Goran Grbović, Milenko Savović, Aleksandar Đorđević, Vlade Divac, Žarko Paspalj, Željko Obradović, Miroslav Pecarski, Ivo Nakić, Obrad Ignjatović i Oliver Popović.
Svaki zaljubljenik u košarku zna da je ovo sastav Partizana, a samo oni pasionirani da je reč o timu koji je trener Duško Vujošević odveo na prvi ikada košarkaški fajnal – for u belgijski grad Gent. Bila je 1988. godina, pored crno – belih među četiri najbolja evropska tima našli su se Filips iz Milana, Makabi i Aris. U polufinalu Makabi je pobedio Partizan 87:82, koji posle pobede u utešnom finalu nad Arisom (105:93) osvaja treće mesto. Pored košarkaških virtuoza tog vremena u Partizanovom timu, istina kao 11 ili 12 igrač, našao se i tada 18-godišnji Užičanin, Oliver Popović. Sa distance od 30 godina izgleda sjajno nalaziti se u ovakvom društvu, u kojem nije ni bilo realno očekivati značajniju ulogu. Danas kao 48 – godišnjak, Oliver Popović uspešno gradi trenersku karijeru. U ovoj sezoni vodiće debitanta u KLS -e, ekipu Novog Pazara.
* Tim je formiran, da li i onakav kakav ste želeli?
– Bilo je problema u dovođenju igrača koje sam konkretno ja želeo, ili nisu hteli da igraju KLS ili im se nije dolazilo u Novi Pazar. U velikoj su zabludi, jer oni koji su došli uverili su se u dobre uslove i lep prijem u Pazaru.
* Kolike su mogućnosti vašeg sastava u KLS?
– Mnogo toga se promenilo od kada su sa nama Radonjić i Krstić. Kad smo kod Krstića moram reći da mi mnogo smeta što se uz njegovo ime konstantno provlači da je reč o bivšem, a on je aktuelni reprezentativac. Dolaskom Nikole Vujovića, Vladimira Bulatovića, Petra Ivanovića i Seada Hadžifejzovića, uz ostanak Sanela Mukanovića i par domaćih igrača formirali smo konkurentan sastav za cilj, a on je plasman u Super ligu. Budemo li među osam najboljih to će značiti dolazak Zvezde, Partizana, Mega Bemaksa i FMP-a u Novi Pazar, što bi bila sjajna stvar za ovaj sportski grad. U poslednjih 20 dana došao sam do zaključka da imamo bolji tim nego što je to na početku rada izgledalo. Neke pripremne utakmice ukazuju da ćemo igrati dobru košarku.
* Kao glavni kandidati za prvaka viđeni su Borac, Dinamik i Vršac. Gde je Novi Pazar u odnosu na te timove?
– U tim klubovima je mnogo igrača koji igraju nekoliko sezona zajedno. Uglavnom ostave vodeće igrače kojima priključe dva do tri nova i kvalitetna. Recimo, Borac već četiri, pet sezona igra u skoro istom sastavu. Dolaskom novog trenera promenili su način igre i važe uz ekipe koje ste nabrojali za glavne favorite. Sve su to sastavi koji se oslanjaju na iskustvo, što jeste prednost u odnosu na nas. Mada, i u našem timu je nekolicina košarkaša sa iskustvom igranja KLS-a.
* Kakvu će košarku igrati Novi Pazar?
– Brzu, sa mnogo kontranapada i čvrstom odbranom. Sto poena po utakmici lično ne volim da moja ekipa daje, još manje da ih primamo. Naravno, biće i takvih utakmica.
* Strahujete li od toga kako će se Novi Pazar snaći u KLS-u i Vi na njegovoj klupi?
– I kao igrač sam pred sebe postavljao visoke zahteve, takav sam i kao trener. Poklopile su se ambicije, moje, uprave i igrača koji su stigli u klub. Za početak to je više nego važno. Ovo je izazov, a ja se izazova nikada nisam plašio. Optimista sam, verujem da ćemo biti među osam najboljih, sve preko toga bilo bi sjajno.
