Partizan u Novom Mestu doživeo treći uzastopni poraz u gostima

Vetar u leđa sa starta sezone posle pobede nad Cedevitom u Zagrebu, pa i nad Zenitom u Beogradu, pretvorio se u zloćudnu oluju koja je prilično zaljuljala crno-beli čamac i ovosezonske ambicije.

Trener Nenad Čanak je, posle verovatno najlošijeg izdanja svog tima, svu odgovornost preuzeo na sebe, što jeste korektno i za igrače pomalo rasterećujuće, ali i ništa više od toga. Može se možda reći i da su partije protiv Cedevite i Zenita plod ekstremne inspiracije i da su one pružile lažnu sliku o mogućnostima ekipe, ali bi i to bilo samo delić objašnjenja. Kao i alibi da je tim i mlad, i nov, i da tu bez strpljenja i trpljenja nema uspeha.

Strateški gledano, propusti koji su napravljeni pre početka sezone, počeli su da isplivavaju već na samom startu iste i zapretili da, kao lane, ambicije u ABA ligi uguši već posle prvih nekoliko kola. Partizanovo opredeljenje da se od mladih igrača stvara tim koji će rasti, i oni sa njim, ima smisla kad bi sa njima radio iskusni i dokazani trener. Dalje, od 7-8 projektovanih „nosilaca“ igre, nijedan do sada nije pokazao kvalitet u kontinuitetu. Marinković zablista, pa nestane, koledž tandem takođe, s tim što je Pejdž često neodgovoran kao plej. Si i Zagorac više ne igraju nego što igraju, veliko je pitanje koliko su oni uopšte spremni ušli u sezonu. Za fizički limit Veličkovića se znalo, Gagić ume da zablista ali i da greši kao početnik, Nikolić se još ofanzivno traži, a Aranitović kao da je juče izašao iz povrede.

Partizan katastrofalno šutira spolja (na nekoliko poslednjih utakmica oko 20 odsto šut za tri), a trojke baš loše brani. Kad ide iz tranzicije OK, na postavljenu odbranu nema rešenja. Tek povremeno se oseti agresivnost i energija kojima ovako mlad tim mora da zrači sve vreme. I uz sve to, nijednu utakmicu od početka sezone crno-beli nisu odigrali kompletni.

Već utakmica protiv Asvela u Pioniru pokazaće da li je ekipi potrebno samo vreme ili i šok terapija