Partizan prebacio plan

Navijački se zaneo Aleksandar Mitrović kada je svom matičnom klubu Partizanu „prorekao“ osvajanje Lige konferencije, jer su potonji dueli sa Gentom i golgeteru Fulama pokazali da crno-beli ni u svojoj grupi nemaju najkvalitetniju ekipu niti igraju najbolji fudbal. U isto vreme, ta dva meča su potvrdila da su zaslužili najmanje šesnaestinu finala. Tačnije, zadnjih 20-ak minuta beogradskog poraza (0:1) i jedan solidan deo belgijskog remija (1:1), jer su u tim periodima bili ravnopravni sa snažnijim i bržim protivnikom, zavidne tehnike i taktičke zrelosti.

To što se ovaj nalazi na skromnom desetom mestu Župiler lige, a u LK ima tri boda više od lidera Superlige i praktično trasiran put ka direktnom plasmanu u Top 16, ne krnji učinak srpskom tima, kom gotovo sigurno sleduje baraž sa nekim iz Lige Evrope. Samo spušta na zemlju ovdašnjeg prosečnog ljubitelja fudbala („grobara“, naročito), zaglavljenog u slavnoj prošlosti.

Upravo to što su prvenstva Belgije, Portugala i Rusije nekoliko koplja ispred SLS, a ova nema prohodnost ka Ligi Evrope kao pre, daje bonus vrednost kvalifikacionim eliminacijama Santa Klare i Sočija, pa čak i osvajanju jednog od šest bodova protiv Genta, mada bi bilo kontraproduktivno skliznuti u tradicionalno srpsko veličanje izgubljenih bitaka.

I utisak je pozitivan. Kada su brljavili u defanzivi, Partizanovi igrači su težili ka taktičkoj disciplinovanosti i kolektivnom branjenju. Kada su gubili loptu na sredini terena ili je bez uspeha pokušavali ukrasti rivalu nisu očajavali i dizali ruke u znak predaje. Kada su im se napadi odbijali o protivnički bedem nisu prestajali da traže pukotinu u njemu. Kada su povrede ili korona virus iz špila izvlačili neke od najjačih štihova rotirali su pozicije ili menjali sistem igre. Kada bi bili s pravom kritikovani nisu se durili nego su čekali prvu zgodnu priliku da se poprave.

Nestvarno zrele odbrane „zelenog“ Popovića u oba duela sa Gentom i fenomenalan bekovski gol Uroševića u drugih 90 minuta, u maniru naprefinjenijih ofanzivaca, zaslužena su nagrada za trud celog tima i struke da izvuče maksimum iz sastava vidljivih limita.

A, da pritom zbog toga ne ispaštaju rezultati u borbi za, četiri godine čekan, povratak titule u Humsku. Nedeljna utakmica sa novosadskim Proleterom još jedan je test stabilnosti neprepoznatljivo dobrog Partizana u odnosu na prošlu sezonu. U nekom trenutku će i „parni valjak“ morati da prokliza, ali novost je da dugo odlaže taj trenutak.