Pekovic dao ostavku u KK Partizan

U ostavci koja je očigledno napisana nešto ranije, a juče samo „potpisana“ Peković je naglasio da je tokom njegovog mandata dug od 6,5 miliona evra umanjen za dva miliona, za šta je još jednom zahvalio sponzorima, Vladi Srbije i Aleksandru Vučiću.

Bivši centar crno-belih napomenuo je da je osnovni zadatak uprave sa njim na čelu bila finansijska konsolidacija kluba koju je pomogao i ličnim ulaganjem.

– Svestan da da zbog ličnih obaveza, u ovom trenutku više nisam u mogućnosti da se 24 časa dnevno posvetim Partizanu, odlučio sam da postupim odgovorno i na jedini način koji smatram ispravnim, a to je da podnesem ostavku i mesto ustupim nekome ko će biti u stanju da se 100 odsto posveti klubu – napisao je u oproštajnoj poruci Peković uz uobičajenu „protokolarnu“ najavu da će nastaviti da pomaže klubu koliko bude mogao „i koliko svom nasledniku na mestu predsednika budem potreban“.

Partizan u protekle dve godine nije osvojio nijedan trofej, nije lansiran nijedan novi talentovani igrač, iako Peković smatra da su se „selekcije na takmičarskom planu maksimalno borile i dostojno branile boje Partizana“.

Dan uoči Pekovićevog odlaska klub je napustio i trener Aleksandar DŽikić, a dan pre njega poslovni direktor Žarko Stijović. Ovakav epilog bio je očekivan; ispadanje od FMP predstavljalo je kulminaciju loših i narušenih odnosa u klubu, čiji se predsednik poslednja tri meseca nije pojavio u prostorijama u Humskoj. Partizan je i previše veliko ime da bi se dve sušne sezone mogle nazvati uspešnim, odnosi unutar ekipe bili su poljuljani i kašnjenjem plata, a još više „selektivnim“ plaćanjem gde su stranci bili privilegovani.

Dokaz da je loš ambijent u svlačionici kumovao očajnom ishodu na kraju sezone datira sa početka Superlige, kada su se DŽikić i Veličković pokoškali posle meča sa Vršcem. Popularni DŽile je tada navodno ponudio ostavku, kao i na samom početku takmičarske godine, posle čega su igre crno-belih uglavnom bile krajnje prosečne.

U skladu sa budžetom (700.000 evra za plate igrača) DŽikić je uložio maksimum napora, međutim dovođenje Frenka Robinsona i DŽamonta Gordona njemu idu na dušu, kao i neuspevanje da disciplinuje pojedine igrače, koji su prečesto izlazili u noćne provode. DŽikić je stigao u Humsku 5. januara prošle godine kao „vatrogasac“, nasledivši Petra Božića, koji je tim ostavio na poslednjem mestu ABA lige. DŽikić je još tada preporodio ekipu a na kraju ove sezone je Partizan zauzeo treće mesto u regionalnoj ligi, da bi ga Cedevita eliminisala u polufinalu takmičenja.

Partizan je ponovo posle dve godine upao u krizu koja se može nazvati egzistencijalnom. Situacija je sada još teža, ne zbog duga koji je navodno smanjen već zbog činjenice da se ne može ni naslutiti ko bi te nezahvalne fotelje mogao uopšte da se prihvati. A izbor novog predsednika mora da prethodi i dovođenju novog trenera i pravljenju takmičarskog pogona za sledeću sezonu, a igrači pod ugovorom zbog kašnjenja plata postaju slobodni i teško da će iko da čeka potpuno neizvesni rasplet situacije u klubu. Neko novo ad-hok rešenje kakvim se pokazao i Peković, samo bi produžilo agoniju, a strateški se u srpskom sportu nešto bitno može promeniti samo privatizacijom.

Šćepanović ne dolazi u Partizan

Vlado Šćepanović dugo je slovio za prvog kandidata koji bi mogao da zameni Aleksandra DŽikića na mestu trenera Partizana. Bivši košarkaš crno-belih, koji je na početku ove sezone vodio Budućnost, ipak neće zameniti DŽileta, pošto je odlučio da prihvati poziv Andrea Trinkijerija za pomoćnog trenera u stručnom štabu Bamberga. Šćepanović je tokom sezone u više navrata odlazio u Bavarsku prateći rad italijanskog stručnjaka, koristeći priliku da se usavršava. On će raditi u jednom odlično organizovanom klubu, koji je višestruki uzastopni i aktuelni šampion Nemačke. Velike su šanse da u Bambergu naredne sezone radi sa Lukom Mitrovićem, kapitenom Crvene zvezde.