„Zlatni slem“ karijere na hronometar prvi put u istoriji biciklizma

Prve medalje na hronometar su uručene u Stokholmu 1912. i deljene su i na sledećih pet letnjih igara, pa i u Parizu 1924.

Trka je ponovo ušla u program u Atlanti 1996.

U gradu svetlosti, olimpijskom posle jednog veka, najsjajnije odličje je uzeo Belgijanac Remko Evenepul.

Tako je postao prvi ikada sa svojevrsnim biciklističkim zlatnim slemom.

Važeći je svetski prvak na hronometar, pošto mu nije bilo ravnog prošle godine na šampionatu u Škotskoj, a ima etapne hronometarske pobede i na sve tri najuglednije trke.

Na Tur d`Fransu prvu je ostvario nedavno.

Na italijanskom Điru ubrao je dve prošle godine.

Na španskoj Vuelti ima jednu iz 2022, kada je trijumfovao i u generalnom plasmanu.

Evenepul na Svetskom prvenstvu u Cirihu u septembru (prvo za hronometar održano 1994) može da postane prvi koji je u olimpijskoj godini bio i osvajač zlata i šampion sveta.

U isto vreme su olimpijski pobednici i svetski šampioni bili Britanac Bredli Vigins (zlato 2012. u Londonu, prvak 2014) i Švajcarac Fabijan Kančelara (zlato 2008. u Pekingu, prvak 2009. i 2010).

I bronza je u Parizu pripala belgijskoj uzdanici. Treće mesto je zauzeo Vaut van Art.

Biciklisti su i prethodno doneli Belgiji dve medalje u istom sportu – zlato i srebro u drumskoj trci u Melburnu 1952.

Najnovije informacije o dešavanjima na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. možete pratiti OVDE.