polufinalu, u kojem je Real iznenadio favorizovanu Barsu. Zapravo, od četiri učesnika, čak tri su u Kaunasu sa iskustvom učešća na F4 turniru u Beogradu. Jedino je Monako obukao odelo Efesa, koji se u u prestonici Srbije okitio titulom.

Kao i prošle sezone, Barselona je percipirana kao favorit. Ne samo na meču sa Realom, već i na čitavom turniru.

Katalonci su manirski, sa 3-0 eliminisali Žalgiris u plej-ofu i jedini nisu morali da prolaze kroz stresne situacije u majstorici. U Kaunas su doputovali gotovo u kompletnom sastavu, jedino Kori Higins neće moći da pomogne saigračima (operacija leđa).

U odnosu na Barsu, Real je prošao kroz pravu golgotu u serijalu sa Partizanom.

Do Fajnal-fora je poobarao sve moguće rekorde, kao tim koji je došao do F4 turnira izgubivši prve dve utakmice kao domaćin.

U pet mečeva sa crno-belima se svašta izdešavalo, a kao posledica, Madriđani u Litvaniji neće moći da računaju na Geršona Jabuselea i Gabrijela Deka. Upitan je i nastup Vensana Poarijea, dok je mnogo igrača koji su roviti.

Gledajući samo utakmice u Evroligi, obe ekipe su u tesnim završnicama slavile na svojim terenima. Za Barsleonu će biti najvažnije kako će čuvati Valtera Tavaresa, koji je u serijalu sa Partizanom činio čuda ispod oba obruča.

Jan Veseli i Serdač Šanli moraće da ga izbace iz zone komfora, odnosno da ga što više usmeravaju na igru na niskom postu koja mu je, ipak, slabija u odnosu na rol u centralnom piku. Tavares je možda i najbolji defanzivac Evrolige (to je zvanično postao i ove sezone) i neko je ko protivnike tera na česte promene šuta, pogotovo prilikom prodora ili ispod samog koša.

Utisak je da je Barselona u boljoj formi i da ima veće šanse da se domogne finala, međutim, i u toku sezone nebrojano puta je lako menjala lični opis u igri i postajala neprepoznatljivo loša.

Statistički gledano, Real je napadački produktivniji; Barselona je osetno bolja u šutu za tri poena (40 odsto), međutim, u ostalim aspektima uglavnom Madriđani dominiraju.

Biće to duel dve defanzivno izuzetne ekipe, verovatno i najbolje na Fajnal-foru. Prema defanzivnom rejtingu, Barselona je druga, a Real odmah iz. Obe ekipe odlično kontrolišu skok i toliko igraju agresivno na perimetru da svode rivale na najmanji broj asistiranih poena.

Barselona protivnika svodi na 34 odsto uspešnosti sa distance i u tom aspektu je među dve najbolje ekipe u čitavoj ligi.

Nikola Mirotić će predstavljati najveću opasnost po Real. Ako se zna da Madriđani na četvorci neće imati Jabuselea i Deka onda je više nego jasno da će od načina na koji će pokušati da amortizuju učinak najboljeg krilnog centra u Evropi zavisiti i njihov plasman u finale.