Foto: Fonet/APSerija odustajanja je zahvatila olimpijski teniski turnir na Rolan Garosu.
U poslednji čas se povukao i Italijan Janik Siner, koji je kao prvoplasirani na svetskoj listi trebalo da bude prvi nosilac.
Otuda je izašlo da će olimpijski sleketon ponovo, kao i u Riju 2016. i u Tokiju 2021, predvoditi Novak Đoković, njegov prvi pratilac po rejtingu.
Srpski teniski as je i u Pariz došao s najvišim pretenzijama da ostvari nedosanjan san, da u svoju riznicu s rekordna 24 grend slem trofeja i s trijumfom u Dejvis kupu 2010. stavi i zlatnu medalju.
Ohrabrujuće su bile njegove igre i na pariskoj šljaci do povlačenja iz četvrtfinala zbog povrede i zatim na Vimbldonu, gde je nedugo posle hirurške intervencije na desnom kolenu dogurao do finala.
Psovanje i na ivici diskvalifikacije
Olimpijska tradicija prvog nosioca, međutim, zna to i iz sopstvenih gorkih iskustava, ne ide mu naruku.
Od povratka tenisa u porodicu olimpijskih sportova u Seulu 1988 (posle Pariza 1924. igrano revijalno u Sijudad Meksiku 1968. i Los Anđelesu 1984) jedini šampion s tim statusom bio je Andre Agasi u Atlanti 1996.
On this day: Andre Agassi wins gold at the 1996 Atlanta Olympics 🥇 pic.twitter.com/PodtGKQF2p
— USTA (@usta) August 3, 2022
Proslavljeni američki as je trebalo da bude treći nosilac, ali je i tada zbog povrede otkazao prvoplasirani Pit Sampras, njegov zemljak, a i Austrijanac Tomas Muster, „drugi reket“ u to vreme, nije došao.
Agasi je uoči samog takmičenja, zapravo, pao na šesto mesto, ali ni Amerikanca Majkla Čanga (treći), Rusa Jevgenija Kafeljnikova (četvrti) i Nemca Borisa Bekera (peti) nije privukla 100-godišnjica olimijskih igara.
Iako je mesecima ostajao i bez četvrtfinala na profesionalnim turnirima, a na Vimbldonu je ispao odmah na početku protiv 281. na listi, najvećeg američkog aduta je obuzeo silan motiv.
Igrao je pred domaćom publikom, a bio je i nastavljač porodične olimpijske loze.
Njegov otac Emanuel, Jermenin, koji je po dolasku u SAD kasnije promenio ime u Majk, boksovao je za Iran 1948. u Londonu i 1952. u Helsinkiju. Oba puta je savladan u prvoj borbi.
Agasi mlađi se probijao teško, ali je napredovao.
U prvom kolu, recimo, na jedvite jade je prošao Šveđanina Jonasa Bjorkmana sa 7:6 (8:6), 7:6 (7:5), a u trećem je protiv Italijana Andree Gaudencija imao 2:6, 0:3.
U četvrtfinalu se nad njim nadvijala diskvalifikacija.
Vejn Fereira iz Južne Afrike u prethodnih pet međusobnih duela s njim nije uzeo ni set, ali je u Atlantu stigao u odličnoj formi, koja ga je držala i u olimpijskom okršaju.
U trećem, odlučujućem setu vodio je s 5:4 i servirao je za pobedu, a Agasi je već dvaput bio opomenut zbog psovanja i nije se obuzdao.
Treća opomena bi značila momentalni kraj, ali mu je glavni sudija gledao kroz prste za „nemoralni jezik“, kako je Agasijevo vladanje opisao „Njujork tajms“.
Američkog tenisera neprimereno ponašanje kao da je očvrsnulo.
Pripala su mu sva tri sledeća gema za odlazak u polufinale.
Zatim je izašao na kraj i s Indijcem Leandrom Paesom sa 7:6 (7:5), 6:3, a u finalu, koje je igrano na tri dobijena seta, i protiv Španca Serhija Brugere sa 6:2, 6:3, 6:1.
Odmah počelo odustajanjem Vilandera
U Seul nije došao Šveđanin Mats Vilander, koji tek što je izbio na prvo mesto.
Na vrhu je zamenio mesta s Čehoslovakom Ivanom Lendlom, pošto ga je nadigrao u dramatičnom finalu Ju-Es opena.
35 years ago, Mats Wilander captured the US Open title!
Happy birthday, Mats! pic.twitter.com/aaGQiOmDkK
— US Open Tennis (@usopen) August 22, 2023
„Ne idem na Olimijske igre. Imam problem s potkolenicom. Doktor mi je rekao da će se pogoršati ako se ne odmorim oko mesec dana“, izjavio je novopečeni prvi „reket“.
Ranije te godine, u kojoj je podigao trofej i u Melburnu i na pariskoj šljaci, smatrao je da zlatna medalja nema vrednost trijumfa na grend slemu ili u Dejvis kupu (potkraj 1988. Švedska izgubila od Zapadne Nemačke u finalu u Geteborgu s 4:1).
Nije došao ni Lendl.
Pod zastavom Čehoslovačke nije želeo da igra.
