Patetična priča

Mrzela sam školu, prezirala učenje pa sam malo više od drugih uživala u letnjem raspustu, u čekanju kada će kod bake i deke na raspust doći moje sezonske drugarice Nataša i Vesna. Bilo mi je to prvo leto u polu-ulozi odrasle osobe. Tek sam se počela zvati tinejdžerkom i to samo zbog onog premijernog pojavljivanja „teen“ u broju godina. Krišom, da niko ne vidi, ipak sam se i dalje igrala. A zajedno sa mnom igrale su se Olimpijske igre. U neizostavnim vožnjama „ponika“ utrkivale smo se u pričama – koja je uspela da ustane u zoru da gleda olimpijce i ko je od njih čija simpatija. Tada se verovatno i rodila ova moja iritantna potreba da pobeđujem u diskusijama, jer svako veče navijala sam sat. Budili su me Divac i Đorđević u borbi za zlato protiv Drim tima, Grbić i Vujević u trci za bronzu protiv Rusa.

Oni su me doterali dovde. Do Rija, 20 godina kasnije u kojem Sale predvodi novu generaciju genijalnih košarkaša, a Vanja je tip od kojeg u FIVB kući odbojke svi prepisuju. Nekim sticajem okolnosti, odrasla „ja“ sedela je u Riju, u jednoj kancelariji sa Saletom Đorđevićem i pratila čudesnu upornost i istrajnost odbojkašica, tako nama netipičnu, novu i još neviđenu. Dok se Đorđević glasno divio potezima Brankice Mihajlović i male Tijane Bošković, kao oparen uleteo je Gale Jović. Još je bio ljut zbog one sporne sekunde u borbi njegove Tijane Bogdanović. Ispovedao se kolegi Saletu. On je pažljivo slušao.

Igrao se peti seti. Niko više nije imao šta da kaže. Devojke su gubile. A na vratima su se pojavili kajakaši. „Jeste li vi oni što jutros uzeše srebro“, prodrao se selektor košarkaša, dok je zajedno sa Galetom grlio dvojac. Pomazio je srebro „jer možda je prelazno“. Devojke su pobeđivale. Sale i Gale su skakali od sreće, a ona devojčica, vrištala je u meni od uzbuđenja.

Ta slika dala mi je jednu novu. Pokretač talasa srpskih medalja, Davor Štefanek je pred finalnu borbu uzbuđeno ispričao: „Ej zamisli Sale Đorđević mi poželeo sreću“. Odjednom mi je sve bilo jasno. Jasno kako sam onomad pogrešila kada sam zaključila da je olimpijski duh nestao sa Đokovićem. Nije. Sve vreme je bio tu. On je Sale. Medaljaši su nastavili da se množe. Posle samo 48 sati od pokazivanja nule, bile su nam potrebne šake obe ruke da bi izbrojali medalje. Odrasla „ja“ je na najuspešnijim Igrama u novijoj istoriji, a oni drugari iz kancelarije su ti zbog kojih je devojčica sinoć navila sat i jutros se probudila pre zore.