Kao sa razglednice iz Denvera: Može li Nikola Jokić da nadmaši olimpijske rekordere naše reprezentacije? 1Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Nikola Jokić će se pratiti s posebnim zanimanjem na olimpijskom košarkaškom turniru.

S ugledom koji je stekao u NBA ligi, a trostruki je dobitnik priznanja MVP (2021, 2022, 2024) i najbolji igrač plej-ofa u kojem je bio korifej Denverove istorijske titule prvaka 2023, pašće i na njega reflektori pažnje za zvezde američke profesionalne košarke mimo reprezentacije Sjedinjenih Država, četvorostrukog uzastopnog osvajača.

Nikola Jokić nije ugradio sebe u zvanje svetskog vicešampiona na Mundobasketu prošle godine, a kako je od početka njegove NBA karijere 2015. Srbija učestvovala na Letnjim igrama jedino u Riju 2016, kada se i on okitio srebrom, naša sportska javnost ga se i uželela u državnom timu i pita se koliki je njen domet u Parizu s njim, svetskom klasom u odnosu na prošli olimpijski izazov.

Samo tri olimpijska tripl-dabla

Može li Jokić svoja dostignuća u Denveru, sve te silne dabl-dablove i tripl-dablove do kojih dolazi kao od šale, gotovo redovno, da primeni i pod komandom selektora Svetislava Pešića?

Kao sa razglednice iz Denvera: Može li Nikola Jokić da nadmaši olimpijske rekordere naše reprezentacije? 2
Foto: AP/Altaf Qadri

Ako mu pođe za rukom da u duelima sa SAD (27. jul), Portorikom (31. jul) i Južnim Sudanom (3. avgust) u utakmicama u grupi u Lilu, pa i, nadamo se, od četvrtfinala u pariskom „Bersiju“, prednjači kao u timu iz Kolorada, možda i dosegne do nekih olimpijskih rekorda naše reprezentacije.

Jedan bi, recimo, bio jedinstven, a čini se da mu je najbliži.

U olimpijskoj košarci tripl-dabl je postignut samo triput, a Jokić ih u NBA ima 130 u osnovnom delu sezone, po čemu je za petama slavnom Medžiku Džonsonu, trećeplasiranom na večnoj listi sa 138, i 18 u plej-ofu, po čemu je treći (Džonson 30, Lebron Džejms 28).

Prvi je s olimpijskim učinkom „trostruko-dvostruko“ bio sovjetski reprezentativac Aleksandar Belov u Montrealu 1976, kada je Svetska košarkaška federacija (FIBA) u statistku i uvela asistencije (skokovi od Minhena 1972).

Centar SSSR je na meču za bronzu protiv domaćina Kanade postigao 23 poena, uz 14 skokova i deset asistencija.

Tek u Londonu 2012. istakao se drugi.

Džejms je sa 11 poena, 14 skokova i 12 asistencija dao doprinos da SAD na putu ka prvoj od četiri zlatne medalje uzastopce savladaju Australiju u četvrtfinalu.

Prošli put, u Tokiju 2021, Luka Dončić je i inače blistao na olimpijskom debiju Slovenije. Na meču polufinala s Francuskom imao je 16 poena, deset skokova i 18 asistencija, ali nije preuzeo odgovornost u poslednjem napadu koji je trebalo da bude pobedonosni.

Ka košu je ambiciozno krenuo Klemen Prepelič, ali mu je put ka istorijskom košu okrutno preprečio Nikolas Batum blokadom. Ostalo je 90:89 za „galske petlove“.

Kad se sagledaju učinci Belova, Džejmsa i Dončića, izgleda da je tripl-dabl za kolekcionara Jokića mačji kašalj, ali da je to tako lako postići u olimpijskim igrama reprezentacija, zar ih već ne bi bilo više…

Poeni – 38, skokovi – 20, asistencije – 13

U Riju 2016. Jokić nije ostvario ni dabl-dabl u osam utakmica.

Kao sa razglednice iz Denvera: Može li Nikola Jokić da nadmaši olimpijske rekordere naše reprezentacije? 3
Foto: EPA/JORGE ZAPATA

Dvaput je bio dvocifren u poenima (protiv SAD u grupi 25, protiv Hrvatske u četvrtfinalu 12) i jednom u skokovima (protiv Australije u polufinalu 11).

Njegov značaj za tim i uticaj na razvoj događaja na terenu sada su neuporidivo veći.

I uprkos svom vanrednom kalibru, trebalo bi da odigra simultanku da bi srušio dostignuća svojih slavnih prethodnika.

Najbolji olimpijski strelci reprezentacije na jednom meču su Radivoj Korać sa 38 i 32 poena u Rimu 1960, kada je Jugoslavija debitovala, Dragan Kićanović s 31 u Moskvi 1980, kada je osvojeno jedino zlato, i Dražen Dalipagić s 37 u Los Anđelesu 1984.

Najviše poena u jednoj utakmici dao je brazilska legenda Oskar Šmit – 55 protiv Španije u Seulu 1988.

U našoj selekciji, po podacima FIBA, najviše asistencija (13) zabeležio je Zoran Slavnić u porazu protiv SAD (112:93) 1976, kad je odigran susret u grupi (Amerikanci bolji i u finalu).

Aleksandar Đorđević u Atlanti 1996. i Miloš Teodosić u Riju imali su po jednom deset.

Rekorder je Meksikanac Manuel Saenz u utakmici s Japanom 1976 – 20. Zatim sledi Dončić sa 18 protiv Francuza.

U skokovima Jugoslavija je dala dvojicu među petoricom najboljih.

Kad su „plavi“ u Minhenu 1972. preslišali Filipine (117:76), Milun Marović, centar Radničkog s Crvenog krsta, imao je 20 skokova i 22 poena.

Na večnoj listi uspešniji je samo Brazilac Markos Abdala Leite s 22 skoka isto na meču 1972.

Marovićev učinak su ponovili sovjetski gorostas Litvanac Arvidas Sabonis 1988. i Nemac Hans Jirgen Gnad pod Pešićem u Barseloni 1992.

U Los Anđelesu 1984, u egzibiciji protiv Egipta (100:69), Ivan Sunara, krilo Zadra, bio je najzapaženiji s 29 poena i 19 skokova.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari