„Osveta“ za Beograd: Kako su sudije „pokrale“ naše olimpijce u izveštajima srpskih medija?

„Posle Sare Ćirković i Natalije Šadrine, brutalno pokraden i Vahid Abasov“, samo je jedan od desetine sličnih naslova u srpskim medijima. Olimpijski komitet Srbije uložio žalbu, ali..

Odmah posle eliminacije Sare Ćirković jedan od članova olimpijske delegacije Srbije je rekao: „Plašim se da nam se ne svete za Beograd“.

Plašim se i ja. Na Evropskom prvenstvu u Beogradu bokserke i bokseri Srbije, uz pomoć prijatelja i „braće“, osvojili su 20 medalja – četiri zlatne, tri srebrne i trinaest bronzanih.

Srpski mediji su tada pisali hvalospeve našim bokserima.

„Srbija je evropska boks sila! Potvrda – 20 medalja Evropskog prvenstva! Idemo dalje“ bio je jedan od naslova na srpskim portalima (da se ne vraćam na jučerašnju kolumnu, da to ne može niti sme da bude naslov).

Od 20 osvajača medalja na pomenutom Evropskom prvenstvu samo njih troje su izborili pravo da se takmiče na OI u Parizu, ali je i njima, izgleda, isporučen „ceh“ za Beograd.

Mnogi su bili svesni da Srbija, sve uz pomoć prijatelja i „braće“ (pre svega ruskih boksera) nije (opet) velesila kada je u pitanju „plemenita veština“, da smo imali nemalu „pomoć prijatelja“, tj. domaćinsko suđenje. I, sve dođe na svoje.

Dovoljno sam mator da pamtim Parlova, Beneša, Vujina, Belića…

Kao student sam u tadašnjem Pioniru gledao braću Kačar, Šaćirovića, Perunovića… još uvek se sećam kako je Dragomir Vujković „bežao“ po ringu od Teofila Stivensona.

Osvojili smo tada sedam medalja, nijednu zlatnu.

Vrlo verovatno smo i tada imali „pomoć prijatelja“, u vidu sudija, ali…

Tada ne samo da smo bili „dobri domaćini“, već su naši bokseri stvarno bili među najboljima na svetu.

Danas, uprkos onih 20 medalja sa Evropskog prvenstva, nismo ni blizu. Te medalje bi morale da posluže kao podstrek za razvoj boksa, da privuku što veći broj mladih da se bavi ovim sportom, a ne da se uljuljkamo na „fantastičnom uspehu“.

Davne 1984. godine na Olimpijskim igrama u Los Anđelosu naši bokseri – Anton Josipović (zlato), Azis Salihu i Mirko Puzović (bronza) osvojili su poslednja odličja na OI za naše boksere.

Za četiri godine u „gradu anđela“ naši bokseri (sa sve „braćom“) imaće šansu da se opet popnu na pobedničko postolje.

Samo, treba da rade tj. treniraju, usavršavaju se, a ne da čekaju na (ne)naklonost sudija.

Najnovije informacije o dešavanjima na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. možete pratiti OVDE.