Otkaz reprezentaciji Srbije, za Jokića postao rutina

Nažalost, ali negde i po navici, na predstojećem Svetskom prvenstvu, koje počinje 25. avgusta, reprezentacija Srbije neće nastupiti u najkvalitetnijem sastavu. Pitanje je, zaista, i kada je poslednji put na raspolaganju imala najkvalitetnije igrače, međutim, ono što je posebno problematično jeste činjenica da ni promenjen odnos stručnog štaba i Košarkaškog saveza Srbije nije imao željeni efekat.

Intenzivna obilaženja kandidata po Starom kontinentu i Sjedinjenim Američkim Državama, česte posete i razgovori a sve u cilju da se stvori adekvatan ambijent na vreme i igrači još bolje shvate značaj nastupa za reprezentaciju nisu dali željeni efekat.

Da svrha nije ostvarena moglo se pretpostaviti i na osnovu toga što je Svetislav Pešić bio jedan od poslednjih selektora, među reprezentacijama učesnicima na Mundobasketu, koji je objavio spisak od 20 kandidata za nastup na Svetskom prvenstvu.

Neigranje Vasilija Micića i Nikole Kalinića svakako je veliki hendikep za „orlove“ međutim onaj ubedljivo najveći predstavlja novi otkaz Nikole Jokića. Najbolji centar današnjice i as koji je ubedljivo najviše doprineo istorijskom osvajanju titule Denver Nagetsa, odlučio je da se zahvali na pozivu zbog fizičke i mentalne iscrpljenosti, odnosno nespremnosti da preuzme odgovornost, što bi se od njega i očekivalo na Mundobasketu.

Priznao je selektor Pešić da je bio razočaran svim otkazima i opravdanjima koje je saslušao. Oni jesu razumni, ali su i ustaljena fraza kada se pozivi otkazuju a da razlozi nisu potkrepljeni povredama.

Srpsku javnost je posebno zaboleo novi otkaz Nikole Jokića i to posle najbolje sezone u karijeri, pre svega na ekipnom planu. Bojazan da je to postala već ustaljena praksa opravdano postoji, posebno ako se uzme u obzir broj takmičenja na kojima je as Denver Nagetsa mogao da se pojavi, a nije.

Zapravo, Jokić je do 28. godine nastupio samo na tri velika takmičenja u dresu reprezentacije Srbije. Na Olimpijskim igrama 2016. osvojio je u Riju srebrnu medalju. Potom je igrao na Svetskom prvenstvu u Kini 2019. kada su „orlovi“ uprkos veoma kvalitetnom sastavu zauzeli peto mesto. Pamti se još uvek da ga je selektor Aleksandar Đorđević forsirao na mestu četvorke ili u paru sa još jednom peticom, što nije dalo željeni efekat.

Nešto slično je na početku Jokićeve NBA karijere pokušao i Majkl Meloun u Nagetsima, ali je sam Jokić zamolio šefa struke da to ne čini, odnosno da je spreman da ulazi sa klupe samo da bi igrao na mestu petice (tada je Jusuf Nurkić bio projektovan kao startni centar Denvera).

Njegov poslednji nastup za reprezentaciju bio je prošle godine na Evropskom prvenstvu. Delovalo je da imamo tim za medalju, otišli smo na kontinentalni šampionat u gotovo najjačem sastavu a sa njega smo se rezultatski vratili poniženo, nakon eliminacije u osmini finala. Italija nas je nadigrala u meču za plasman u četvrtfinale. Naročito je bila upitna igra „orlova“ u poslednjoj deonici, a selektoru Pešiću je spočitavano i to da je Jokića u odsutnoj četvrtini predugo držao na klupi.

TAKMIČENJA KOJA JE JOKIĆ PROPUSTIO

Još dok je igrao za prvi tim Mege, bilo je jasno da je Nikola Jokić unikat i da će izrasti u vrhunskog igrača. S tim u vezi, Aleksandar Đorđević, selektor koji je nizao uspehe na klupi Srbije, želeo je da ga uvrsti u reprezentaciju još za Evropsko prvenstvo 2015. Usledio je neočekivan odgovor i prvi otkaz tada 20-godišnjeg košarkaša koji je tog leta odlučio da karijeru nastavi u Denver Nagetsima.

