Partizanovo otrežnjenje u pravi čas

Nije prirodno stalno biti na vrhunskom nivou, uvek se za dlaku izvlačiti ili bez prestanka biti miljenik sreće, u fudbalu kao i u životu nema nepobedivih, pa iz tog razloga nema ničeg senzacionalnog u tome što je Gentu pošlo za rukom da sruši Partizan u njegovoj Humskoj, prvi put još od slavlja Napretka na Topčiderskom brdu 4. decembra 2019. godine.

Međutim, ispadanju „parnog valjka“ iz koloseka u trećem kolu Lige konferencije i spuštanju na drugu poziciju u B grupi treba naći realne razloge, nazvati ih pravim imenom i odmah krenuti sa popravljanjem stvari, ne da bi crno-beli ušli u novu seriju domaćinskih mečeva bez poraza i ganjali rekorde već da se viđeni problemi ne bi prelili na preostale utakmice u jesenjoj polusezoni.

U tih 10 izlazaka na teren u Superligi, tri u LK i jednom u Kupu biće stavljeno na kocku sve što su trener Aleksandar Stanojević i ekipa uradili od polovine jula, kada su se dali u poteru za potiranjem sveopšteg ništavila iz takmičarske 2020/2021, bez ijednog trofeja u Srbiji i mesta u grupnoj fazi u Ligi Evrope. I posle 0:1 za 12. tim belgijskog prvenstva, prolazno vreme Lazara Markovića i drugih je još dobro – na čelu su superligaške kolone sa jednim remijem u 12 susreta, prvi su preskočili startnu prepreku u Kupu i dalje su u prilici da prezime u Evropi – što ne znači da treba staviti pod tepih činjenicu da su u četvrtak bili možda i najslabiji u poslednja četiri meseca.

Najnemoćniji je bolji opis, jer do 15-minutnog presinga u finišu utakmice, jedne pogođene stative i par ozbiljnih iskušenja za golmana gostiju, nisu uspevali da nametnu svoj ritam i sistem igre. Približne brojke u konačnom statističkom merenju poseda lopte, šuteva prema golu, faulovima… su zavodljiva varka, kontra priređenom sadržaju. Nije Gent razbio Partizan, ni blizu toga, ali ga je dobrim delom nadskočio, prekombinovao i pretrčao.

– Ne odgovaraju nam ovako brze i fizički jake ekipe – priznao je Stanojević posle bitke odlučene udarcem glavom najnižeg čoveka u korpuletnom belgijskom sastavu.

Zato što pre toga nije pokriven igrač čiji je centaršut bio pola pobede, zbog toga što su štoperi izgubili iz vida Kumsa, a ni ostali momci u crno-belim dresovima, u tom trenutku u 16 metara, nisu dovoljno blizu da spreče kapitulaciju ponovo pribranog Popovića. Bilo je takvih i sličnih proklizavanja, ove sezone u priličnoj meri stabilizovane i dobro organizovane, defanzive i u prethodnim mečevima, samo bez kazni. I

Inače, ne bi se Partizanu samo tri puta zatresla mreža u Superligi, odnosno ostala mirna protiv Anortozisa i Flore u prvih 180 minuta LK. Isto tako, da pucaju „ćorcima“, ne bi crno-beli do prve od dve ključne bitke za direktan prolaz u sledeću rundu najmlađeg UEFA takmičenja dali najmanje (po) jedan gol Dunajskoj Stredi, Sočiju i Santa Klari u kvalifikacijama, tj pomenutim rivalima iz Estonije i sa Kipra.

Za brigu je što ovog puta nije zatajila jedino realizacija – Partizanu se dešavalo da ne iskoristi ni trećinu šansi – nego i njihova „proizvodnja“. Rival je potpuno onesposobio njegov vezni red i odsekao preumornog i ponekad sebičnog Gomeša.

Što sve nije nepremostivo, ako se doživi kao otrežnjenje i opomena u pravom trenutku, jer „parni valjak“ već mesec dana ne „melje“ kao neko vreme.

Grupa B

1. Gent 9

2. Partizan 6

3. Flora 1

4. Anortozis 1