Šta se dešava sa Partizanom: Tri regionalna poraza i ugroženo lidersko mesto u ABA ligi

Crno-beli su na veoma skromnih 5-3 i na trećini regularnog dela abaligaške sezone deluju kao najneprijatnije iznanđenje.

Prerano je još uvek za bilo kakve zaključke, međutim činjenica da su porazi Partizana doživljeni od ekipa koje nemaju šampionski kapacitet ipak govori o trenutnom stanju forme i kvaliteta izabranika Željka Obradovića.

Mega, Igokea pa i Cedevita Olimpija rivali su koje bi crno-beli, uz svo poštovanje, trebalo da rutiniraju bez obzira na to u kakvoj su formi i sa kakvim igračkim kadrom raspolažu.

Kevin Panter jeste najbolji košarkaš Partizana i njegovo neigranje sigurno se osetilo na gostovanju u Ljubljani, odnosno protiv ekipe iz Laktaša međutim ni Cedevita Olimpija, kao ni Igokea na tim mečevima nisu nastupili kompletni, naprotiv.

Ako se uzme u obzir odnos kvaliteta i širina rostera, možda je odsustvo Nemanje Gordića, Karlmajkla i Jošila u opremi Igokee, odnosno Karla Matkovića, Nikole Radičevića i Eda Murića u zelenim dresovima bilo i veći hendikep za rivale crno-belih.

Problemi u odbrani

Partizan od početka takmičarske godine ima očiglednih problema u odbrani. Meč u Ljubljani okončao je sa čak 95 primljenih poena i kada se u obzir uzmu samo abaligaški porazi dolazi se do podatka da su protivnici u proseku ubacivali 91,3 poena uz, uglavnom, visoke procente šuta za tri poena.

Teško je dokučiti razloge tako porozne odbrane, naročito jer Partizan ima visoke, korpulentne i atletski predisponirane igrače gotovo na svakoj poziciji u timu.

Dovoljno je samo pogledati da na mestima od jedinice do trojke igraju Džejms Nanali, Pi Džej Doužer, Mateuš Ponitka,Uroš Trifunović, Aleksa Avramović, Ognjen Jaramaz, Kevin Panter… i da su svi viši od 192 centimetra, sposobni da defanzivno preuzimaju i u dovoljnoj meri neutrališu mis-meč situacije.

Pojedini nalik Doužeru, Ponitki ili Nanaliju, u zavisnosti od koncepcije igre, defanzivno mogu da preuzimaju i krilne centre i time odbranu čine još mobilnijom, što je i jedna od primarnih odrednica Željka Obradovića prilikom sastavljanja tima.

Sjajni stručnjak posebno vodi računa o tome da u timu ima što više polivaletnih igrača koji visinom, atletikom i motorikom mogu da pokrivaju više pozicija na oba kraja terena.

S tim u vezi, letos su i dovedeni Doužer i Ponitka donekle i Frenk Kaminski, kasnije Bruno Kaboklo.

Kaminski ima defanzivne limite, pre svega jer mu bočne kretnje nisu baš reprezentativne. U odnosu na Matijasa Lesora, u odbrani od „pika“ ne može visoko da iskače, vrši pritisak na liniji dodavanja, a pogotovo ne da preuzme dodavača sa loptom.

Zbog toga je nedavno angažovan Kaboklo, centar neverovatnog raspona ruku od 234 centimetra, koji bi trebalo da u određenoj meri unapredi odbranu u „piku“.

Kada se u obzir uzme gabaritnost i pokretljivost Smailagića, visina, raspon ruku i snaga Koprivice, kao i iskustvo Ledeja Partizan bi defanzivno trebalo da predstavlja najpotentniju abaligašku ekipu.

Umesto toga, sinoć je dozvolio da objektivno limitirana ekipa obori ovosezonski lični rekord po broju ubačenih trojki (11, na 52 odsto uspešnosti) odnosno da za dva šutira gotovo 50 odsto, iako je u sastavu imala samo jednog centra Amadua Soa, dok je Šon Džons bio ispomoć na petici.

Pritom, Sou je morao iz igre zbog pet prekršaja već u trećem minutu poslednje četvrtine, dok je Džons u većem delu pomenute deonice igrao opterećen sa četiri lične greške.

Partizan od starta sezone teško kontroliše defanzivni skok, a pritom neretko loše brani protivničku igru u tranziciji.

Da li je lidersko mesto već izgubljeno

I laicima je jasno da prvo mesto na kraju regularnog dela ABA lige praktično ima kapitalnu vrednost u borbi za trofej.

Osim jedne sezone u kojoj je Crvena zvzeda izgubila titulu, iako je protiv Budućnosti u finalu imala prednost domaćeg terena, gotovo da ne postoje slučajevi u kojima je lider na kraju regularnog dela sezone gubio abaligaški trofej.

I od povratka Željka Obradovića u Partizan situacija se nije promenila. Pre dve sezone, Crvena zvezda je došla do titule u majstorici odigranoj kao domaćin, dok su po identičnom scenariju crno-beli uzvratili prošle takmičarske godine.

U prethodne dve sezone, Partizan je u prvoj regularni deo završio sa četiri poraza, dok je prošle imao samo dva.

Trenutno je na tri, a još uvek u prvom delu sezone nije igrao protiv Studentskog centra i Budućnosti (kao domaćin) odnosno Zadra kojem će gostovati 23. decembra.

Po logici stvari, barem do polusezone, više ne bi smeo da izgubi nijedan meč, posebno jer u drugom delu gostuje Crvenoj zvezdi, Budućnosti, Igokei, Studentskom centru.