On uvek igra svom snagom

Sa 26 pogodaka, reprezentativac Srbije je odneo titulu najboljeg strelca Čempionšipa, nadmašio „zlatnu kopačku“ PRL Džejmija Vardija iz Lestera (23) i dodatno pojačao svoju tržišnu cenu u letnjem prelaznom roku.

Da zbog udaranja laktom protivnika nije propustio tri meča restartovanog takmičenja, protiv Kvins Park Rendžersa, Birmingema i Notingem foresta, možda bi tim iz Londona već otišao u elitu, a robusni centarfor iz Smedereva sakupio još više lopti u mrežama, ali i bez toga je bio jedna od najpraćenijih i komentarisanijih figura druge po kvalitetu engleske lige.

Oslonac ekipe sa „Krejven kotidža“ i noćna mora golmana sastava sa druge strane terena. Poslednje golove (2) dao je Šefildu, 18. jula na domaćem terenu, a pre toga: Kardifu (dva puta po 1), Svonsiju (jednom 1, drugi put 2), Derbi Kauntiju (ukupno 2), Milvolu (1+1), Blekburnu (ukupno 2), Lutonu (1+3), Hadersfildu (1+1), Birmingemu (1), Čarltonu (1), Notingem forestu (1), Lidsu (1), Prestonu (1) i Redingu (1).

Nije, međutim, ovo jedina statistika za dočaravanje važnosti uloge 25-išnjaka za sastav trenera Skota Pakera. Dobar u šutevima s obe noge i glavom, nekadašnji napadač Partizana je pogađao u serijama, a najduža od njih, s golovima na pet mečeva u nizu trajala je od 10. do 30. avgusta.

Takođe, potezi fudbalera retke motivacije, jednakog pristupa „malim“ rivalima i duelima i onima top kategorije, umeli su da donose direktne bodove Fulamu.

Nekada su to bile pobede, u drugim situacijama remiji, baš onako kako se to očekuje od špiceva vrhunske klase.

– Neprestano razgovaram s njim o liderstvu. Sposoban je za to, on je naša tačka oslonca. O tome mu uvek „trubim“, pričam mu da treba da pokaže više kvaliteta vođe i da pokaže koliko je važan. Poboljšao se veoma mnogo u tom aspektu, a i dalje je mlad. Mitro i dalje raste i uči, prihvata odgovornost i pritisak koji je uvek na napadačima. Taj pritisak je veliki, a on je sada odigrao fantastično. Naporno radi za tim i znam da će njegovi golovi još dolaziti – ovako je Parker nedavno pohvalio momka poznatog i po burnom temperamentu, što je umelo da ga košta nepromišljenih postupaka, ali je bio miljenik navijača gde god je igrao.

U Partizanu, Njukaslu, Fulamu i Anderlehtu uvek je davao sve od sebe, pa bi mu pristalice pobrojanih klubova iz Srbije, Engleske i Belgije gledali kroz prste i(li) se pesmama i transparentima zahvaljivali što još s toliko ljubavi igra fudbal i dobro se oznoji za svaki evro iz ugovora.

Posebno poštovanje i status zaslužio je i u dresu reprezentacije Srbije, gde toliko štrči svojom agilnošću da ostali deluju kao šetači pored njega i tako često „poentira“ da samo čudo može da sačuva rekord Stjepana Bobeka (38) od momka do čijeg će zenita karijere proći još mnogo vremena (34).

Takav zaslužuje špartanje u Premijer ligi, kao „bombarder“ Fulama ili nekog većeg i bogatijeg kluba.

Ivanović u Top 11 ruske Premijer lige

Koliko su u krivu svi što otpisuju sportiste posle 30. godine, šaljući ih mnogo pre vremena na „otpad“, potvrđuje primer Branislava Ivanovića. S 36 navršenih leta, bivši kapiten A tima Srbije toliko je vedrio i oblačio u zadnjoj liniji Zenita, da je ugledni Sport ekspres defanzivca novog (starog) šampiona Rusije uvrstio u Top 11 fudalera prvenstva najveće zemlje sveta. Uz kolegu štopera Samjuela Žiga iz Spartaka, golmana Igora Akinfejeva (CSKA), desnog beka Maria Fernandesa (CSKA), levog beka Dagalsa Santosa (Zenit), veziste Gžegoža Krihovjaka (Zenit), Alekseja Mirančuka (Lokomotiva M) i Nikolu Vlašića (CSKA), Zenitovog para špiceva Artjoma Dzjube i Serdara Azmuna, te Vandersona iz Krasnodara.