Partizan protiv Voždovca doživeo poraz

Nisu crno-beli bili statisti u nadahnutoj predstavi Zmajeva, ali ni bili jednostavni, kompaktni, brzi, disciplinovani, složni i tačni kao oni, pa su gosti upisali drugu, 11 godina čekanu, pobedu na toj strani Topčiderskog brda i izbili na drugo mesto na superligaškoj tabeli, ostavivši iza sebe hrpu rebusa za rivala.

Shodno napadačkoj fudbalskoj filozofiji domaćinovog trenera Miroslava Đukića i njegovog mladog suparnika Ilije Stolice, inače prvog pika uprave crno-belih za naslednika osvajača duple krune Marka Nikolića, ekipe su u duel ušle spuštenih gardova, pa su za samo osam minuta viđena dva gola. Jedan na svakoj strani. Prvi je u treću brzinu ubacio Parni valjak i to tako što je njegov eks štoper Saša Ivković rukama pokušao da omete Marka Jankovića u obećavajućoj akciji, ovaj to iskoristio za “lep” pad u šesnaestercu, a Uroš Đurđević dovoljno jako šutnuo iz penala da savlada Zorana Popovića, iako je odlični golman pogodio stranu (7). Samo 60 sekundi kasnije i branilac titule je morao nazad na centar. Prvenstveno svojom krivicom. Jeste dubinska lopta prema tinejdžeru Filipu Stupareviću bila toliko dobra da je preletela gomilu rivalskih igrača, ali je još očajnija bila reakcija Lazara Ćirkovića, jer se iskusnom centralnom defanzivcu iza leđa stvorio špic, čiji je prošlogodišnji superligaški debi sa nepunih 16 godina “završio” u istoriji našeg fudbala, i prebacio istrčalog Filipa Klajića. Rana razmena nokauta primirila je oba tima na neko vreme, da bi posle polovine prvog poluvremena krenuo novi talas obostrane ofanzive.

Tavamba i Petrović uradili su sve što je potrebno za vođstvo, ali su obojica čuvara mreže skinula njihove zicere i odložila odluku o pobedniku. Dok Kljajić nije napravio glupost, a Borko Duronjić demonstrirao svoj talenat. Asistencija je stigla sa desnog krila, a mladi novajlija iz OFK Beograda, ne gubeći vreme na dva metra, iskoristio to što je lopta prošla kroz ruke golmanu

Drugi deo utakmice bio je manje efikasan, ali jednako zanimljiv. Partizan je svim silama pokušavao da preokrene rezultat i imao dovoljno prilika za to, ali ih nije iskoristio, dok je Voždovac mudrom postavkom i hrabrim stavom tražio načina da osigura pobedu, pa je sevalo na sve strane. Ipak, samo je još ime Aleksandra Ješića zablinkalo na semaforu. Voždovački rezervista “polomio” je kičmu čuvarima i visokim udarcem po sredini mreže do kraja ogolio ranjivost visoko postavljene, na nekim mestima nedovoljno kvalitetne i sa ostatkom ekipe slabo povezane zadnje linije crno-belih (88). Za veliku brigu uoči vikend derbija sa Vojvodinom i prvog sudara sa Videotonom u plej-ofu kvalifikacija za Ligu Evrope sledećeg četvrtka.

Povreda Kosovića

U istoj noći Partizan je izgubio tri boda i jednog od standardnijih zadnjih veznih Nebojšu Kosovića. U iščekivanju konačne dijagnoze i prognoze dužine oporavka svima će biti pred očima mučna scena napušatanja terena na jednoj nozi, jer zbog bola u povređenom kolenu nije mogao da se osloni na drugu.

Miroslav Đukić: Igrali više srcem nego glavom’]

– Poveli smo, a onda primili jeftine golove. Mogli smo da izjednačimo, ali smo igrali više srcem nego glavom. A to nije dobro. Nismo iskoristili šanse da izjednačimo i onda smo primili treći pogodak – opisao je Partizanov trener dešavanja na terenu, pa objasnio zašto nije iskoristio sve izmene.

– Šta god da sam uradio bilo bi manje ofanzivno. Na terenu su bili naši najofanzivniji igrači.

Ilija Stolica: Ovo bi trebalo da je normalno’]

– Ovakvi rezultati trebalo bi da budu normalna stvar. Nažalost, kod nas nisu. Zbog nekog shvatanja fudbala koji nije dobar. I to mora pod hitno da se promeni. Pokazali smo da Voždovac može da igra protiv bilo kog protivnika. I tako će i igrati – ponosan je nekadašnji nhapadać i pomoćni trener Partizana, a sada strateg Voždovca.