Olimpijske igre u Tokiju: U ponudi rekordna 33 sporta, odličja i za surfere 

Opevali junake najvećeg sportskog takmičenja na svake četiri godine, ožalili tragičare grandioznog događaja u Tokiju, ispričali propratne afere, ismejali se anegdotama sa i oko borilišta… Ali, majčica Zemlja se od prošle zime batrga u čeljustima korona virusa, pa će tek celih 12 meseci posle regularnog termina, od ovog petka do 8. avgusta, biti deljene najvrednije medalje u hijerarhiji timskih i individualnih odličja.

Po neviđenim medicinskim protokolima, uz stroga ograničenja kretanja sportista i njihove pratnje, pred pustim tribinama…

„Tokio se najbolje u istoriji pripremio za Olimpijske igre. To je posebno značajno, jer se zna sa kakvim smo se izazovima, zbog pandemije korona virusa, susreli u prethodnih nešto više od godinu dana… Sada je na sportistima da prikažu najbolje što mogu. Svi smo ovo čekali dugo. Kada svi bezbedno napuste Tokio znaćemo da smo uradili pravu stvar – izjavio je početkom jula, po dolasku u taj kutak Dalekog istoka, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomas Bah, pokušavajući da ignoriše opšti otpor Igrama domaćeg življa, usled opasnog porasta novoobelih, ponovnog povećanja smrtnih slučajeva i vraćanja vanrednog stanja (do 22. 08).

Velika većina Japanaca protiv održavanja OI

Kada je 7. septembra 2013. godine, Tokio opet dobio organizaciju Letnjih OI, većinsko stanovništvo „zemlje izlazećeg sunca“ sa radošću i ponosom je dočekalo vest iz Buenos Ajresa, ali su kovid 19 i strah od epidemioloških posledica dolaska tolikog broja stranaca sa svih strana sveta „pojeli“ početno oduševljenje, pa su sve ankete organizovane poslednjih meseci utvrdile da se 80 odsto Japanaca i drugih ljudi nastanjenih u njihovoj zemlji protivi održavanju Igara u doba pandemije.

Čak je protestom ispred hotela u kom je smešten prvi čovek MOK-a, glasno poručeno Nemcu da je nepoželjan gost, zbog tolikog insistiranja da im „dovede“ oko 15.000 (para)olimpijaca, te desetine hiljada zvaničnika, sudija, administratora, sponzora i emitera.

U situaciji kada je u Japanu (prema informaciji iz kabineta tamošnjeg premijera) svega 18,5 odsto od 125, 5 miliona stanovnika primilo drugu dozu neke od vakcina, a raste broj zaraženih sportista i ostalog osoblja u Olimpijskom selu.

 Publika „ukinuta“ dve nedelje pre početka 

Paralelno sa konstantnom polemikom o zdravstvenim rizicima organizacije tako masovnog skupa, još od prvih naznaka rušiteljskog efekta pandemije, trajala je dilema DA ili NE publici na tribinama.

Prvi Bah se sve do samog kraja zalagao za puštanje gledalaca da iz prvih redova, makar i u ograničenom broju, uz prethodne rigorozne provere i striktna pravila ponašanja, bodre sportist(kinj)e svih rasa, vera i nacija… međutim nevidljivi neprijatelj je pre dve nedelje odneo još jednu pobedu.

„Dogovorili smo se da na borilištima u Tokiju neće biti navijača“, bila je logična reakcija japanske ministarke sporta Tamajo Marukave na odluku ostatka Vlade da pogoršanje situacije isprati vanrednim stanjem, dok se predsednik Organizacionog komiteta OI Seiko Hašimoto izvinio kupcima karata.

Na svečarskim ceremonijama otvaranja i zatvaranja, uparadiradni sportisti mahaće samo manjem broju važnih gostiju u VIP ložama, dok su odluke u vezi sa turnirima u drugim okruzima – bejzbol, softbol i fudbal – prepuštene lokalnim vlastima na osnovu trenutne epidemiološke situacije.

Ako se i od toga ne odustane, jer se stvari menjaju na dnevnom nivou.

Velika ulaganja, pritisci, interesi i gubici 

Ovo je bilo drugi put da se Letnje OI u Tokiju pomeraju, s tim što su one iz 1940. godine, zbog Drugog japansko-kineskog rata, najpre izmeštene u Helsinki, a onda definitivno otkazane usled Drugog svetskog rata.

Ove su, izgleda, morale pošto – poto biti upriličene, s čim u vezi ima više tumačenja, a svim je zajednički imenitelj novac. Uložen, već izgubljen i potencijalno nevraćen.

Prema zvaničnim podacima, 15,4 milijarde dolara iz državnog budžeta zemlje potrošeno je na Igre (revizori bliski Vladi tvrde i više), a još tri milijarde dolara dodali su privatni investitori.

