„Orlovski“ ples na marginama

ili se uopšte ne razume u ovaj sport i (još više) u njegovu propast u domovini nekadašnjih planetarnih i kontinentalnih nacionalnih/klupskih šampiona.

Prosto, nije bilo realno da novi selektor, bez naročitog trenerskog pedigrea, i ekipa sa gomilom debitanata (bez pojedinca vrhunske klase) prežive konkurenciju velesile Francuske, ambicioznog domaćina Nemačke, solidnog Brazila i nepredvidljive Rusije, odnosno da odmaknu više od jednog mesta autsajderskoj Koreji.

– Došli smo da odigramo koliko god treba utakmica. Ne volim naš mentalitet da se unapred biraju stvari, sve gledam drugačije, a pobede su imperativ do kraja. Igrači su odlično radili, bili disciplinovani, ponašali se odgovorno i, uprkos tome što su potrošeni, „cepamo“ do kraja – rekao je šef stručnog štaba Nenad Peruničić posle tri poraza, jedne pobede i jednog remija u A grupi, a pre dve bitke u tzv Prezident kupu SP, uoči čijeg početka je sam jasno i glasno za cilj izabrao plasman u drugi krug.

Čak i da posle utakmice sa Bahreinom (subota) i Argentinom/Austrijom (nedelja) završe kao 17. u konkurenciji 24 selekcije Cupara, Marsenić, Ilići, Radivojević i ostali ostaće upamćeni po najgorem učinku na šampionatima sveta u istoriji našeg rukometa. I igri koja nema mnogo dodirnih tačaka s onim što je odavno preovlađujući stil na svim meridijanima.

– Za mene je razočaranje što nismo u drugoj rundi, iako je jasno u kakvoj smo grupi bili. Svi su svesni da smo pokazali nešto, ali ponovili smo stare boljke. Donekle smo promenili mentalni sklop… Koliko god da je razlike u tuđu ili tvoju korist, utakmicu moraš da igraš do kraja – kaže bivši srpski bek, koji je posle izgubljenih bodova u biti ili ne biti utakmici sa Brazilcima za „sve pare“ kritikovao psihološku nestabilnost i rupe u tehničkom znanju svojih pulena, da bi posle kraja prve faze (na rečima) preuzeo odgovornost za „rezultatski neuspeh“.

– Razloge poraza uvek tražim u sebi, mada je činjenica da smo imali malo treninga zajedno. Nismo stigli da uradimo sve što želim, iako smo igrali žestoku odbranu. Igrali smo protiv velesila, u dosta segmenata bili blizu i mislim da ćemo biti u skorije vreme konkurentni svima – ovako je osvajanje tri boda u pet mečeva video selektor, čija je odluka bila da na takmičenje povede istumban sastav, bez dovoljno zajedničke kilometraže.

Mada, posle raspada velike Jugoslavije neslavno su prolazila brojna učešća na EP, SP i OI, čak i daleko jačih generacija i cenjenijih stručnjaka od ovih. Bronzane medalje sa SP 1999. i 2001. bile su poslednji trzaj, a domaćinsko srebro sa EP 2012. samo lažna nada u ozdravljenje srpskog rukometa. Iz perspektive prevaziđene rukometne škole, oseke kvalitetnog trenerskog kadra, masovnog odliva mladih i sportskih neškolovanih igrača, teške besparice, klubašenja i organizacionog „o ruk“ funkcionisanja, dalekih koliko standard prosečnog Srbina sa „južne pruge“ i platežne mogućnosti običnog Nemca.

Borba za polufinale

Grupa 1 (Keln)

Hrvatska              4

Francuska            3

Nemačka             3

Španija 2

Island    0

Brazil     0

I kolo (19. januar)

19. januar 2019

Francuska – Španija         18.00

Nemačka – Island             20.30

 

Grupa 2 (Herning)

Švedska               4

Danska 4

Norveška             2

Mađarska            1

Egipat    1

Tunis     0

I kolo (19. januar)

Tunis – Švedska 18.00

Danska – Mađarska          20.30

* polufinale će obezbediti po dve najbolje ekipe iz obe grupe