Amerikanci podneli najveći teret u trijumfu Partizana nad Monakom (89:85). Bili su na nivou svaki put kada se meč lomio, zaključno sa poslednjim sekvencama u produžetku.
Partizan je ponovo uspeo u nameri da maksimalno kapitalizuje prednost domaćeg terena, samim tim i izuzetno povoljan evroligaški raspored prema kojem će već u četvrtak ugostiti milanski Armani (20.30, Sport Klub 1).
Crno-beli su sada na skoru 6-6 koji je izgrađen na trijumfima u Beogradskoj areni. Pred svojim navijačima srpski velikan izgubio je samo meč sa Barselonom.
U potrazi za popravljanjem skora pokazao je i snagu karaktera, s obzirom na to da je na uzastopnim mečevima izlazio kao pobednik posle produžetaka.
Ni u dodatnih pet minuta duela sa Panatinaikosom, kao i Monakom nije delovalo da gosti mogu doći do trijumfa, jednostavno sa povratkom Kevina Pantera ekipa je dobila sigurno rešenje u lomnim momentima, igrača koji saigrače čini boljom verzijom.
Uostalom, sinoć je u produžetku ubacio sedam od svojih 25 poena, a njegovih pet vezanih, među kojima i jedna trojka preko ruku Alfe Dijaloa bili su od presudne važnosti za ishod utakmice.
Trio za ponos
Iako nijedan od njih nije klasičan plejmejker, organizator igre Pi Džej Doužer, Kevin Panter i Džejms Naneli igrači su iz spoljne linije kakve ima malo koji klub u Evroligi.
I protiv Monaka je bilo očigledno da je odbranama veoma teško da sprovedu zamišljeno kada su njih trojica u igri.
Svi oni su veoma kvalitetni „bol hendleri“ poprilično nesebični i košarkaški pismeni. Panter i Naneli su već treću sezonu u Partizanu i potpuno su navikli na sistem igre i način razmišljanja Željka Obradovića.
Doužer sve bolje oseća igru, shvata instrukcije trofejnog stručnjaka i prepoznaje situacije u kojima može da solira, odnosno one kada je najvažnije kakvu će konekciju uspostaviti sa visokim igračima.
Kada su zdravi i u formi, doprinos njih trojice je ogroman, što se najbolje videlo na sinoćnjem meču.
Ne samo što su zbirno ubacili 63 od ukupno 89 poena, iskreiravši čak 13 napada od zbirno 16 timskih asistencija, već su bili odlični svaki put kada je trebalo da se odbije atak gostiju.
Posle mesec dana odsustva, Panter se vratio protiv Panatinaikosa i već u meču sa Monakom demonstrirao je svoju bolju verziju.
Njegova brzina sa loptom u rukama, izuzetan raspon ruku i dugačak korak u polasku u dribling čine ga jednim od najboljih bekova u Evropi.
Amerikanac sa srpskim pasošem pritom ima sjajan šut iz driblinga koji je gotovo nemoguće izblokirati.
Šutira iznad glave, neretko u penjanju i dovoljno mu je samo malo prostora da pogodi.
Od dolaska u Partizan značajno je unapredio igru u „pik end rolu“ što se videlo i sinoć.
Lakše, bolje i pravovremeno pušta pas i ono što je veoma bitno sposoban je da pravi razliku u periodima kada akcije u pozicionim napadima ne prolaze.
Panter je u evroligaškoj konkurenciji vrhunski košarkaš i iz razloga što u kratkim sekvencima, u periodu od minut do tri može da zatrpa rivalski koš što je osetio i Monako kada je u produžetku za manje od 60 sekundi vezao pet poena.
Odluka da se dovede Pi Džej Doužer kao naslednik Dantea Egzuma ispostavlja se odličnom.
Nekadašnji košarkaš Denvera demonstrirao je i protiv Monaka sve one sposobnosti zbog kojih je doveden.
Visine 198 centimetara, dugih ruku i dobre motorike, sve više se nameće kao pouzdano rešenje u izolacijama.
U meču sa Monakom fino je rešavao situacije „1 na 1“, prepoznajući momente kada je najproduktivnije da se opredeli za takve poteze.
Jedan takav napravio je u dodatnih pet minuta, a ono što je još važnije sve bolje funkcioniše kao kreator igre u „piku“.
Njegov rukopis prepoznaje se i kada iz takozvanog „snejk“ driblinga nabaci rivala na leđa a onda ili ode do kraja ili podeli pas ka centrima.
U odnosu na Pantera i Doužera, Naneli je više „skorer“ ali takođe može da iskreira iz driblinga i podeli pas ka visokim igračima.
Ono što ga odlukuje jeste to da nije veliki potrošač lopti kao i da se u poređenju sa zemljacima mnogo bolje kreće bez lopte, odnosno prepoznaje pukotine u odbrani koje eksploatiše prodorima do kraja.
Nanaliju je tekuća peta sezona u kojoj sarađuje sa trenerom Obradovićem (prethodno su sarađivali u Fenerbahčeu). Srpski stručnjak naročito ceni nejgov karakter, nesebičnost ali i fokusiranost kad god je na parketu.
Na strani od lopte ima možda i najbolje kretnje, blokade u leđa rivala posle kojih se otvara i obavezno stvara prostor za neometan šut sa distance.
Monakova odbrana je u par navrata upravo na taj način kapitulirala.
Stamena defanziva
U poslednje vreme Partizan je u značajnoj meri popravio igru u odbrani.
Monako, kao jedan od boljih napada, sveo je na 72 poena u regularnom delu meča, a velike zasluge pripadaju pomenutom triju.
Uostalom, Doužer je u poslednjih 30 sekundi produžetka odigrao ključnu odbranu, izbio loptu Džejmsu u driblingu i pronašao Pantera u kontranapadu.
Zbog ogromne potrošnje u napadu, Panter ponekad deluje kao neko ko se možda i malo štedi u odbrani, međutim sa tako dugim rukama i bočnim kretnjama u stanju je da preuzima svakog u spoljnoj liniji, pa i da smanjuje mis-meč kada se nađe sa protivničkim četvorkama.
Doužer i Naneli takođe mogu da preuzimaju sve igrače od jedinice do trojke, ponekad i četvorke, vršeći konstantan pritisak na liniji dodavanja.
Dobro rotiraju i solidno se snalaze kada naspram sebe imaju niže i brže bekove.
Ono što bi trebalo da poprave, posebno Panter i Doužer jeste broj izgubljenih lopti. U meču sa Monakom imali su ih zbirno čak osam, što je za utakmicu na nešto manji broj poseda popriličan broj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.