Uz Duplantisov svetski rekord: Kako se Poljak Kozakjevič prkosno narugao Sovjetima nepristojnim gestom u Moskvi (VIDEO) 1Foto: EPA-EFE/RONALD WITTEK

Švedski atletičar Arman Duplantis (24) ubrao je dvostruki olimpijski lovor.

Osvojio je u skoku motkom zlatnu medalju, a i postavio je svetski rekord.

Po prvom poduhvatu, budući da je šampion bio i u Tokiju 2021, stao je rame uz rame s dvoje koji su takođe sačuvali najsjajnije odličje. Amerikancu Bobu Ričardsu to je pošlo za rukom u Melburnu 1956, a Ruskinji Jeleni Isinbajevoj u Pekingu 2008.

Podrška publike i ABBA sa razglasa

Duplantisu je za zlato u Parizu bilo dovoljno da ide preko šest metara, što je njemu mačji kašalj.

Preskočio je tu visinu jedini, iz prve, a onda je napao olimpijski rekord koji je od Rija 2016. držao Brazilac Tijago Braz sa 6.03.

I nije krenuo tek da ga svrgne već da ga nadmaši upečatljivo.

Letvu je podigao na 6.10. Savladao ju je kao od šale, iz prvog zaleta.

Bio je to krešendo.

Stekao je priliku da, nadmećući se sam sa sobom, očara i u većem stilu.

Stadion „Francuska“ u Sen Deniju se ujedinio u bodrenju, uzvikujući njegov nadimak „Mondo, Mondo“ u želji da svedoči istorijskom dostignuću.

Na 6.25, centimetar više od leta na mitingu Dijamantske lige u Sjamenu u Kini u aprilu ove godine, rušio je prva dva puta, ali ga motiv nije napuštao.

Iz trećeg je popravio sopstveni svetski rekord i osmi put od kada je 2020. nadvisio 6.16 francuskog atletičara Renoa Lavijenija.

 

Dok je u pobedničkom zanosu, ogrnut nacionalnom zastavom, živeo svoj trenutak olimpijske slave na atletskoj stazi pred gledalištem, s razglasa je pozdravljen hitom „Dancing Queen” grupe ABBA, švedskog muzičkog simbola.

Uz Duplantisov svetski rekord: Kako se Poljak Kozakjevič prkosno narugao Sovjetima nepristojnim gestom u Moskvi (VIDEO) 2
Foto: Pedja Milosavljevic/STARSPORT

I uvek kada za još jedan santim zadivi poklonike „kraljice sportova“ s ponosom se podsećamo da je to učinio i dvaput za dve nedelje u Beogradskoj areni 2022, prvo 7. marta sa 6.19 na takmičenju u susret Svetskom dvoranskom prvenstvu, a zatim i 20. marta sa 6.20 na tom šampionatu (od 2000. ne pravi se razlika između spoljnih i zatvorenih uslova za svetske rekorde u skoku motkom).

 

Od srebrnog bolji za 30 cm

Duplantis nije i prvi s dvostrukim trijumfom u skoku motkom na olimpijskom borilištu, ali su od prethodnog takvog ostvarenja u muškoj konkurenciji prošle 44 godine.

U ženskoj konkurenciji to je olimpijska atletska disciplina od Sidneja 2000.

Isinbajeva, važeća svetska rekorderka sa 5.06 iz 2009, zlato je ukrasila popravljajući sopstveno dostignuće i u Atini 2004 (sa 4.90 na 4.91) i u Pekingu 2008 (sa 5.04 na 5.05).

Prvi atletičar koji se tako istakao bio je Amerikanac Frank Fos u Antverpenu 1920. sa 4.09 (prethodni 4.02). Imao je za 39 cm bolji rezultat od srebrnog Danca Henrija Petersena, što je i dan-danas najveća olimpijska razlika između prvog i drugog.

Duplantisov antologijski skok je za 30 cm iznad pregnuća Amerikanca Sema Kendriksa (31), drugoplasiranog sa 5.95, što mu je najbolji rezultat ove godine.

Uz Duplantisov svetski rekord: Kako se Poljak Kozakjevič prkosno narugao Sovjetima nepristojnim gestom u Moskvi (VIDEO) 3
Foto: Beta AP/Bernat Armangue

Peh kao u Angeline Topić

U Moskvi 1980. u junaka je izrastao Poljak Vladislav Kozakjevič.

Njegovo zlato ne pamti se samo i po svetskom rekordu nego i zbog koreografije koju je imao za taj vrhunski događaj.

Na sovjetskoj olimpijadi i jeste važio za jednog od glavnih favorita, budući da je reputaciju izgradio kao evropski prvak na otovrenom 1974. i u dvorani 1977. i 1979.