* Vojvodina je prvi rival. Približite nam igru Novosađana?
– Filip Socek, trener Vojvodine, gaji agresivnu odbranu, sa presingom po čitavom terenu i sa dosta šuteva za tri poena. Imaju i po 40 pokušaja za trojku po meču. Promenili su sastav, ali nisu za potcenjivanje, posebno ako se uđe u njihov ritam igre. Prošle sezone događalo se da gube utakmice sa 20 poena razlike pa stignu protivnika, kao što su znali da istu prednost i prokockaju.
Jedan je Ruso
Ranko Žeravica, Duško Vujošević, Vladislav Lučić, Mihajlo Pavićević, samo su neki od poznatih trenera s kojima je radio kroz igračku karijeru. Zanimljivo da niko od njih nije na vrhu njegove lične trenerske liste: ,,Darko Ruso je jedan od najboljih, ako ne i najbolji s kojima sam radio. Imam veoma visoko mišljenje o njemu. Dok je bio trener u Beobanci baš sam mnogo naučio od tog čoveka“, kaže Popović.
Bilo bi besmisleno propustiti priliku i ne upitati Popovića za mišljenje o trenerskoj legendi, Dušku Vujoševiću. ,,Mnogo sam od njega naučio u juniorskim danima. Nažalost, kao senioru nije mi dao pravu šansu“ – sve je što je o Vujoševiću imao da kaže, Popović.
Partizanovac i zvezdaš
Oliver Popović pripada maloj grupi košarkaša koji su nosili crno i crveno beli dres. Sa oba kluba ima šampionski prsten i učešće na velikim završnim evropskim utakmicama. Na početku karijere s Partizanom se pojavio na košarkaškom fajnal – foru, prvom u istoriji. Jedanaest godina kasnije branio je boje Crvene zvezde u nezaboravnom meču Evrolige protiv Žalgirisa, igranom pred 6.000 gledalaca u Pioniru. Litvanci koji će te sezoni postati evropski šampioni u Beogradu su poraženi 77:69. U timu Zvezde, Rakočević je postigao osam poena, Milenko Topić 17, dok se Oliver Popović zaustavio na 16 poena, koliko je postigao i Vlade Divac, koji je u to vreme zbog lok – auta u SAD formu održavao igrajući Evroligu za Crvenu zvezdu:,,Sećam se da je i Sabonis trebalo da nastupi za Žalgiris, ali ga nije bilo na terenu. Iako fizički ne tako spreman Divac nam je mnogo pomogao u toj utakmici. Bio je to lep momenat karijere“, rekao je Popović.
Poraz od Meša kad mu vreme nije
Suprotan tom meču je revanš finala Kupa Radivoja Koraća iz 1998. godine. U to vreme bio je to treći po kvalitetu evropski kup. Crvena zvezda je iz prve utakmice protiv Meša u Veroni donela šest poena prednosti (74:68), ali je u Pioniru doživela jedan od najtežih poraza, Italijani su slavili (73:64).
Teško mi je pao taj poraz. Stvorila se neka opuštena atmosfera. Pisalo se o nama kao osvajačima ,,Koraća“ i pre nego je druga utakmica odigrana, pekao se vo, nema ko nije bio ubeđen da ćemo i u revanšu lako s njima izaći na kraj. Sve je bilo pogrešno, Meš je bio iskusan, fantastičan tim, a mi smo ušli u duel pod pritiskom, što je dovelo do mnogo loših odluka, naročito u napadu. Kao da je juče bilo, dobro se sećam da sam sve vreme trajanja utakmice, u kojoj smo se više puta vraćali iz minusa, znao da ćemo je izgubiti, jedino mi nije bilo poznato s koliko poena razlike. Finale smo izgubili ne na terenu, nego zbog loše pripreme utakmice. Bilo je i nečega dobrog u tom porazu. Da smo osvojili ,,Kup Koraća“ ne verujem da bi došli do titule prvaka SR Jugoslavije. A ako bi morao da biram između ta dva trofeja uvek bih izabrao šampionsku titulu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
