Nedavno sam citirao Nikolu Jokića („Naši ljudi ne vole košarku, oni vole pobede“) i da je bio u pravu uverio se (opet) posle poraza naše reprezentacije u duelu sa SAD u prvom kolu kvalifikacionog turnira na Olimpijskim igrama. Iako taj poraz suštinski ne mora ništa da znači, „ljubitelji sporta osuli su „drvlje i kamenje“ na igrače i selektora Svetislava Pešića.
„Navijači“ u Srbiji ne samo da ne vole da gube, ne vole oni ni pobednike.
Novak Đoković je fantastičnom igrom pobedio Rafaela Nadala na „njegovom terenu“, na stadionu Filip Šatrije.
Umesto da uživaju u velikoj pobedi ne mali broj „navijača“ zamerio je Đokoviću za „iskazano nepoštovanje prema Nadalu“.
Šta se zapravo dogodilo – pošto je napravio ribrejk i poveo sa 5:4 u drugom setu Đoković se okrenuo prema publici, koja je kao i obično bučno bodrila Nadala i podigao ruku ka uvetu i na taj način im praktično rekao „Hajde, da vas čujem sad“.
Na početku karijere Đoković je žarko želeo da bude miljenik navijača, čak je pokušavao i da imitiranjem Šarapove i Nadala zabavi publiku, stekne njihovu naklonost.
Kada je shvatio da u tome neće uspeti počeo je „da se hrani“ njihovom, da budem blag, nenaklonošću i – uspeva.
Put od ljubavi do mržnje najkraći je u Srbiji.
Posle „neuspeha“ u kvalifikacijama u svojoj disciplini vazdušni pištolj 10 metara Zorana Arunović pretrpela je grdne kritike.
Damir Mikec je posle osvajanja prvog mesta u kvalifikacijama u istoj disciplini dobio dosta pohvala, ali kada je u finalu osvojio „samo“ sedmo mesto, „zaslužio je“, naravno, kritike.
Da su vrhunski sportisti, među najboljima na svetu u svojoj disciplini, Arunovićeva i Mikec dokazali su osvajanjem zlatne medalje u miksu, prve za Srbiju na ovim igrama.
Čak i u tim trenucima velikog slavlja ima „pametnjakovića“ koji omalovažavaju ovaj, nesumnjivo, veliki uspeh u stilu „koji je to sport“.
Za sve te „pametnjakoviće“ – streljaštvo je bilo jedno od devet događaja na prvim modernim olimpijskim igrama u Atini.
Srbiji je ovo 15. medalja u streljaštvu na Igrama (četvrto zlato, pet srebrnih i šest bronzanih medalja) i spada među naše najtrofejnije sportove na Olimpijskim igrama.
Svestan sam ja da se ne može udovoljiti svim ljudima („sto ljudi, sto ćudi“), ali ne mogu da shvatim odakle ta potreba (kod pojedinaca) da se omalovažava i nesumnjivi uspeh, ili pak likuje nad nečijim porazom.
Sumnjam da na to pitanje odgovor imaju i stručniji ljudi: psiholozi, sociolozi… Plašim se da je to nešto u našim genima.
Najnovije informacije o dešavanjima na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. možete pratiti OVDE.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.