On je treći na planeti u obaranju ruke: Ispovest Zaječarca koji je pronašao sebe u tom sportu

U svojoj ispovesti za Danas Lalić otkriva da je još kao srednjoškolac trenirao džudo, a nakon završetka srednje škole počeo da se bavi dizanjem tereta.

„Davne 1991. godine, poslednjem prvenstvu Jugoslavije u Kikindi u dizanju tereta, osvojio sam zlatnu medalju, u kategoriji do 110 kilograma. Konkurencija je bila jaka. Oko 50 ljudi je učestvovalo u takmičenju“, navodi on.

Pre deset godina, objašnjava naš sagovornik, tada već u poznim godinama počeo je da razmišlja o novom sportu, kojim može da se bavi, ali da nije mnogo zahtevan. I tako je odlučio da se oproba u obaranje ruke.

“I tako sam pronašao sebe. Počelo je kao neki vid hobija, a eto gde sam sada i kakve rezultate postižem”, objašnjava Golub.

U to vreme, kako on ističe, obaranje ruke pojavilo se kao sport i kod nas, što ga je zainteresovalo.

“Pošto sam bio dobar na tim, mogu sada reći, nezvaničnim turnirima sa preijateljima, počeo sam da treniram, i da pokušam da nešto u tom sportu postignem”, ističe Lalić.

Minulog vikenda Golub Lalić se vratio sa Svetskog prvensta u obaranju ruke u Francuskoj.

“Pre ovog uspeha sam pobeđivao na svim takmičenjima, u Srbiji i regionu, tako da je ovo za mene stvarno veliki uspeh, koji sam postigao u kategoriji veterana od 60 do 70 godina”, kaže naš sagovornik.

Kako on nastavlja, u toj kategoriji do 105 kilograma, učestvovalo je sedam takmičara.

“Ovo je za mene za sada najveći uspeh. Drage su mi i ostale medalje, ali ova je za mene najsjajnija. Ona je bronzana ali za mene sija kao zlatna. Ovo je vrhunac u mojoj karijeri, medalja sa prvenstva sveta”, navodi Golub Lalić.

Ono što mu je privuklo pažnju na takmičenju je ulazak takmičara iz Amerike u ring, koji, kako on kaže, izgledaju kao “kečeri” kada ulaze na megdan, propraćeni muzikom i raznom dekoracijom.

“Oni viču, pokazuju mišiće, sve izgleda kao neki televizijski šou. To treba gledati, deluje interesantno i jedinstveno”, opisuje Lalić.

Iako u godinama, on kaže da ovaj sport nije opasan za njega, ali da postoji jedan položaj ruke, koji se izbegava, pošto može doći do ozbiljnih povreda.

“Svaki sport je donekle opasan. Možete se povrediti i na fudbalu, košarci, naravno da može i ovde, ali to je zaista retkost, pošto svi vode računa, od sudija do takmičara. Ako i bude povreda, posledice se vide tek kasnije, kao što je meni sada povređeno levo rame, pa sam nastupio samo sa desnom rukom”, objašnjava on.

Vremenom su se širom Srbije otvorili klubovi u kojima se trenira obaranje ruke, ali ono što muči našeg sagovornika je što u Zaječaru takav klub ne postoji.

“Zbog toga treniram sam, improvizujem vežbe i pokušam da se maksimalno spremim za takmičenje. Zbog toga što nemam klub odlazak za Francusku sam finansirao sam. Jedino su mi pomogli moji poslovni prijatelji, dok iz grada Zaječara su mi kazali da ne mogu dobiti sredstva pošto nemam klub, a pojedincima ne daju novac za takmičenja”, ističe Lalić i dodaje:

“Sada ih nisam ni pitao, jednostavno sam odustao da ih molim. Ako budem obezbedio sredstva za naredna takmičenja – nastupiću, ako ne nađem novac, onda je ovo definitivno kraj, pošto je takmičenje u inostranstvu preskupo”.

Još jedna stvar se dogodila na takmičenju koja je njemu zasmetala, a to je da zvanične zastava Srbije nije bilo u Francuskoj.

“Kada sam se popeo na postolje, na velikom ekranu, nije bilo naše zastave, osim zastave koju sam ja nosio u rukama. Oni su kazali da je to navodno greška, ali dosta je obrazloženje delovalo neubedljivo”, dodaje on.

Lalić kaže, da je kod njega radost prisutna zbog osvojene medalje, ali ostaje velika žal zbog toga što zvanično zastave Srbije na takmičenju nije bilo, kao i neizvesna budućnost, da li će imati novca da se opet takmiči.

Svetsko prvenstvo u obaranju ruke, održalo se u mestu Dieppe, 90 kilometara udaljenom od Pariza, na obali La Manša.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Ničić optužuje opoziciju da je ohrabrivala vandale da oštete prostorije SNS: „Priznaje postojanje džipova bez tablica koji zastrašuju Zaječarce“

U Centru za kulturu biće odigrana predstava za decu zaječarskog pozorišta „Pepeljuga”

Neka nova divljina – dokumentarni film u Omladinskom centru u Zaječaru

U pozorištu Zoran Radmilović u Zaječaru biće izveden pozorišni komad „Ljubav iza kulisa“