Olimpijska baklja u 100-godišnjim rukama: Stoletni Šarl Kost, verovali ili ne, nije najstariji živi olimpijski šampion

Kada je Pariz bio domaćin prethodno, pre jednog veka, vatra nije gorela. Uzvišeni simbol je postala četiri godine kasnije u Amsterdamu.

U obredu za grandiozno paljenje olimpijskog plamena u Parizu našeg doba učešće je uzeo i jedan stogodišnjak.

Atlatičarki Mari-Žoze Perek i džudisti Tediju Rineru, istaknutim francuskim sportistima, olimpijskim šampionima, koji su dali život spektakularnom ognjenom vazdušnom globusu, baklju je predao Šarl Kost.

Zlato na velodromu

Kroz eliksir nekadašnjeg bicikliste, osvajača zlatne medalje u Londonu 1948, na prvim letnjim igrama posle Drugog svetskog rata, povezana su dva olimpijska Pariza.

Kost je rođen 9. februara 1924. na Azurnoj obali.

Najsjajnije odličje mu je pripalo u timskoj kružnoj trci na velodromu u južnom Londonu, koji je popravljen od ratnog oštećenja.

S njim su vozili i Serž Blison (preminuo 1994. u 66. godini), Fernan Dekanali (2017. u 92) i Pjer Adam (2012. u 89).

Stoletni Kost, međutim, nije najstariji živi olimpijski šampion.

Čestitke Orbana i Netanjahua

Mađarica Keleti Agneš ima 103 godine!

Rođena je 9. januara 1921.

Mađarskoj je u sportskoj gimnastici donela zlato u Helsinkiju 1952. na parteru, a u Melburnu 1956. čak tri pojedinačna (parter, dvovisinski razboj, greda) i jedno u timu.

S 35 godina je postala najstarija gimnastičarka sa olimpijskom zlatnom medaljom.

Zbog sovjetskog vojnog upada u Mađarsku 1956, baš u vreme Igara u Melburnu, s još 44 takmičara je zatražila političko utočište u Australiji.

Dogodine je emigrirala u Izrael.

Kada je 2021. proslavila 100. rođendan, stigle su joj čestitke i želje za dobro zdravlje i od predsednika mađarske vlade Viktora Orbana i od izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

Agneš, koja ima i tri srebra i dve bronze, vratila se iz Izraela u domovinu 2015.

Čak ni ona nije najstariji živi učesnik olimpijskih igara.

Svedok Berlina 1936.

Francuskinja Ivon Šabo-Kirte, koja se takmičila u skoku udalj u Londonu 1948. i u Helsinkiju 1952, rođena je 28. maja 1920.

Njena vršnjakinja dugog veka je Ajris Kamings, američka plivačica, poslednji živi svedok Olimpijskih igara u Berlinu 1936.

S nepunih 16 godina postala je nacionalna šampionka na 200 prsno. Tako je i uvrštena u američki olimpijski tim.

Od nje je zahtevano da prikupi sopstvena novčana sredstva za prekookeanski put, što joj je oduzelo mnogo vremena i energije, koju nije uložila u pripreme na pravi način. U Berlinu je zauzela četvrto mesto u svojoj kvalifikacionoj trci i otpala je.

Budući da je izučila za civilnog pilota, u ratu je bila u pomoćnoj službi ženske američke ratne eskadrile.

Stariji učesnici letnjih igara od Kosta su i njegov zemljak Rože Lebranš (1922), veslač u posleratnom Londonu, i Švajcarac Vilijam de Ram (1922), takmičar u konjičkom sportu u Melburnu 1956.

To je i Roda Vartel (1922), kanadska skijašica na Zimskim igrama u Oslu 1952.

U dan je s Kostom rođen kineski košarkaš Vu Čengdžang.

Igrao je u Londonu 1948. Na meču protiv Iračana dao je 32 poena.

Vu se u London vratio kao počasni gost kada je britanska prestonica bila domaćin 2012, a Kina učesnik košarkaškog turnira.

Najnovije informacije o dešavanjima na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. možete pratiti OVDE.