„Parni valjak“ i dalje u rikvercu

Ni posle pete utakmice od početka ove sezone, Partizanove pristalice nemaju čime da podupru optimizam, već istanjen do krajnjih granica. Šta više, viđeno u Larnaki je nadvilo još crnih oblaka nad Humskoj i to ne samo rezultatskih, mada srpski viceprvak, sada već, 360 minuta nije okusio pobedu.

Gol prednosti za Kiprane (2:1) tako je sitna razlika da neće biti iznenađenih ako „parni valjak“ sledećeg četvrtka pređe preko Kiprana i uđe u plej-of kvalifikacija za Ligu Evrope, ali su brojne slabe tačke u igri i očigledno nedovoljan kvalitet gro igračkog kadra razlog za nespokoj i strepnju, kako od revanša sa skromnim timom iz Larnake tako od budućih dana na crno-beloj strani Topčiderskog brda.

Da je lopta Rikarda Gomeša u drugom poluvremenu završila u mreži umesto što se odbila o prečku, za njegov premijerni pogodak mimo penala ovog leta, možda bi duel na „rajskom ostrvu“ otišao u drugom smeru, Partizanov fudbal zaslužio (jedva) prelaznu ocenu zbog terenske inicijative i smislenijih akcija na otvaranju oba dela meča, a Grobari se poradovali pokretanju stvari sa mrtve tačke, ovako u oči upadaju silne manjkavosti.

Ne zna se gde više škripi u timu bez čak 14 aktera osmine finala poslednje Lige konferencije, osvajača jesenje krune i drugog mesta na kraju burne šampionske trke sa Crvenom zvezdom. Da li na gol liniji, gde Nemanja Stevanović ne uliva sigurnost saborcima; u zadnjoj liniji čija se osovina krivi kao žalosna vrba prilikom svakog opasnijeg prekida, a bočni aduti se nedovoljno pojavljuju na polovini protivnika.

U veznom redu sa najviše pretprljenih promena, jer mu nedostaje više pravih rešenja, a postojeća nemaju dovoljno svežine i(li) alternativu (Natho), još hvataju ritam (Fejsa) ili im nedostaje konstantnost (Menig); u napadu, gde usamljeni i (makar do uklapanja tek dovedenog Pavlovića) do krajnjih granica rabljeni Gomeš vapi za upotrebjivijim i češćim dodavanjima, što ga povremeno nervozi u meri da mu to narušava koncentraciju.

– Prolazimo kroz veliku tranziciju, ogroman je broj odlazaka i dolazaka, a neke stvari traže vreme. Nažalost, neki igrači uigravani u Sloveniji su otišli. Nismo ni blizu rezultata koje Partizan mora da ima, ali verujem u ove momke. Trebaju nam i pojačanja, pošto nas čeka ogroman broj mečeva u nastavku jeseni. Ne smemo da klonemo duhom, moramo da prionemo na posao. Već na sledećem meču pokušaćemo da pobedimo AEK – objasnio je trener Ilija Stolica posle drugog poraza u sedam dana, svestan i da njegovo insistiranje na posedu lopte ne može tek tako da se „primi“.

I do pola je u pravu, pošto i ptičice na granama znaju da ništa ne može preko noći, kao što je i najvećoj ovdašnjoj fudbalskoj neznalici jasno da Partizan nije „mali“ klub, pa da može sebi da dozvoli životarenje, tapkanje u mestu ili dugo hvatanje zaleta. Bez eventualnog prolaza u grupnu fazu LE ili Lige konferencije, ionako prezadužen klub ostao bi bez nemalih prihoda i važnog štiha u pregovorima sa mogućim pojačanjima, dok bi svaki sledeći kiks u Superligi raspršio iluziju o tituli mnogo pre zimskog raspusta.

Osipa se nacionalni koeficijent

Sledeća sezona biće istorijska za srpski klupski fudbal, jer će osvajač titule, zahvaljujući evropskim dometima Crvene zvezde i Partizana prethodnih sezona, odnosno suspenziji ruskih klubova, bez kvalifikacija ući u Ligu šampiona. Ali bi ispadanje niškog Radničkog iz trke za Ligu konferencije, u prethodnoj rundi, poraz Čukaričkog u prvih 90 minuta treće etape iste i Partizanova izgubljena utakmica u borbi za plej-of Lige Evrope mogli da pokvare nacionalni koefcijent. U tek započetoj takmičarskoj 2022/2023. na „konto“ Superlige leglo je samo 1.000 bodova, pa ih početkom ovog meseca ima ukupno 28.000. Jesu se večiti rivali izborili za kasniji start svojih kvalifikacija, ali ne zvuči obećavajuće činjenica da „male“ Gruzija, Litvanija, Jermenija (po 1.125), Vels, Estonija (po 1.166), Severna Makedonija (1.500)… imaju bolje „prolazno vreme“ od Srbije.