Igre Vučićeve III olimpijade: Kako se predsednik Srbije i kroz olimpijske igre drži gesla „brže, više, jače“ u samopromociji, gađajući sentiment sportskog rodoljublja?

Glava naše zemlje ima višeslojni odnos prema najznačajnijoj sportskoj smotri, a to su pokazali i prethodni olimpijski ciklusi u njegovim dugogodišnjim ciklusima na vlasti.

Vučić se, kao i cela nacija, i onaj njen deo koji glasa za njega i onaj koji za njega ne glasa, raduje što srpski takmičari u pojedinačnim i ekipnim sportovima idu na Olimpijske igre i što mnogi među njima imaju najviše pretenzije, ali је čoveko-bogu sa državnog Olimpa svojstveno da i u takvim prilikama izaziva pozornost narodnih čula kad zamašno odrezuje i vidovito predviđa.

Princip je isti, sve su ostalo nijanse. Kao na svim poljima u koja zadire, On u samopromociji po olimpijskom geslu „brže, više, jače“ pogađa i u sentiment sportskog rodoljublja.

Preuzimanje baklje od Tome

Već s početkom ove olimpijske godine Vučić je krenuo sa „pripremama“ tako što je na svom Instagramu objavio da će predložiti Vladi da osvajači zlatne medalje dobiju nagradu od 200.000 evra, a zatim je, po svom običaju, prognozirao koliko će odličja srpski sportisti da donesu iz grada svetslosti, što se, valjda, uzima za zvanično neporecivo proricanje.

„Nadam se najvećoj žetvi medalja u istoriji Srbije, što znači najmanje deset na Olimpijskim igrama u Parizu“, istakao se Vučić u svom predosećaju i kada se pre desetak dana sastao s predstavnicima Olimpijskog komiteta.

Od kada su naprednjaci preuzeli vlast 2012, Letnje igre se održavaju četvrti put.

Za London 2012, na stogodišnjicu prvog učešća srpskih sportista na Olimpijskim igrama (Stokholm, 1912), Vučić, prvi potpredsednik Vlade na vlastodržačkim počecima, prepustio je lovor olimpijske prisutnosti Tomislavu Nikoliću, predsedniku države pre njega.

Toma je bio na ceremoniji svečanog otvaranja na novom stadionu u britanskoj prestonici, na prijemu kod kraljice Elizabete, u olimpijskom selu, na utakmici odbojkašica Srbije i Kine…

Zanesenost prognoziranjem o tome koliko će Srbija da osvoji medalja Vučića je počela da obuzima od povratka olimpijaca iz Rio de Žaneira 2016, gde je Nikolić, i dalje predsednik, takođe išao.

Vučić se na pres-konferenciji u Vladi, kao već njen vodeći čovek, samo dan iza ceremonije svečanog zatvaranja (poslednjeg dana takmičenja košarkaši uzeli srebro), pohvalio da je „jedan od retkih koji je pogodio koliko medalja će osvojiti“, a bilo ih je osam.

„Želim da čestitam sportistima. To su njihovi rezultati i ja zato nisam bio na utakmicama i masovnim dočecima, jer nikada nisam hteo da se kitim tuđim perjem“, poručio je predsednik Vlade u svom demagoškom stilu.

Kad su se Olimpijske igre pretvorile u „ološijadu“

Onda je zagrmeo na imaginarne neprijatelje srpskih sportista, koje je, tobož, uzeo u zaštitu pred neznanokojim protivnicima.

„Ne želim da odgovaram raznom ološu koji vređa naše olimpijce. Neću da odgovaram raznim ološima, bednicima i jadnicima koji su brutalno vređali Ivanu Španović (bronza u skoku udalj – prim. aut), Davora Štefaneka (zlatni rvač grčko-rimskim stilom) i Andriju Prlainovića (osvajač najsjajnijeg odličja s vaterpolistima). Alal vera, majstori. Isto sam rekao i za ljude iz SNS koji su vređali olimpijskog šampiona. Sad vam kažem, na sledećim Olimpijskim igrama osvojićemo duplo više medalja“, suprotstavio je Vučić časnu olimpijadu nečastivoj „ološijadi“.

Dotakao se i novca.

„U rekordnom roku od sedam dana isplatićemo oko tri miliona evra ukupno osvajačima medalja“, ukazujući da će zlato biti nagrađeno sa 40 do 45 hiljada evra, a srebro i bronza u rasponu od 30 do 35 hiljada i da je država preko Olimpijskog komiteta izdvojila osam miliona evra za pripreme.

Dve godine kasnije, u martu 2018, kad je već preuzeo dužnost predsednika, Vučić se na polovini olimpijskog ciklusa korigovao u prognozi o broju medalja u Tokiju.

