Ostavke trenera i sportskog direktora kao refleksija opšteg rasula u Partizanu

Nedeljni poraz od Voždovca, ostavka trenera Zorana Mirkovića iste večeri i jučerašnji samovoljni odlazak sportskog direktora Ivice Ilieva nisu isto što i prećutano izbacivanje iz UEFA takmičenja, zbog kamare dugova ekipi, stručnom štabu i zaposlenima u Radnoj zajednici, ali jesu čvrst dokaz više da ljudi koji vedre i oblače u Humskoj 1 nemaju pojma šta rade ili, još gore, čine to s predumišljajem a ne pada im napamet da polože račune za nedela s teškim posledicama.

– Nisam više trener Partizana – izgovoreno pred igračima jeste logičan i častan potez čoveka sa klupe kluba čija su mera uspeha samo trofeji, jer „parni valjak“ zaostaje 21 bod za Crvenom zvezdom i 14 koraka za Radničkim, ali bez obzira što se koplja oduvek i svuda lome na trenerima, koliko god mu bio loš učinak, Mirković ne sme biti jedini krivac za to što je dvostruki učesnik Lige šampiona postao „vreća za udaranje“.

– Preuzimam odgovornost za igrače koje sam dovodio i za one koje nisam dovodio, a pristajao sam da se sa njima potpišu ugovori, kao i za igrače sa kojima su se produžavali ugovori, a ja sam pristajao da se produžavaju. Krivica je moja. Bilo je lepih i istorijskih trenutaka, tek će se videti težina svih tih uspeha, a logično je da onaj koji vodi sportski sektor preuzme odgovornost i to je u klubu kao što je ovaj najnormalnije – da svako preuzme odgovornost za deo posla kojim se bavi. Partizan tako funkcioniše i to je jedino ispravno – u pravu je Iliev, jer je loše selektiranje igračkog kadra (u pravu ste ako vam je prvi na pamet pao rekordno plaćeni cirkuzant Sejduba Suma) na kraju potrlo odlične kupovine (Leonardo, Đurđević, npr) i determinisalo potonju nemoć i ranjivost ekipe, ali ni s njegovim imenom ne bi trebalo da se zaključi spisak za razduživanje ključeva kancelarija na crno-beloj strani Topčiderskog brda.

Riba se čisti od glave – čitaj od predsednika Milorada Vučelića i generalnog direktora Miloša Vazure, ali i njihovih saboraca, poput medijski najdostupnijeg i najrabljenijeg potpredsednika Vladimira Vuletića, jer njegove dobijene pravničke bitke (ukidanje suspenzije UEFA, odbrana vlasničkog prava na stadion) ne mogu ga amnestiraju od podrške dvojcu bez kompasa. Jer, čak i da je davao najveću zamislivu slobodu trenerima u njihovom domenu, ključni VV tandem nije (u)radio ono što mu je posao, a to je uspostavljanje minimalnog finansijskog mira u kući.

– Očekujem da nastavimo proces finansijske konsolidacije i da posle ovoga, što se dešavalo oko izbora, nastavimo sa sponzorskim ugovorima koje smo na početku nove uprave doneli. Da se izvrši konsolidacija i modernizacija, da radimo na unapređenju sportskog centra Teleoptika i izgradimo internat – poručio je sa Skupštinske govornice oktobra 2016. godine, nakon što je dobio skoro sve glasove prisutnih delegata, u međuvremenu (po različitim osnovama) vešto pročišćenih od dizača ruku priklonjenih tadašnjem opozicionom vođi Nenadu Bjekoviću.

Nepune tri godine posle igrači opraštaju enormne dugove prilikom odlaska u inostranstvo, pod teretom ucena ili rukovodeći se računicom „daj samo da se spasem, pa ću te pare preko zaraditi“, a oni što nisu te sreće gledaju da budu što bliskiji upravi ne bi li tako pre ili više od ostalih nakamčili neku paricu. Nepune tri godine posle ljudi iz Radne zajednice ne pamte kada su dobili novac za prevoz i ne mogu da se leče u državnim ustanovama, jer im mesecima nije uplaćeno zdravstveno osiguranje. Nepune tri godine posle deca iz Omladinske škole beže u manje klubove ili Crvenu zvezdu, jer im je tamo sigurnija isplata stipendija. Nepune tri godine se zbiva da u klupskom trening centru nema struje, namirnica za obroke, goriva za kosačice trave.

A sve to se preliva na svlačionicu, na uslove rada fudbalera, na motivaciju „proizvođača“ rezultata, a pre toga na njihovo dovođenje, jer su mnogi tu gde jesu samo zato što se nije imalo novca za kvalitetnija rešenja. To što Partizan poslednjih meseci prosipa bodove gde stigne ima uzrok i dubok koren, a pljačkaška politika (za to nikada procesuiranog) Dragana Đurića i njegovog Upravnog odbora, odnosno veliki nasleđeni dugovi, ne mogu (više) da bude alibi za loše vođenje kluba od strane sadašnje vrhuške. Imali su predstavu gde dolaze i dovoljno vremena da se pripreme za ispit, pa bi bilo logično da posle nemuštog „odgovaranja“ čuju „sedi, jedan“. Kvaka je u tome što nema ko to da im to kaže, jer u Skupštini sede ljudi koji su njihov kadar ili nemaju petlju da ustanu na noge, nekadašnji buntovnik Bjeković se uhlebio u nacionalnom Savezu, a ovaj nema pravo da smenjuje klupska rukovodstva. Osim, ako ne stigne direktiva „odozgo“, pošto takve naredbe ruše sve propise i pravila.

Svi treneri u Vučelićevoj eri

• Ivan Tomić decembar 2015 – jul 2016.
• Marko Nikolić avgust 2016 – maj 2017.
• Miroslav Đukić jun 2017 – avgust 2018.
• Zoran Mirković avgust 2018 – mart 2019.

Učinak na terenu

• sezona 2015/2016. Kup Srbije
• sezona 2016/2017. dupla kruna
• sezona 2017/2018. Kup Srbije, 1/16 finala Lige Evrope

Dug kao državna tajna

Kao što niko nikada nije izgovorio precizan iznos ukupnog duga kluba (znaju ga samo oni što imaju uvid u poslovne knjige) ostavljenog kao zaostavština prošlog predsednika Dragana Đurića, inače pritvaranog samo zbog privrednog kriminala, tako je sada potpuno nemoguća misija doći do istinite cifre aktuelnih finansijskih zaduženja. Jedino što je skoro pa izvesno da se meri desetinama miliona evra.

Danas sednica UO

Članovi Upravnog odbora juče su prećutali poslednja burna zbivanja u Humskoj 1, pa su mediji i javnost ostali uskraćeni za komentare iz prve ruke dve ostavke i najavu sledećih poteza UO. Jedino što se (neformalno) čuti jeste da će danas biti održana vanredna sednica najužeg rukovodstva.