Povratak na šljaku Rolan Garosa: Đoković može da se izdvoji u rekordu po broju olimpijskih pobeda, ali ima i pretnju

Triput je bio na pragu finala, ali još nijednom učesnik okršaja za najsjajnije odličje, jedini trofej koji mu nedostaje u blistavoj karijeri.

Kada je poklekao u polufinalima, samo je na svom olimpijskom debiju, u Pekingu 2008, uzeo bronzu na meču za utehu.

I bez zlata teniser je s najviše pobeda na Letnjim igrama – 13.

Zapravo, po tome je na deobi olimpijskog rekorda sa švajcarskim asom Rodžerom Federerom, koji i nema pojedinačnu medalju (u Londonu 2012. izgubio u finalu od Britanca Endija Mareja, a u Sidneju 2000. u duelu za bronzu od Francuza Arnoa di Paskvala), ali se u Pekingu upisao među šampione u dublu sa Stenom Vavrinkom.

Đokovićev domet na Vimbldonu do finala i uprkos svežoj hirurškoj intervenciji na desnom kolenu posle odustajanja od četvrtfinala na Rolan Garosu probudili su nadu da se može konkurentno upustiti u još jedan pokušaj.

Šljaka pariskog turnira za grend slem je i olimpijsko borilište, prvo na zemljanoj podlozi posle Barselone 1992.

Postigne li srpski as pobedu u prvom kolu, koje je na programu 27. i 28. jula, izdvojiće se u rekordnom dostignuću.

Već je rekorder sa 19 mečeva (Federer ih ima 18).

U nepredvidljivim olimpijskim okršajima na dva dobijena seta jedan igrač ima teorijsku šansu da ga i pretekne.

To je Japanac Kei Nišikori, koji je u duelu za bronzu u Riju 2016. savladao Španca Rafaela Nadala.

On je treći po broju mečeva (15), a pobedio je 11 puta, što je jedna pobeda manje od drugoplasiranog dvostrukog olimpijskog prvaka Mareja (2012, 2016) sa 12.

Na Igrama je moguće odigrati najviše šest mečeva.