Paolo Maldini iskreno o američkom Milanu: Nikad se nisam bojao konfrontacije, razlozi za smenu bili su tanki, mislili su da smo neposlušni

Paolo Maldini je jedinstven primer vernosti i odanosti jednom klubu. Punu 31 godinu nastupao je za Milan, od petlića pa sve do sjajnih godina u seniorskom timu.

Uspeo je da sa Rosonerima osvojio sve najvrednije trofeje i to u više navrata, a kada se igrački penzionisao, odlučio je da prihvati izazov i postane funkcioner u voljenom klubu i to u periodu kada je posrtao na svim poljima.

Za relativno kratko vreme, pod njegovim vođstvom i nadzorom Milan se vratio u Ligu šampiona, na opšte iznenađenje pre dve sezone osvojio je titulu u Seriji A i kada je trebalo da na kvalitetnim temeljima sa saradnicima uradi adekvatnu nadogradnju usledio je otkaz.

Američki vlasnici Milana poimanje fudbala nisu ni najmanje pokušali da prilagode evropskom načinu razmišljanja, naprotiv.

Ni nepunih godinu dana na čelu tako trofejnog kluba nije predstavljalo odstupnicu za novog vlasnika Gerija Kardinalea da ne čini pogrešne korake.

Kao da je jedva dočekao, pozvao je Maldinija na razgovor po čijem okončanju mu je uručio otkaz, pravdajući se poprilično neubedljivo.

Prvi put po odlasku iz voljenog kluba, Maldini je u razgovoru za rimsku Republiku detaljno ispričao kakav je odnos imao sa američkim vlasnicima, kao i ljudima bez integriteta koji su samo izvršavali njihova naređenja.

– Čekao sam da se stvari slegnu jer bih pričao u afektu da sam se ranije oglasio. Sada je pravo vreme da da sa iskrenošću analiziramo šta se desilo. Želeo bih da budem iskren i prihvatim odgovornost ali bih voleo i da se stvari koje kažem, vrednuju na pravi način. Moje reči su diktirane više osećajem nego razumom. Dok niste na drugoj strani, ne možete ih potpuno razumeti. Prvu godinu sam proveo slušajući i učeći. Bilo je to šegrtovanje – ispričao je Maldini, a prenosi Mozzart Sport.

Te 2018. kada je dobio ponudu da se priključi upravljačkoj strukturi u klubu, veliku zahvalnost dugovao je Leonardu, čuvenom Brazilcu sa kime je bio saigrač u Milanu.

– Zauvek ću biti zahvalan Leonardu koji me je pozvao 2018. godine, Eliotu koji me je naterao da potpišem prvi ugovor i Redbirdu koji mi ga je obnovio. Makar i sa poteškoćama.

Početak na novom poslu bio je poprilično težak, pogotovo jer nije u dovoljnoj meri poznavao klimu u klubu niti način ramzišljanja američkih vlasnika. Tada je klub bio pod vođstvom investicionog fonda Eliot.

– U prvih šest meseci sam se osećao beskorisno, ali Leonardo mi je rekao: ’Samo uči’. Nije bilo lako imati američki fond ili južnoafričkog izvršnog direktora kao nadređene. Moja vizija fudbala se okrenula naglavačke u odnosu na 2018. Ali ponavljam, nikada se nisam, niti ću se ikada bojati konfrontacije.

Nakon odlaska Leonarda, Maldini je zajedno sa Zvonimirom Bobanom preuzeo sportski sekotr u klubu.

SMENA POSLE NEKOLIKO MESECI

Samo posle nekoliko meseci, Maldiniju je bilo jasno da vlasnici apsolutno ne poznaju fudbal kao materiju.

– Nakon samo tri meseca rada 2019. godine, Bobana i mene su vlasnici i direktori pozvali na sastanak u London i praktično smo bili otpušteni. Hteli su da nam ukinu sva ovlašćena i da obavljaju naše uloge, jer im se nisu svideli mladi igrači Rafael Leao, Ismail Benaser i Teo Ernandez. Znali smo da bi Leao iz Lila mogao postati zvezda, ali da će mu biti potrebno vremena. Isto je važilo i za Tea, Ismaela i sve oni koji su kasnije stigli. Talenat se ne prepoznaje uvek. Kada se kladite na potencijal mladih ljudi, rizik od neuspeha je visok.