I MOK je dao određena sredstva, naravno sa idejom da ista “oplodi”, pre svega od prodaje prava na TV prenose (oko 70 odsto udela) i sponzora (18 odsto).

Nacionalni Olimpijski komiteti, privredni subjekti, mediji… takođe.

“Otkud Međunarodnom olimpijskom komitetu takva moć da odlučuje umesto nas? Čini se da prete ogromnim novčanim kaznama ako OI ne budu održane, međutim zdravstvene posledice našu zemlju mogu da koštaju mnogo više“, tako na primer stvari vidi Masajiši Son, predsednik SoftBanke, imajući u vidu činjenicu da bi u slučaju otkazivanja ugovora između MOK-a i Tokija sav finansijski teret pao na Japan, dok neki analitičari “trik” vide i u potrebi japanskih vlasti da zadrže važnu geopolitičku ulogu u tom delu Azije.

 Nemalo sportista nije moglo ili htelo u Tokio

Nije malo sportista čije su karijere, iz najrazličitijih razloga, doživele stagnaciju ili nazadovanje između starog i novog termina Igara, zbog čega su “ispali” iz aviona za Tokio, a ima ih koje su personalni strahovi ili računice ostavili bez učešća na takmičenju svih takmičenja.

“Uplašila sam se života u ‘mehuru’. Nije tajna da sam se u prošlosti borila sa mentalnim zdravljem, a nedavno sam se zabrinula zbog odlaska na Olimpijske igre. Činjenica da moja porodica, prijatelji i navijači neće biti u Tokiju da pruže podršku zaista je zastrašujuća”, navela je australijska košarkašica Liz Kembidž, obrazlažući odluku da se povuče iz olimpijskog tima.

Ostali će morati da “beže” od korone, nose maske i van borilišta, svakodnevno odlaze na testiranje, strepe od rezultata i karantina/suspenzije u slučaju pozitivnog nalaza, broje sate do izlaska iz izolacije ako su već odvojeni od ostalih, klone se zabranjenog kontakta sa drugim delegacijama… upozoreni da ih svako kršenje protokola ponašanja može koštati diskvalifikacije.

 U ponudi rekordna 33 sporta, odličja i za surfere 

Osim u Tokiju i drugim mestima regiona Kanto, određena sportska takmičenja biće održana i na daljim lokacijama – Saporu, Ojami i Fukušimi – a fudbalske utakmice čak širom Japana…

Kako je olimpijska porodica proširena za osam novih članova došlo se do rekordna 33 sporta na “meniju”.

Posle 2008. godine i Igara u Pekinga u poznato društvo opet su ušli bejzbol i softbol; debitantsku priliku da se popnu na sportski Olimp dobili su karatisti, sportski penjači, surferi i skejtborderi, turnirima u košarci pridodate su reprezentacije u basketu 3 na 3, dok su pod biciklizam još podvedeni medison i freestyle BMX.

Mešovite muško-ženske kategorije uvedene su u atletici, plivanju, stonom tenisu, streljaštvu, triatlonu i džudou.

Svi oni, zajedno sa “starosedeocima”, pok okriljem 205 nacionalnih timova, izaći će na 42 borilišta na travi, parketu, vodi, tartanu… i biti manje ili više bitni/ uspešni /”dugotrajni”akteri 339 događaja. Među njima i jedna specifična ekipa.

Rusi bez državnih simbola, Čajkovski umesto himne

U decembru 2020. godine Sportski arbitražni sud (CAS) rešio je spor između Svetske antidoping agencije (WADA) i Ruske antidoping agencije (RUSADA), presudivši da sportisti iz najveće zemlje sveta ne mogu da se takmiče kao zvanični predstavnici Rusije, niti da koriste državni grb i himnu.

Kao kaznu za masovno, od strane vlasti inspirisano, podstrekivano, organizovano i kontrolisano dopingovanje
tamošnjih sportista, kako je utvrđeno dugom istragom WADA.

Svi koji su dokazali nevinost i pristali da se nadmeću pod takvim uslovima nastupaće pod zastavom Ruskog olimpijskog komiteta, a u slučaju da kao osvajači zlatnih odličja zasluže intoniranje himne umesto nje slušaće Prvi klavirski koncert sunarodnika Petra Iljiča Čajkovskog, jer nije prošao ruski predlog da tom prigodom bude puštana
njihova najpopularnija pesma iz Drugog svetskog rata – Kaćuša.

Naravno, Rusija smatra da su sankcije neopravdane ili, u najmanju ruku preterane, dok zagovornici drastičnijih mera nisu srećni što je kazna prepolovljena sa četiri na dve godine i što će zastava ROK u bojama ruske trobojke i prepoznatljiva oficijelna odeća sportista jasno asocirati na državu “grešnicu”.

U isto vreme, Severna Makedonija će debitovati pod tim imenom, nakon što sedošlo do volšebnog kompromisa oko naziva tog “parčeta” Balkana između nje i Grčke, dok se Severna Koreja povukla zbog pandemije.

