foto STARSPORT

Ekipa Partizana od 23. kola Evrolige ima najbolji napad u takmičenju.

Posle ubedljive pobede nad Žalgirisom i posle fantastičnih procenata šuta crno beli imaju najbolji napadački rejting. Daju 122 poena na 100 poseda i prestigli su Olimpijakos u toj statističkoj kategoriji.

Nekoliko je faktora zbog kojih je Partizan toliko dobar u fazi napada. Šuteri crno belih su kroz celu sezonu u dobroj formi, a napad Željka Obradovića funkcioniše tako da Partizan uglavno nađe otvorenu poziciju za šut, posebno kada se radi o trojkama. Crno beli imaju skoro 40 odsto šuta za tri poena, mada je i istina da je uzorak najmanji u Evroligi.

No Partizan svoje napade više koristi na šuteve za dva poena. Neretko lopta dolazi lako do obruča, opet zbog dobrog protoka lopte i automatizama u napadu, dok sa druge strane Partizan koristi poludistancu više nego bilo ko drugi.

Od šest najboljih napada Evrolige, u koji spadaju i Baskonija, Efes, Real, Olimpijakos i Barselona, crno beli se jedini ozbiljno oslanjaju na „duge dvojke“. Trend u poslednje vreme je da su to najnekorisniji šutevi u košarci jer oni vrede isto koliko i šut na obruču koji će daleko lakše ući, a rizik uzimanja šuta je daleko veći. Zato postoji deviza da je bolje šutnuti trojku i mnogi timovi to i praktikuju.

Ne i Partizan. Crno beli imaju 34 odsto šuteva unutar perimetra(poređenja radi Realu je tek svaki osmi šut sa poludistance), a čak 47 odsto njih ulazi. Kevin Panter je gospodar poludistance u Partizanu i čitavoj Evroligi, često uz koš dobije i faul, dok poludistancu odlično pogađaju i Jam Madar, Džejms Naneli i Dante Eksum. Uz to treba uzeti i učinak Zeka Ledeja koji često pogađa šuteve sa jedne ruke koji nisu poludistanca, ali nisu ni pravi ziceri blizu obruča. U odnosu na druge elitne napade Evrolige ovo je baš suštinska odlika Partizana.

Inače uz odličan šut sa distance i poludistance treba reći da Partizan ima drugi rezultat po broju zakucavanja kao i pogodaka iz otvorenih pozicija u kojima igrač šutira odmah po hvatanju lopte.