Ambijent je postao još lošiji kada je Eliot prodao klub drugoj američkoj kompaniji Redbird na čelu sa Gerijem Kardinaleom.

Njihove aspiracije bile su isključivo finansijske prirode i klub je trebalo da bude osposobljen da funkcioniše profitabilno, ako je potrebno i na uštrb rezultata.

Novi vlasnici su osetili da Maldini na Milan ne gleda kao na potrošnu robu. Bili su spremni odmah da mu uruče otkaz, ali je klima bila loša budući da je samo par dana ranije evropski velikan osvojio Seriju A.

– Verujem da bi u to vreme bila nepopularna mera da nas isprate iz kluba jer smo tek osvojili skudeto. Kardinale je želeo da osvoji Ligu šampiona. Rekli smo mu da nam je neophodan trogodišnji plan kako bismo razmišljali o tom cilju, a on je predložio dve godine i još jednu opciono. U tom trenutku ja sam tražio dve godine verujući da će biti vremena za dalju diskusiju o planovima. Da je tada bio zadovoljan, ponudio bi mi odmah obnovu ugovora.

Zajedno sa prvim saradnikom Masarom pripremio je sportsko-finansijski plan na čak 35 strana, međutim, po reakciji vodećih ljudi nakon njegovog dostavljenja postalo mu je jasno da nema podršku od strane Kardinalea i njegovih ljudi od povreenja.

– U razmaku od tri do šest meseci, od oktobra do februara, pripremao sam plan sa Masarom i jednim mojim prijateljem, konsultantom. Sadržao je 35 strana, pričao sam o prethodne četiri godine, ciljevima, ekonomski održivoj strategiji, ali i o potrebi za skokom kvaliteta. Plan je poslat Kardinaleu i dvojici njegovih vrlo bliskih saradnika ali nje bilo odgovora. Sa jednim sam obavljao razgovore na nedeljnom nivou, a drugi je bio sadašnji direktor Furlani. Takođe nisam dobio odgovor. Možda Masara i ja nismo čuli alarm jer smo bili fokusirani na toliko stvari koje su se ticale naše uloge.

Iako nije želeo da ga loš ambijent sputava u radu, posle nepunih godinu dana od dolaska nove vlasničke strukture, morao je da se pomiri sa otkazom.

– Geri Kardinale me je pozvao na doručak i nakon komentara o Zlatanovom oproštaju od fudbala, rekao mi je da želi promenu i da smo Riki Masara i ja dobili otkaz. Pitao sam ga zašto i on mi je govorio o lošim odnosima sa Furlanijem. Ja sam mu rekao: ’Da li sam te nekada zvao da se žalim na Furlanija? Nisam nikad’. Potom je ispričao vic o porazu u polufinalu Lige šampiona od Intera. Recimo da su mi razlozi izgledali prilično tanki. Ako vlasnici žele da promene organizacionu strukturu, imaju pravo na to. U ovom slučaju su važni detalji, a mnoge stvari nisu išle kako je trebalo.

Otkaz mu je uručen iako je klub u sportskom i finansijskom smislu te sezone premašio zacrtano.

– Sportski i finansijski ciljevi na početku sezone, debelo su premašeni. Uoči sezone, planirani su eliminacija iz Lige šampiona, prolazak u nokaut fazu Lige Evrope i kvalifikacije za narednu Ligu šampiona.

BEZ PRAVA NA POTPIS IGRAČA

Možda je, gledano iz perpsketive navijača, delovalo da su Maldinijeva ovlašćenja prilikom dovođenja igrača bila velika, međutim, on nikada nije imao ovlašćenja da potpisuje ugovore sa pojačanjima, niti je njegova procena bila najvažnija.

– Provejavao je stav da smo Masara i ja bili neposlušni i da nismo delili tržišne ciljeve i strategije kluba. To je laž. Ako govorimo o ovlašćenjima, nikada nisam imao moć da potpišem igrača. Čak ni na pozajmicu. Svakog igrača kojeg smo doveli, izabrali sam ja, Boban ili Masara i svaki taj izbor smo podelili sa izvršnim direktorom i vlasnicima. Potpis je uvek dolazio od nekog drugog ko bi podržao naš dogovor. U našem ciklusu je dovedeno između 35 i 40 igrača i ni za jednog nisam ja potpisao ugovor. Zapravo, mnoga naša predložena rešenja nisu odobrena. Toliko puta mi je rečeno ’ne’. Ali, dešava se. Ponekad bi mi jednostavno rekli ’ne’, ponekad je budžet smanjen. Na sastancima sam od njih često čuo: ’Ne razumemo se fudbal’, ali je na kraju uvek bilo to „ali“… Želim da istaknem da su svi igrači koji su došli bili naš izbor koji je neko morao da potvrdi. Nikada mi ništa ili niko nije nametnut. U tom slučaju bih sutradan otišao.

Kardinaleo je navodno smetalo to što Maldini nije bio dovoljno saradljiv, odnosno što kičmu nije lako savijao.

– On brka pojmove. Meša individualizam sa željom da budem odgovoran u donošenju odluka koje zahteva moja uloga i snošenju posledica. Što je za mene veoma normalno i zdravo. Svako ko je igrao fudbal na visokom nivou se manje plaši neuspeha od nekoga ko nije igrao. Kada igraš vrhunski fudbal, sudi ti se svaka tri dana. To je kasnije u funkcionerskoj karijeri velika prednost, ali je možda neće ceniti oni koji nisu otvoreni za diskusiju i ne dele čak ni ideju da se odgovara za sopstvene greške.

Maldiniju smeta i kako se ponaša o koju ulogu u klubu ima predsednik Paolo Skaroni kojeg su postavili novi vlasnici, a koji deluje poprilično nezainteresovano, pogotovo kada rezultati nisu u skladu sa ambicijama rukovodilaca.

– Smeta mi kako se neke stvari promovišu u javnosti. Milan zaslužuje predsednika koji se brine samo o Milanovim interesima, zajedno sa upravom koja nikada ne ostavlja tim na cedilu. Nikad me nije pitao da li je potrebno par reči ohrabrenja igračima. Javno ili privatno. Nikad nisam dobio podršku u mnogim teškim trenucima. Naprotiv. Na tribinama sam ga često viđao kako odlazi kada bi protivnici izjednačili ili poveli. Ko zna, možda da bi izbegao gužvu. Ali ga se tačno sećam u prvom redu kada smo osvojili ligu. Mogu reći da se ista stvar dogodila i sa dvojicom izvršnih direktora Gazidisom i Furlanijem.

SUKOB OKO NOVOG STADIONA

Jedna od sukoba dogodio se i u vezi sa izgradnjom novog stadiona. Amerikanci su imali ideju da to bude objekat sa manjim brojem gledalaca ali tržišno daleko isplativiji jer bi karte bile izuzetno skupe i samo manji kontigent bio bi pristupačan najvatrenijim navijačima.

– Bio je to povod za sukob. Nisam mogao da podržim projekat sa 55.000 mesta, sa korporativnim cenama karata i jako malim procentom karata po popularnim cenama za navijače. Nisam mogao da ostavim takvo nasleđe novim generacijama Rosonera. Borio sam se da im stavim do znanja da nam je potreban veći stadion sa nekim pristupačnim cenama. Prosek od preko 70.000 gledalaca na San Siru prošle sezone dokazuje da sam bio u pravu. Nov i moderan San Siro treba da bude prioritet svih. Ideja da će novi stadion generisati 80 miliona evra više za ulaganja na tržištu je nešto što treba uzeti sa rezervom. To dokazuju i brojke iz prošle sezone. Kada sam govorio o potencijalu i jedinstvenosti koju Milan ima u odnosu na druge klubove sa San Sirom, verovatno sam izazvao smeh kod njih. Ali znam da je tako. Novi San Siro je moguć i gradonačelnik je apsolutno odgovoran za to. Izgradio bih San Siro možda opet sa Interom. Posle pet godina većanja ne samo samo da nije stavljena ni prva cigla, već ne znamo ni gde će se stadion graditi. Meni se to čini kao veliki neuspeh. Sadašnji San Siro je hram fudbala, tamo su igrali veliki šampioni.

Po njegovom odlasku, klub je letos prodao Sandra Tonalija kojeg je upravo Maldini doveo iz Breše za daleko manje novca nego što je prodat Njukaslu.

– Učinili bismo sve što je moguće da ga zadržimo. Čak i pred tako važnom ponudom. Nikada nismo bili potpuno protiv prodaje nekog od naših važnih igrača, ali u ovom slučaju nije bilo nikakve potrebe. Drago mi je kad se setim da smo na njegovo dovođenje potrošili petinu iznosa za koji je prodat. Čak i u tom slučaju smo morali voditi naporne razgovore sa izvršnim direktorom i vlasnicima da izdvoje novac. Niko od njih nije hteo da ga kupi, čak je i skauting služba bila protiv – otkriva Maldini, priznajući da nije znao da Tonali ima problema sa kockanjem zbog čega je trenutno pod suspenzijom.

– Bio sam šokiran. Žao mi je. Nisam shvatio da je u problemima. Ovo me još jednom tera da shvatim da se nikad dovoljno ne radi na usmeravanjem i vaspitanjem dece. Šta se desilo sa Sandrom? Da li su za to krive društvene mreže? Često sam govorio igračima da razlikuju stvarni život od onog na društvenim mrežama. Čak i kada se osećaju napadnutim i uvređenim od strane sveta bez pravila. Mora se težiti nekim ukorenjenim i dubljim vrednostima.

Ponovio je Maldini svoj stav o treneru Stefanu Pioliju, kojeg je postavio na mesto šefa struke pre pet godina.

– Navijači Milana uvek treba da budu zahvalni Stefanu. Njegov rad je bio ključan za rast mladih igrača koji su stigli u Milan, on ih je osposobio da igraju na tom nivou i pomogao im da postanu ono što su sada. Bio je ključna figura u našem bogatstvu. Međutim, želeo bih da i on bude svestan da je trener jedan od najusamljenijih ljudi u svetu fudbala. Ako mu date zadatke koji prevazilaze njegovu volju, postaje sve usamljeniji ako nema podršku.

Demantovao je Maldini i da je Pilija hteo da zameni Andreom Pirlom.

– Već smo razgovarali o narednoj sezoni. Mi smo bili ti koji smo mu produžili ugovor do 2025. godine jer je to zaslužio. Ako je, kao i prethodnih godina, postojalo jedinstvo i vizija sa ciljevima tima, ne vidim zašto bismo menjali stvari.

Smatra nekadašnji as Milana i da bi Zlatan Ibrahimović u klubu trebalo d akrene njegovim stopama i da prvo uči o novom poslu (navodno bi trebalo da postane savetnik vlasnika kluba).

– Ne znam temu razgovora, niti moguću ulogu. Pročitao sam da će biti korišćen kao Kardinaleov lični savetnik. Predložio bih mu da sledi isti put kao i ja. Na početku bi bilo logično da gleda i uči pre nego što počena da radi.

O svojoj budućnosti, perspektivni funkcioner smatra da nikada ne bi mogao da radi u nekom drugom italijanskom klubu ali da je spreman da razmotri opciju dolaska na važnu poziciju u nekom evropskom gigantu.

– Za moj posao, alternative Milanu su veoma ograničene. Nikada ne bih mogao da odem u drugi italijanski klub. Eventualno bih saslušao ponudu nekog stranog kluba na visokom nivou. Volim da pobeđujem i gradim. Arabija bi mogla biti izazovna opcija, ko zna.

–

–