Više od 75.000 gledalaca na stadionu „Francuska“ u Sen Deniju i milionski televizijski auditorijum su iskolačili oči na cilj trke na 100 metara.
Streloviti sprint na ljubičastoj stazi stekao je olimpijsku slavu za nezaborav iako niti je oboren svetski rekord jamajkanske munje Juseina Bolta po istoj takvoj boji na atletskom mundijalu u Berlinu 2009 (9,58) niti njegov olimpijski rekord iz Londona 2012 (9,63).
Neviđeni vihor – svi ispod 10 sekundi
Zbog Boltove ere neprikosnovenosti i bleska Italijana Marsela Džejkobsa u Tokiju 2021, koji, istina, po ocu ima afroamerički gen, Sjedinjene Države, sprinterska velesila, dobile su u Parizu zlato na 100 posle pune dve decenije, još od trijumfa Džastina Getlina u Atini 2004.
Pobedio je Noa Lajls, jedan od pretendenata, važeći prvak sveta iz Budimpešte prošle godine, ali i s lovorom nije dospeo sam u glavni kadar, spremljen posebno za osvajače na 100 na velikim takmičenjima.
Njegov napor je ostao u senci kolektivne poslednje scene koja ostavlja bez daha, jer je svih osam finalista prošlo kroz cilj malte ne rame uz rame jedan s drugim.
8 frames, 1 iconic 100m final 🖼️#Paris2024 pic.twitter.com/0Q6ItW3e4j
— World Athletics (@WorldAthletics) August 4, 2024
Zvanični rezultati posle iščekivanja na vrhuncu neizvesnosti su potvrdili da je Najls bio brži od Jamajkanca Kišana Tompsona za pet hiljaditih delova sekundi, za pet milisekundi.
Izmereno je u konac da je vreme američkog atletičara 9,784, a njegovog takmaca 9,789.
A lifetime of preparation and 4 years of training comes down to FIVE ONE THOUSANDTHS OF A SECOND.
0.005 seconds!!!
FIVE milliseconds.
It takes ONE HUNDRED MILLISECONDS TO BLINK! It’s incomprehensiblepic.twitter.com/DGyWyyJ9Ol
— KFC (@KFCBarstool) August 4, 2024
Tompson, koji je došao s najboljim rezultztom ove sezone (9,77), potkraj juna u Kingstonu, morao je da prihvati srebrnu medalju.
Ima 56 godina otkad je pala magična granica od 10 sekundi.
U finalu olimpijske stometarske trke u Sijudad Meksiku 1968. Amerikanac Džim Hajns je išao 9,95.
U Parizu se desilo antologijski prvi put da je svih osam takmičara trčalo brže od 10, a postignut je i najmanji vremenski razmak između prvog i poslednjeg (Oblik Sevije iz Jamajke sa 9,91) – 0,12 sekundi.
Senzacionalni Džejkobs je zauzeo peto mesto sa 9,85, pet stotih sporije nego u Tokiju kada je postavio evropski rekord.
Rezultati trke na 100 m
Noa Lajls (SAD) 9,79
Kišan Tompson (Jamajka) 9,79
Fred Karli (SAD) 9,81
Akani Simbine (Južna Afrika) 9,82
Marsel Džejkobs (Italija) 9,85
Letsile Tebogo (Bocvana) 9,86
Keni Badnarek (SAD) 9,88
Oblik Sevije (Jamajka) 9,91
Sprint u senci troskoka
Zapanjujući rasplet u pariskom predgrađu otrgao je od zaborava još jedan atletski olimpijski foto-finiš u kojem se nije u prvi mah znalo ko je stvarno prvi, a ko drugi, slično zabuni u čuvenom plivačkom nadmetanju Majkla Felpsa i Milorada Čavića u finalu na 100 delfin u Pekingu 2008, gde je jedna stotinka namakla zlato oko vrata legendarnog Amerikanca.
Na Lenjinovom stadionu u Moskvi 1980, kako se u sovjetsko vreme zvao današnji Lužnjiki, zlatna medalja je pripala Alanu Velsu, britanskom takmičaru, Škotu iz Edinburga, a srebrna Kubancu Silviju Leonardu.
Obojica su imali vreme 10,25, ali…
Možda po prvi put u olimpijskoj istoriji trka na 100 nije bila centralni atletski događaj.
Domaći gledaoci su svu pažnju usmerili na troskok, koji se odvijao u isto vreme.
Njihove želje su bile da u svojoj zemlji dožive olimpijski trijumf Viktora Sanjejeva, trostrukog uzastopnog šampiona (1968, 1972, 1976), ali se to nije dogodilo.
Morao je da se zadovolji srebrom (17,24), a najsjajnije odličje je otišlo drugom sovjetskom olimpijcu, Estoncu Jaku Udmeu (17,35).
Zlato iz poraza podmukle Čelične lejdi
Najbrža trka u tom zaleđu isprva je krenula pre pucnja.
Drugi start je bio ispravan.
Na cilju je izgledalo da je mrtva trka ubedljivo vodećeg dvojca.
Vels, gledajući reprizu na velikom ekranu, bio je uveren da je on pobednik, ali su mu sumnju budili politički razlozi.
Olimpijada u Moskvi je bila krnja, jer se nekoliko zemalja zapadnog sveta, predvođenih Amerikom, opredelilo za bojkot zbog sovjetskog vojnog upada u Avganistan.
Među njima, uprkos snažnoj predolimpijskoj kampanji predsednice britanske vlade Margaret Tačer, nije bio tim Ujedinjenog Kraljevstva, pošto je olimpijski komitet Velike Britanije nepokolebljivo odoleo zahtevima Čelične lejdi.
I sam Vels je iz Dauning strita 10 primao pisma kojima je pokušano da se odvrati od olimpijskih pretenzija.
„Taktika je bila vrlo neukusna i podmukla. U poslednjoj koverti sam dobio sliku mrtve devojčice s lutkom nadomak njenih nogu. Da sam u bilo kom trenutku pomislio da će moje učešće da donese još dečjih žrtava, istog trena bih odustao, ali u srcu nisam mogao da vidim kako će moje prisustvo u Moskvi da obuzda sovjetskog vojnika s pomisli: Oh, Alan Vels ne dolazi. Zato više neću da pucam u nekoga“, govorio je u prošlosti škotski atletičar.
Vels je bio podozriv, pribojavajući se da će dobri diplomatski odnosi Kube i SSSR u svetlu avganistanskog rata da presude u Leonardovu korist.
To se nije desilo.
Foto-finiš, koji je u to vreme zaista i bio dokaz fotografijom, pokazao je da je britanski sprinter pobedio za 75 milimetara (tri inča).
Najnovije informacije o dešavanjima na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. možete pratiti OVDE.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.