Na prijemu za Ivanu Španović, koja je u Birmingemu postala svetska dvoranska šampionka, i za reprezentaciju u streljaštvu na Evropskom prvenstvu, rekao je da je cilj “najmanje 12 medalja”.

Ovo predskazanje je ponovio i mesec kasnije, kad su mu u goste došli džudisti, osvajači odličja na Prvenstvu Evrope, i nedugo zatim pozdravljajući strelce paraolimpijce, karatiste i tekvondoiste.

„Očekujemo više radosti nego u Rio de Žaneiru gde smo osvojili dvostruko više medalja nego u Londonu. Očekujemo da u Japanu imamo za bar 50 odsto više medalja nego u Brazilu, što znači sa osam na 12, a nadamo se da će biti i više od toga“.

Predikcija sa omaškom

Olimpijske igre u Tokiju su zbog pandemije virusa korona održane 2021, a na 2020.

U avgustu 2021, na prijemu za olimpijce po njihovom povratku iz Zemlje izlazećeg sunca, gde su osvojili devet medalja, predsednik je zahvalio na ogromnoj radosti koju su doneli građanima Srbije, ali nije spomenuo da je omašio u prognozi.

Ipak, istakao je da je pre devet godina, u širem regionu Zapadnog Balkana Srbija bila peta po broju medalja, a da je izbila na drugo mesto, odmah do Mađarske, koja je, kako je istakao, to zaslužila, osvojivši 20.

Opojna sila predviđanja opet mu nije dala mira. Usudio se da kaže da će naše uzdanice prigrliti dvocifren broj medalja ne samo u Parizu 2024. nego i u Los Anđelesu 2028.

Već tada je najavio i da će novčane nagrade za osvajače medalja u francuskom glavnom gradu biti uvećane.

“Verujem da ćemo povećati nagrade na 100.000 evra za zlato, 90.000 za srebro i 80.000 za bronzu, čime ćemo se značajno približiti Italijanima“, objasnio je on.

Predsednik je pominjanjem Italije aludirao na činjenicu da je to evropska država koja izdvaja najviše novca za sportiste koji se okite medaljama na Igrama, jer su osvajači zlata u Tokiju dobili po 180.000 evra.

Olimpijske igre u Rio de Žaneiru bile su prve koje je Vučić dočekao na funkciji predsednika vlade i odmah je iskoristio priliku da svojevoljno određuje nagrade.

Na prijemu povodom zlatne medalje Ivane Španović i bronzane Mihaila Dudaša na Evropskom prvenstvu u atletici 2016. u Amsterdamu, Vučić je rekao da je iznos novca koji Srbija daje za osvojenu medalju na Olimpijskim igrama među prvih pet zemalja u svetu i da je na to je ponosan.

Za zlato 2024. duplo više nego Kosovo 2021.

To nije bilo istina, ali se devet godina kasnije približilo ovom cilju.

„Želimo da motivišemo sportiste, ali znamo da se oni ne bore za novac, već pre svega za himnu, zastavu, grb, ali treba da računaju na novac kako bi uložili u svoj napredak“.

Srbija je jedna od 38 država sveta koje isplaćuju novčane nagrade sportistima za olimpijske medalje, a od kad Vučić određuje njihov iznos, suma se vrtoglavo uvećava.

U Riju za osvojenu zlatnu medalju u pojedinačnim sportovima nagrada je bila 45.000 evra (Šefanek), pet godina kasnije olimpijski šampion dobio je 70.000 evra (Milica Mandić u tekvondou, Jovana Preković u karateu), da bi za Pariz, umesto najavljenih 100.000, predsednik u prazničnom raspoloženju duplirao ovu sumu.

Poređenja radi, Olimpijski komitet Bosne i Hercegovine predvideo je da zlatnu medalju u Tokiju nagradi sa 15.000 evra (nije bilo ni srebra ni bronze), Slovenija sa 40.000 (kanu, biciklizam, sportsko penjanje), Albanija sa 82.000 (bez bilo koje medalje), Kosovo sa 100.000 (dve u džudou), Crna Gora sa 35.000 (bez bilo koje medalje), Hrvatska sa 27.600 (tekvondo, veslački dvojac, teniski dubl), a Mađarska sa 140.000 evra (tri u kajaku, po jedna u mačevanju, plivanju i rvanju).

Kada su u pitanju sportisti mimo Balkana, najviše novca za najvredniji uspeh u Tokiju dao bi Singapur, čak 738.000 američkih dolara, ali nije imao osvajače bilo kog sjaja.

U prvih pet po visini nagrada bili su Tajvan (716.000), Hong Kong (642.000), Indonezija (346.000) i Kazahstan (250.000). Po jedno zlato su imali Hong Kong (mačevanje) i Indonezija (ženski dubl u badmintonu).

Sjedinjene Američke Države, koje imaju naveći broj olimpijskih medalja u istoriji, za najsjajnija odličja nagrađuju sa 37.500 dolara.