Pretendent je bio i u Montrealu 1976, ali ga je zadesio peh jednak patnji kroz koju je u Parizu prošla srpska atletska uzdanica u skoku uvis Angelina Topić.

Na zagrevanju mu je stradala čašica kolena, ali je, kao i Topićeva u kvalifikacijama s prelomom u stopalu, uzeo učešće.

Povreda se odrazila na njegov domet. Zauzeo je tek 11. mesto sa samo 5.25.

Kroz četiri godine se spremio da popravi utisak na najbolji mogući način.

I uprkos bojkotu koji su u svetlu sovjetskog vojnog upada u Avganistan sprovele neke zemlje zapadnog sveta na čelu sa SAD, konkurencija je bila na zavidnom nivou.

Učestvovali su i Poljak Tadeuš Slusarski, olimpijski pobednik iz Montreala, i Finac Anti Kaliomeki, srebrni.

Domaćin je najveće nade polagao u Konstantina Volkova, koji je nekoliko meseci ranije smenio Kozakjeviča s evropskog dvoranskog trona.

Na Centralnom stadionu, koji je u to vreme nosio Lenjinovo ime, a danas je Lužnjiki, ogromna većina gledalaca je stala uz svog aduta, ali je, silno želeći njegov trijumf, stvorila neprijateljsko okruženje za sve ostale, u prvom redu za dva Poljaka, potpuno suprotno od podrške koju je u Parizu uživao Duplantis.

Na 5.70 Slusarski je otpao, ali je uzeo bronzu.

U trci za zlato su pri toj visini ostali Kozakjevič i Volkov.

Ruka časti ili…

Sovjet je dvaput rušio, a kada se jedini preostali poljski adut iz prve vinuo preko, ne samo da je Kozakjevič ispod brkova raširio osmeh nego je, odskačući s dušeka na noge, publici dolijao pokretom jednom rukom preko unutrašnjosti druge, koji ima nepristojnu konotaciju kao srednji prst, ali i borbeno prkosnu (u Francuskoj semantici to je ruka časti kao izraz odbijanja neprihvatljivog zahteva, u Americi u Drugom svetskom ratu tako je prikazana devojka pod geslom „Mi to možemo“…).

Kozakjevič je zatim iz prvog pokušaja preskočio i 5.75 i repetirao je svoju reakciju, koja se u olimpijskoj i uopšte sportskoj istoriji pamti kao „gest Kozakjeviča“.

 

Pokunjeni Volkov je za treći pokušaj podigao letvicu na 5.75, ali bezuspešno.

Poljak je zatim napao svetski rekord, koji je samo 13 dana ranije u Parizu sa 5.77 postavio Francuz Filip Uvjon, koji se zbog bojkota nije takmičio u Moskvi.

Kozakjevič je preko 5.78 išao iz drugog pokušaja. Bio je opijen podvigom, ali više nije gestikulirao.

Pokušao je i na 5.82. Rušio je sva tri puta.

Uljez u komunizmu

U postfestumu ambasador SSSR u Poljskoj je uložio protestnu notu, zahtevajući da se Kozakjeviču oduzme zlatna medalja i da se kazni doživotnom zabranom takmičenja.

Poljska komunistička vlast, sovjetski satelit s one strane gvozdene zavese, našla je način da stane uz svog zlatnog olimpijca, obrazlažući da je on to učinio nehotice usled grčenja mišića pod napregnućem.

Predsednik MOK Španac Huan Antonio Samaran se rukovodio sportskim motivima da opravda Kozakjeviča.

„Sovjetski Savez je želeo pobedu Volkova. Koji god njegov rival na zaletištu je bio izviždan. To je bilo nečuveno za nas. Nije se desilo ni pre ni posle 1980. Da li je iko zviždao kada je Sergej Bubka postavljao svetske rekorde ili su na tribinama bili tišina i aplauzi. Ja sam jedina osoba koja je oborila svetski rekord i bila izviždana. Taj gest, naravno ružan, napravio sam iz besa, grubo, ali neophodno u tom trenutku. Gledaocima je trebalo pokazati crveni karton, a ne meni“, govorio je godinama kasnije Kozakjevič.

Njegov gest je u domovini dobio i političko značenje u naporima pokreta Solidarnost da se otarasi komunizma.

Kozakjevič je iskoristio takmičenje u Zapadnoj Nemačkoj 1985. da tamo i ostane.

Postoje dokazi da je poljska policija spremala njegovo hapšenje pod lažnim optužbama za saradnju s obaveštajnim službama drugih zemalja. Poljsku je napustio samo dan pre nego što je trebalo da bude priveden.

Najnovije informacije o dešavanjima na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. možete pratiti OVDE.

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari