Foto: EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON Vizija Dejvida Šterna, komesara NBA lige između 1984. i 2014, da američku profesionalnu košarku približi njenim poklonicima na drugim kontinentima dovela je do toga da širom sveta počnu da se igraju i zvanične utakmice u sezoni.
To seme je posejano u Tokiju 1990. U dva dana, 2. i 3. novembra, sastali su se Finiks i Juta. Svako se kući vratio sa po pobedom.
Prethodnica Amerikanaca
Pariz je bio domaćin tri puta i to u poslednje četiri godine. Za to vreme igralo se i u Sijudad Meksiku dvaput.
U dvorani Bersi na obali Sene pre neko veče pred 15.000 gledalaca, među kojima su bili i fudbalske zvezde Kilijan Mbape, Dejvid Bekam i Ronaldo, brazilski, Klivlend je pobedio Bruklin (111:102).
Utakmica je držana za najbolju moguću uvertiru za košarkaški olimpijski turnir u gradu svetlosti ovog leta sa završnicom i finalom u Bersiju (11. avgust), gde Amerikanci gaje nadu da će se okititi zlatom i peti put uzastopce.
Pre godinu, u januaru 2023, Čikago je savladao Detroit (126:108). Iskustvo od 66 sekundi u pobedničkom timu s tog meča je poneo crnogorski centar Marko Simonović, koji je nekoliko meseci kasnije pristupio Crvenoj zvezdi i sada je njen igrač.
U januaru 2020. Milvoki je bio bolji od Šarlota (116:103). Predvodio ga je Grk Janis Adetokumbo s 30 poena.
Pre tih takmičarskih duela NBA timovi su prethodni put u Bersi dolazili 2010. u predsezoni.
Minesota je savladala Njujork (106:100).
U njenom sastavu su se ogledali Darko Miličić s devet poena za 24 minuta na parketu i Nikola Peković s 11 za 15 minuta.
Poraz prvaka NBA u Tel Avivu 1978.
Nisu se franšize američke profi košarke sretale samo među sobom u francuskom glavnom gradu već su snage odmeravale i sa zastupnicima Evrope.
Rivalstvo između klubova s jedne i druge strane Atlantika uspostavljeno je 7. septembra 1978.
Vašington, šampion NBA tad i nijednom više, bio je u Tel Avivu gost Makabija, koji te godine nije sačuvao titulu evropskog prvaka, osvojenu prvi put 1977. u beogradskoj hali Pionir.
Izraelski velikan je pred 10.000 svedoka u svojoj dvorani pobedio s 98:97.
Legenda Makabija i domaće košarke Miki Berkovic, koji se 1975. i 1976. oprobao u američkoj univerzitetskoj ligi, blistao je s 26 poena.
Efikasniji je s 33 poena bio samo Kevin Grevi, jedan od najzaslužnijih za to što je i prestonički tim upisan među osvajače.
Zajednička misija Šterna i Stankovića
Dolaskom Šterna na čelo NBA uspostavlja se čvršći odnos sa Svetskom košarkaškom federacijom (FIBA), oličenom u njenom dugogodišnjem generalnom sekretaru Bori Stankoviću.
Vrhunac saradnje dao je učešće prvog Tima snova američke reprezentacije, sastavljene prvi put od profesionalaca, na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992.
U prvoj Šternovoj godini (postavljen 1. februara 1984) Finiks i Nju Džersi su u Tel Avivu igrali s Makabijem i Hapoelom, a zatim su se preselili u Italiju. Sijetl je bio na turneji u Zapadnoj Nemačkoj, a po jednu utakmicu je odigrao u Švajcarskoj i s Benetonom u Trevizu.
Šternov i Stankovićev zajednički napor urodio je i pokretanjem turnira pod sponzorstvom Mekdonaldsa.
Prvi je održan u Milvokiju u oktobru 1987.
Upamćen je po dolasku Sovjetskog Saveza, viceprvaka s junskog Evropskog prvenstva u Grčkoj, koja je u finalu u Atini trijumfovala na produžetak, prethodno u polufinalu savladavši Jugoslaviju.
Selektor Aleksandar Gomeljski je doveo najbolji tim s Ukrajincima Volkovom i Belostenijem, litvanskim asovima Marčuljonisom, Homičusom i Kurtinaitisom i Letoncem Valterasom.
Učestvovao je i evropski prvak Trejser iz Milana, današnji Armani, s Amerikancima Makaduom i D` Antonijem i legendarnim italijanskim igračem Meneginom.
Milvoki je pobedio Trejser sa 123:111, a Sovjeti sa 135:108. U utakmici za prvo mesto kao svojevrsnom detantu NBA predstavnik je bio uspešniji od gostiju iz „najomraženije“ zemlje sa 127:100.
Na turniru 1988. u Madridu igrala su tri tima i Jugoslavija, koja je nedugo ranije bila osvajač olimpijskog srebra u Seulu.
NBA liga je poslala Boston s Larijem Birdom, koji je u polufinalu savladao „plave” sa Vladom Divcem i ostalima sa 113:85.
Seltiksi su bili sigurni i u finalu protiv domaćina Reala (111:96), čija je najveća uzdanica bio Dražen Petrović, novajlija iz Cibone, takođe olimpijski vicešampion.
I u sledeće dve godine trijumfovao je NBA tim: u Rimu 1989. Denver, a u Barseloni 1990. Njujork.
Oba puta u finalu je izgubio evropski prvak iz Splita, prvo pod imenom Jugoplastika, zatim kao POP 84.
Splićane je i na drugom turniru predvodio Toni Kukoč.
Dino Rađa je otišao u Virtus iz Rima, a trener Božidar Maljković u Barselonu, koju je POP 84 savladao u polufinalu (102:97), nagoveštavajući da će je s Kukočem položiti na pleća i u finalu Kupa šampiona 1991 (70:65) – u Bersiju.
Zdovc – vesnik raspada zemlje
Upravo u pariskoj dvorani, 18. i 19. oktobra 1991, igran je idući Mekdonalds open.
Bersi je prvi put u svom košarkaškom životu (sagrađen 1984) primio NBA ekipu.
Došli su Lejkersi, vicešamponi iz finala s Čikagom „letećeg“ Majkla Džordana. Slavni tim iz Los Anđelesa je predvodio Medžik Džonson, jedna od najvećih ikona američke košarke, a Divac, koji je došao 1989. iz Partizana, sam po sebi je pojavom i imenom privlačio veliku pažnju.
Francusku je predstavljao viceprvak Limož, a Španiju prvak Huventud, koji je zatim u Kupu šampiona gurao do istanbulskog finala, gde ga je šokirala veličanstvena trojka Partizanovog asa Aleksandra Đorđevića u poslednjoj sekundi za nezaborav.
Kao prvak Starog kontinenta ponovo je učestvovao splitski tim pod imenom Slobodna Dalmacija.
Četiri meseca ranije Jugoslavija je na Evropskom prvenstvu u Rimu dominantno sačuvala tron, ali se raspad zemlje prelamao i kroz njen tim.
Jure Zdovc, koji je bio važan šraf, nije dočekao finalnu utakmicu.
Slovenačka vlada, koja je 25. juna 1991. proglasila nezavisnost najsevernije jugoslovenske republike, naložila mu je da napusti reprezentaciju.
Selektor Dušan Ivković je imao razumevanje za oči pune suza svog vojnika.
Žeravica rata: Kako je to video Njujork tajms
Željko Pavličević, trener s kojim su Splićani osvojili treću uzastopnu krunu, dobio je ponudu koja se ne odbija. Seo je na klupu Panatinaikosa.
Umesto njega, vladara Evrope, četvorostrukog uzastopnog jugoslovenskog prvaka, preuzeo je legendarni Ranko Žeravica, koji je obavljao pripreme za iduću sezonu, ali..
Oružani sukobi u Hrvatskoj, koji su počeli još u kasnu zimu 1991, do jeseni su se razbuktali.
U Splitu više niko nije mogao da garantuje bezbednost Žeravici i igračima Zoranu Sretenoviću, Luki Pavićeviću, Veliboru Radoviću, Zoranu Saviću i Nebojši Raziću. Izbegli su u predvečerje turnira u Parizu.
Ostatak tima, u kojem su iz trećeg šampionskog finala bili samo Velimir Perasović, Žan Tabak, Aramis Naglić i Teo Čizmić, plovilom se iskrao iz splitske luke pa Jadranom prema Veneciji.
Zatim su se autobusom prebacili do Treviza, gde ih je pričekao Kukoč, koji je posle rimskog Evropskog prvenstva pristupio Benetonu. Put do njega je trajao 25 sati. Posle su se uputili dalje ka Francuskoj.
Na dan prvih utakmica u Njujork tajmsu je objavljen članak o turniru, koji se najviše bavio ratnom sudbinom Slobodne Dalmacije.
Novinar lista s mesta događaja pokušao je da čitaocima dočara razmere srpsko-hrvatskog sukoba kroz jedan detalj iz Bersija sa poslednjih treninga.
U dvoranu je po rasporedu posle Lejkersa ušao splitski tim.
„Na jednom kraju stajao je Divac, Srbin, koji je igrao u reprezentaciji Jugoslavije koja je ovog leta osvojila Evropsko prvenstvo. Rukovao se s nekoliko Splićana i ćaskao. Perasović, koji mu je bio cimer na šampionatu, prošao je pored njega bez reči“, oslikao je autor, dobro upućen u predistoriju.
I dalje, na završetku teksta:
„Kasnije je Divac slegnuo ramenima i podsetio da je Perasović odbio da peva jugoslovensku himnu u Rimu. `Da se neko jednog dana tako iznenada promeni, ne razumem. Ali, to je život`. I život ide dalje. Splićani posle turnira planiraju da se vrate kući, da vide porodice, a onda da se vrate u Španiju, gde će biti domaćini u Kupu šampiona (La Korunja – prim. aut). Ukoliko se grad nađe na udaru, rekli su da će obući vojnu uniformu“.
Huventud je u polufinalu pobedio Slobodnu Dalmaciju sa 117:86, a Lejkersi Limož sa 132:101.
U utakmici za treće mesto Splićane je savladao i domaći tim (105:91), ali je njima najvažnije bilo da na kraju mečeva rašire transparent s antiratnom porukom.
U neizvesnom finalu Lejkersi su sa 116:114 pobedili španskog šampiona, koji je na dvadesetak sekndi pre kraja promašio šut za produžetak.
Medžik Džonson je proglašen za najboljeg igrača turnira.
Divac je ostavio vrlo dobar utisak.
Najefikasniji na turniru bio je Đordi Viljakampa, jedan od najzapaženijih u finalu s Partizanom.
Er Džordan 1997.
U Bersiju je na Mekdonaldsovom turniru 1997. igrao Čikago s Džordanom i Kukočem. I sa Slovencem Borisom Gorencom, koji je bio na probi, ali ugovor nije sklopio. Skoti Pipen i Denis Rodman nisu.
U finalu je sa 104:78 savladan Olimpijakos s trenerom Ivkovićem, koji ga je doveo na evropski tron.
U grčkom timu su igrali Dragan Tralać (14 poena), Milan Tomić (tri) i Dušan Vukčević.
Džordan je bio najefikasniji na meču s 27 poena.
Kukoč je dao pet, ali ga je trener Fil Džekson štedeo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
