Foto: J. Patarčić/DanasIako joj je tek 20 godina, sportska penjačica Planinarkog sportskog kluba “Spartak” Nora Bognar iza sebe ima više od 200 medalja, a poslednji uspeh na međunarodnom kupu “Agtelek” u Mađarskoj, gde je po treći put bila najbolja, kao i osvojeno prvo mesto u prvom kolu Državnog prvenstva u sportskom penjanju na prirodnoj steni, govore da je blistava karijera tek pred njom.
Ipak, nisu odličja ono što ovu mladu Subotičanku motiviše da se bavi zahtevnim sportom kakvo je penjanje, već osećaj zadovoljstva koji je preplavi kada nadmaši samu sebe.
“Sportsko penjanje ima više staza i različite težine, pa što teže staze ispenjem, toliko više zadovoljstva osećam. To zadovoljstvo, kada ispenjem jedan smer, ne može ništa da zameni. Kao kada vredno radite za nešto i uspete to da ostvarite, to je vaša najveća nagrada. Još na početku me je to privuklo, tako sam nastavila i još uvek osećam to zadovoljstvo, jer mi je penjanje stvarno ispunilo život”, kaže za Danas Nora Bognar.
A početak je bio davno, pre čak 12 godina, priseća se Nora, kada je na prvi trening otišla u Osnovnu školu “Majšanski put” u Subotici i odmah znala da je ovo sport kojim želi da se bavi.
Samo mesec dana kasnije, oprobala se na prvom takmičenju koje joj je, umesto nagrade, donelo ogromnu želju za napretkom, pa danas s ponosom može da kaže da se nadmeće u sportskom penjanju na veštačkoj i prirodnoj steni, u svim disciplinama.
“Penjanje se izrodilo iz planinarenja i tako je nastalo penjanje na prirodnoj steni. Vremenom se ono modernizovalo, jer su ljudi napravili veštačku stenu da bi mogli da treniraju preko zime, pa je tako nastalo penjanje na veštačkoj steni. Od disciplina imamo težinsko i bolder penjanje, pri čemu težinsko podrazumeva da se penjemo 20 metara, što je dosta dugo i teško, pa je cilj da uopšte uspemo da ispenjemo taj smer. Kod bolder penjanja imamo jako mnogo malih stena i cilj je da ih što više ispenjemo, dok kod veštačke stene postoji i treća disciplina, a to je brzinsko penjanje i cilj je da za što kraće vreme ispenjemo 20 metara”, objašnjava Nora.
Nora se prvobitno takmičila na veštačkoj steni, zbog toga što u Subotici nema planina, te je samo na veštačkim stenama mogla da trenira.
Međutim, kako je nedavno upisala studije fizioterapije u Mađarskoj, i to na fakultetu u blizi granice sa Slovačkom, otvorila joj se mogućnost da svoje veštine poboljša i na prirodnoj steni.
“Trenutno najviše uživam u težinskom penjanju na prirodnoj steni. Moram da priznam da sam pre toga mrzela ovu disciplinu, ali ove godine mi je bio cilj da samo nju vežbam. Tu je ključna koncentracija, odnosno da stvarno pogledam ono što je na steni i kakve hvatove imam. Potrebno je da izvučem najviše iz svoje kreativnosti u prevazilaženju problema, jer često imamo neke teške detalje na steni koje samo tamo možemo da vidimo i tek tada osmislimo kako da ih prevaziđemo. Zbog toga je ovo vrlo kreativan sport u kojem treba puno razmišljati. Naravno, uvek su bitne snaga i izdržljivost, ali one su više deo treninga, gde i treba da ih dobijemo”, ističe naša sagovornica.
Zato Nora trenira svaki dan, ako ne penjanje, onda neku drugu aktivnost jer, kako i sama objašnjava, “telo mora da dobije i da se navikne na napor”.
Tako početkom nedelje ima teške treninge, a pri kraju lakše, da bi vikendom bila u punoj snazi za takmičenja.
“Vrlo je bitno da tako postavim ruke da se ne prepumpaju i da uvek nađem neki odmor. E sad, kod penjanja je odmor kada nađete neki dobar hvat, gde možete jednu ruku da pustite i istresete, da vam krv opet uđe u podlaktice, jer ako se jako napumpa i bude tvrdo, nećete moći da nastavite. Takođe, važno je da se penjem tako da što efektivnije i brže stignem do kraja preko nekih detalja. Na prirodnoj steni je veoma važno da gledate noge jer, kako je Iso Planić rekao još davno, nogama se penjemo 70 odsto, a ostalo je na rukama, pa ako ne nađete dobru poziciju, nego samo visite na rukama, vrlo brzo ćete se umoriti”, otkriva Nora na koje detalje obraća pažnju prilikom penjanja.
Sve to je razlog zbog čega Nora danas jedva da može da izbroji svoje medalje, ali se onih najvažnijih priznanja vividno seća.
Kao najznačajnija izdvaja prvo mesto i srebrnu medalju za ukupan plasman na međunarodnom takmičenju “Pecen penjački trofej” 2019. godine, četvrto mesto na Omladinskom evropskom kupu 2021. godine, kao i to što je čak dva puta bila proglašena za “Sportistu godine” Grada Subotice.
“Dobre rezultate sam postigla, ali da me toliko podržava Grad, to je sjajan osećaj. Iako sam se sad preselila u Mađarsku, neću da izgubim vezu sa ovim gradom, jer znam odakle sam krenula i šta mi je dao, a to mi jako mnogo znači i stvarno obožavam Suboticu. Ona će mi uvek biti dom”, poručuje Nora.
Do kraja sezone pred mladom sportskom penjačicom su još Balkansko prevenstvo i Državno prvenstvo na prirodnim stenama, dok za veštačke stene još uvek nije poznat raspored takmičenja.
Kakav god bio, Nora se vredno priprema, veruje u sebe i jednako se raduje svakom sledećem usponu na stenu.
“Osećaj se menja i ima kada je sve kako treba, kada bukvalno zaboravim na sebe, vidim samo stenu i uživam u pokretima i hvatovima. Ima kada mi je baš teško i naporno, pa moram da stisnem zube i tako da se krećem. Naravno da to nije najbolji osećaj, ali se i tada trudim da dam sve od sebe. Ranije sam često plakala zbog toga, jer sam imala puno takvih osećaja, ali kad sam bila kod sportskog psihologa, to mi je mnogo pomoglo, još od tada me ta tema zanima, radim na sebi i pokušavam da izvučem ono najbolje iz sebe, kako psihički, tako i fizički”, zaključuje Nora.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