Odluka da propusti kontinentalni šampionat veoma je pogodila Đorđevića, što se videlo i zbog načina na koji se obratio javnosti.

– Jokić je izuzetan prospekt, biće nosilac igre kad odluči da mu je reprezentacija primarna. Pomoćnik generalnog menadžera Denvera mi je rekao da će ga dovesti da potpišu ugovor sa njim i da njegovo telo ovog leta dovedu u red. Nikola Jokić je pri tome otkazao poziv da igra za mladu reprezentaciju uz obrazloženje da ide u NBA. Okej, neka ide tamo i razvija se, a mi moramo da nagradimo i neke druge momke, iako bih voleo da treniram Jokića – poručio je Đorđević.

Dve godine kasnije, takođe za Evropsko prvenstvo, Jokić se ponovo zahvalio Đorđeviću na pozivu, iako se već pozicionirao u Nagetsima kao igrač oko kojeg će se zasnivati gotovo svi igrački principu Denvera. Razlog je pronađen u potrebi da se tokom leta sačuva većih napora s obzirom da je trebalo da potpiše prvi ugovor na više godina.

Đorđević je ponovo bio pogođen otkazom vrsnog igrača, što nije ni krio. Posle neuspeha na Mundobasketu u Kini 2019. Đorđević se povukao sa mesta selektora, međutim ni njegov naslednik Igor Kokoškov nije imao mnogo sreće u odnosu sa Nikolom Jokićem.

Iako je i sam deo NBA sistema već više od dve decenije, što je trebalo da bude benefit u komunikaciji i potencijalnoj saradnji sa asom Denver Nagetsa, Jokić je otkazao učešće na kvalifikacionom turniru za plasman na Olimpijske igre 2021. godine. Uprkos tome što smo bili domaćini turnira, zbog čega je Savez morao da izdvoji par miliona evra, Italija nas je nadigrala i ostavila bez mesta na najvećoj i najznačajnijoj sportskom manifestaciji. Jokić je tada poručio i da ne bi igrao za Srbiju i da su se „orlovi“ plasirali za Igre u Tokiju. „Na moju veliku žalost, ovo je trenutak kada moram da saopštim da i pored ogromne želje, nisam u mogućnosti da nastupam za reprezentaciju. Jednostavno, stanje mog tela iziskuje duže odsustvo sa terena radi oporavka. To je stav i sugestija kluba i jedna neminovnost koju moram da prihvatim. Ubeđen sam da momci i bez mene imaju kvalitet da naprave rezultat koji će nam svima doneti mnogo radosti“, obrazložio je Jokić svoje odsustvo.

Poslednji, ujedno je i četvrti otkaz Nikole Jokića dogodio se pre par dana (zvanično) a to je sigurno ozbiljan razlog za zabrinutost u smislu da će slična neizvesnost trajati svakog narednog leta, bez obzira na negovanje odnosa i postupke čelnih ljudi Saveza. Popustljivost, razumevanje, možda i prelaženje crvene linije ispostavili su se kao „greška u koracima“ Predraga Danilovića i njegovih saradnika.

Evidentno je da je Jokiću klupska košarka mnogo bitnija od reprezentativne i s tim u vezi, poređenja sa vrhunskim evropskim asovima, koji su imali ujedno i sjajne NBA karijere deluju deplasirano. Pau Gasol je za dve decenije profesionalne karijere, tokom koje je dva puta bio NBA šampion sa Lejkersima, propustio samo jedno veliko takmičenje sa reprezentacijom Španije. Za „crvenu furiju“ je praktično igrao do 40. godine. Sličan odnos prema svojim reprezentacijama imali su i Dirk Novicki, mlađi od braće Gasol, Mark, zatim Toni Parker (igrao na čak osam prvenstava Evrope za Francusku), Bojan Bogdanović… a danas je najbolji primer reprezentativne odanosti Luka Dončić.