Poziv Marine Maljković

Samo na prvi pogled se čini da ima vremena, a zapravo ono (vreme) nije saveznik. Naprotiv. Svaki „prazan“, uludo potrošen dan, biće kažnjen.

Od Pariza do Los Anđelosa vode dva puta – jedan je onaj kojim će, po svemu sudeći, krenuti odbojkašice i odbojkaši, drugi je onaj kojim će, najverovatnije, ako poslušaju Marinu Maljković, krenuti košarkašice i košarkaši.

Odbojkaši su uhvatili poslednji vagon u vozu koji je vodio do Pariza i od Atanasijevića, Podrščanina, Kovačevića … se očekivalo upravo onoliko koliko su i pružili.

Za razliku od drugih reprezentacija mi nismo našli brže, jače, lucidnije igrače. Ako je suditi po dešavanjima u ženskoj reprezentaciji, nećemo ih u bliskoj budućnosti ni naći, tj. napraviti.

Mnogi su mi zamerili što nisam odbojkašice uvrstio u glavne favorite za osvajanje medalja. Nisam to uradio iz dva razloga – „iz dobro obaštenih krugova“ načuo sam da mnogi u Odbojkaškom savezu nisu zadovoljni radom selektora, i dugo, za mene važnije, nisam mu verovao ni ja.

Đovani Gvideti u Pariz je poveo samo jednog libera (a od odbrane počinje svaki napad) i još veća greška je bila što je sa šireg spiska „precrtao“ Anu Bjelicu.

Tim je, praktično, „osudio“ Tijanu Bošković da igra bez prava na odmor. Najbolja odbojkašica sveta „morala“ je da osvoji tridesetak poena, tj. morala je da bar četrdesetak puta skoči i udari loptu i duplo više puta da skoči u blok.

Fizičku i, pre svega, mentalnu snagu, za takav napor nema čak ni najbolja odbojkašica sveta. Da od odbajkašica (i odbojkaša) u bliskoj budućnosti ne treba očekivati vrhunske rezultate pokazali su događaji posle poraza od Italije – Gvideti je rekao da poslednjih meseci nije imao direktnu komunikaciju sa čelnicima Saveza.

Da je to istina dokazali su i dešavanja nakon toga – selektor je rekao da mu je istekao mandat i da odlazi, rukovodstvo OSS je izdalo saopštenje da Gvideti nije smenjen i optužilo novinare za širenje dezinformacija, potom je, sada vež bivši selketor, je odlazak potvrdio i na svom instagram profilu, očekuje se novo saopštenje, i – vreme prolazi.

Taj put ne vodi do Igara u Los Anđelosu. Umesto što gube vreme u međusobnim prozivkama morali bi (i ne samo oni) da poslušaju Marinu Maljković, selektorku košarkaške reprezenacije.

Žena za koju su vezani svi uspesi ženske košarkaške reprezentacije Srbije u poslednjoj deceniji je posle poraza od Australije glasno i jasno rekla:“Ja možda neću biti tu, bez strategije. Prosto neću. Nije to sad, i kad je prethodna generacija pravila uspehe mi nismo pravili ozbiljnu strategiju, za dva olimpijska ciklusa, i sada ispaštamo“.

Ja sam ove Marinine reči shvatio kao poziv Ministarstvu sporta (ako ono još uvek postoji), sa sve preCednikom na čelu, da poslednje nedelje avgusta, ili najkasnije prvog vikenda u septembru, zakupe Arenu, održe seminar na koji će pozvati sve predsednike Saveza, selektore i sve kapitene reprezentacija i da se tu napravi jasna i precizna strategija kako stići do Los Anđelosa.

Inače, zalutaćemo i otići pogrešnim putem.

Najnovije informacije o dešavanjima na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. možete pratiti OVDE.