Zahtev za stalnu boravišnu vizu u SAD podneo je 1987, nadajući se da će se stvar rešiti povoljno po njega da bi mogao da uđe u američki olimpijski tim.
Međutim, Kongres je odbacio predlog zakona o zaobilaženju ustaljene petogodišnje procedure čekanja.
Državljanstvo je dobio 1992.
Zato je u Seulu prvi nosilac bio trećeplasirani Stefan Edberg, Vilanderov zemljak i saigrač u reprezentaciji, pobednik revijalnog turnira 1984.
U polufinalu ga je savladao Čehoslovak Miroslav Mečir, treći nosilac, potonji osvajač zlata.
Edbergu je kao poraženom polufinalisti automatski pripala bronza, jer meč za treće mesto nije igran.
Safin 2000. proizveden kao Đoković sada
U Barseloni 1992, kada su se prethodni put olimpijske bitke vodile na šljaci, prvi nosilac je bio prvi „reket“ Amerikanac Džim Kurijer, koji je te godine sačuvao krunu na Rolan Garosu.
Olimpijske snove mu je u trećem kolu razvejao Mark Rose sa 6:4, 6:2, 6:1 (ceo turnir na tri dobijena).
Švajcarski teniser, koji i nije bio među nosiocima, tek je činio podvige. U finalu je rastužio domaćine jer je pobedio Đordija Aresea, koji je i rođen u Barseloni. Bilo je 7:6 (7:2), 6:4, 3:6, 4:6, 8:6, s vrhuncem uzbuđenja na dva razlike pred Olimpom.
Sampras kao najbolji teniser sveta zbog povrede nije uzeo učešće ni u Sidneju 2000. Olimpijac je zato bio samo u Barseloni (treće kolo).
Dogodilo se dvehiljadite isto kao i sada.
U prvog nosioca je proizveden Rus Marat Safin, drugoplasirani na listi.
Šokiran je na početku protiv Francuza Fabrisa Santoroa s 1:6, 6:1, 6:4.
Nije uspeo ni Federer
U Atini 2004. i u Pekingu 2008. već je bila era švajcarskog asa Rodžera Federera, neprekidno vodećeg od kada je prvi put zaposeo vrh, 2. februara 2004, do 18. avgusta 2008.
U postojbini olimpijade u drugom kolu ga je savladao Čeh Tomaš Berdih s 4:6, 7:5, 7:5, a u Kini je poklekao u četvrtfinalu protiv Amerikanca Džejmsa Blejka sa 6:4, 7:6 (7:2).
U Pekingu je Đoković imao olimpijski debi. Bio je treći na listi.
U polufinalu je prođerdao priliku da savlada Španca Rafaela Nadala. „Drugi reket“ je pronašao put do pobede sa 6:4, 1:6, 6:4, zatim i do svog jedinog zlata, a Đoković je u utešnom finalu savladao Blejka za svoju jedinu olimpijsku medalju.
Federer je kao povratnik na čelo bio prvi nosilac i u Londonu 2012, ali je i na svojoj poslednjoj olimpijadi ostao bez zlata u singlu (sa Stenom Vavrinkom šampion u igri parova u Pekingu).
U finalu, na vimbldonskoj travi, gde je i dalje rekordni osmostruki osvajač, savladao ga je britanski teniski vitez Endi Marej. Ponovo, budući da je uspešniji bio i mesec ranije na grend slemu.
Svirepost olimpijade
Došao je sledeća dva puta ia Đokovića red da igra kao prvi nosilac.
U Riju je doživeo jedan od najbolnijih poraza u karijeri.
Argentinac Huan Martin del Potro, koji se zbog povreda strmoglavio na 141. mesto, ali je učestvovao na osnovu takozvanog zaštićenog rejtinga, igrao je na meču prvog kola vanserijski. Sve mu je polazilo za rukom.
Nije loš bio ni glavni favorit olimpiajde, ali je poražen sa 7:6 (7:4), 7:6 (7:2). Del Potro ga je savladao i na meču za bronzu 2012 (7:5, 6:4).
Činilo se da Đokovića, prvaka australijskog opena, Rolan Garosa i Vimbldona 2021, niko i ništa ne može da zaustavi u Tokiju.
Do polufinala je došao rušeći sve rivale bez izgubljenog seta.
Samleo je zatim i Nemca Aleksandra Zvereva sa 6:1 u prvom setu, a onda su kola pošla nizbrdo i nisu se zaustavila ni u borbi za bronzanu medalju protiv Španca Pabla Karena Buste.
Prvi nosioci na Letnjim igrama
Seul (1988): Edberg (Švedska) polufinale, bronza
Barselona (1992): Kurijer (SAD) treće kolo
Atlanta (1996): Agasi (SAD) zlato
Sidnej (2000): Safin (Rusija) prvo kolo
Atina (2004): Federer (Švajcarska) drugo kolo
Peking (2008): Federer (Švajcarska) četvrtfinale
London (2012): Federer (Švajcarska) srebro
Rio (2016): Đoković (Srbija) prvo kolo
Tokio (2021): Đoković (Srbija) meč za bronzu
Najnovije informacije o dešavanjima na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. možete pratiti OVDE.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