Pod zastavom MOK-a drugi put zaredom će se pojaviti Olimpijski izbeglički tim, sa 29 takmičara koje je muka oterala iz Avganistana, Kameruna, Konga, Republike Kongo, Eritreje, Irana, Iraka, Južnog Sudana, Sudana, Sirije i Venecuele i stipendisti su novih domovina.

Prognoze: SAD će opet biti najuspešnije

Brojne, prestižne ili malo poznate, sportske agencije, portali, organizacije… bavile su se „predviđanjem“ bilansa odličja na ovim Igrama i, koristeći, razne kriterijume došle do istog zaključka da će Sjedinjene Američke Države još jednom završiti iznad svih.

Kao prethodnih 17 puta na 27. učešća SAD na OI; sedam puta zaredom, zaključno sa onim u Riju, gde su američki sportisti završili na 46 prvih, 37 drugih i 38 trećih mesta.

U jednoj od pomenutih prognoza predviđa joj se isti broj penjanja na pobednička postolja (121), u čemu bi kao 2016. godine trebalo opet da prednjači sportska gimnastičarka Simon Bajls, osvajačica pet od šest mogućih individualnih i kolektivnih kolajni, pri čemu su čak četiri bile najsjajnije.

Očekuje se da joj, kao prva, u leđa gleda Kina (78), koja je u Brazilu bila trećeplasirana (70). „Trebalo“ bi da ih sledi Japan (70), što bi predstavljalo značajan skok u odnosu na šestu poziciju od pre pola decenije (41). Tradicionalno,
visoko se kotiraju Velika Britanija, Francuska, Italija, Nemačka, Južna Koreja, Australija, ruski sportisti…

I Srbija bi mogla dobro da prođe, a dijapazon tuđih pretpostavki ide od devet do 13 medalja, što u timskim (vaterpolisti, košarkašice, odbojkašice, basketaši), što u individualnim sportovima (tenis, streljaštvo, karate, džudo, rvanje, atletika…).

Naš ministar omladine i sporta Vanja Udovičić pripada izrazitim optimistima. „Pratim četiri godine sve naše sportiste, znam i poznate i one manje popularne.

Važno je da postoji odlučnost ekipe i moram da naglasim da su naši sportisti zaslužili da obore i rekord po broju medalja iz Rija.

Očekujemo da broj medalja bude dvocifren – rekao je nekadašnji trofejni kapiten vaterpolo selekcije, čiji je resor u ime Vlade Srbije obećao premiranje vrhunskih rezultata u rasponu od 40, 45 i 50 hiljada evra.

Nagrade su garantovane i svim osvajačima medalja na Paraolimpijskim igrama, od 24. avgusta do 5. septembra.

Dopunjen stari moto

Trorečni olimpijski moto “brže, jače, bolje”, izgovoren od strane francuskog sveštenika Anrija Didonoma, posle 127 godina dopunjen je sa “zajedno”. I to na predlog glavnokomandujućeg MOK-a Tomasa Baha.

Kartonski kreveti i medalje od telefona

Organizatori 32. LOI dali su prioritet održivosti, pa se snabdevanje električnom energijom obavlja iz obnovljivih izvora, olimpijska baklja sastavljena je od aluminijumskog otpada, a medalje su u potpunosti od recikliranog materijala.

Isti princip izrade zlatnih, srebrnih i bronzanih odličja primenjen je i u Rio de Žaneiru 2016, ali u manjem postotku od procesa proizvodnje preko 5.000 (para)olimpijskih medalja u Tokiju.

Dizajnirao ih je Juniši Kavaniši, kružnog su oblika s obimom od 85 milimetara, na njima su prikazane grčka boginja pobede Atina i OI simboli, a najmanje 32 kilograma zlata, 3,5 tona srebra i 2,2 tone bronze izvađeno je iz više od šest miliona starih mobilnih telefona doniranih od Japanaca.

Još veća atrakcija su kreveti za sportiste, napravljeni od recikliranog kartona, veličine za jednu osobu i izdrživosti do 200 kilograma.

Prva transrodna takmičarska

Lorel Ubard postaće prva transrodna osoba u istoriji Olimpijskih igara. Dizačica tegova sa Novog Zelanda se do 2013. godine takmičila kao muškarac, međutim sada je ova 43-godišnjakinja postala deo ženskog nacionalnog sastava njene zemlje, jer je iskoristila jedno od novijih pravila Međunarodnog olimpijskog komiteta, po kom sportista koji promeni pol može da se i dalje da nastupa, ako ima dozvoljeni nivo testosterona u krvi (10 nanomola po litru) najmanje 12 meseci.

Samostalna Srbija na Igrama

Nosioci zastava

• 2008. Jasna Šekarić – strelkinja
• 2012. Novak Đoković – teniser
• 2016. Ivana Maksimović – strelkinja
• 2020. Sonja Vasić – košarkašica, Filip Filipović –  vaterpolista