"Da smo sa Mađarima igrali, ubeđen sam da bismo ih 'razbili'": Šta je u intervjuu za Danas rekao Petar Trbojević nakon Olimpijskih igara 2004? 1Foto: Shutterstock/Janice Storch

U intervjuu za Danas nekadašnji najstandardniji igrač vaterpolo reprezentacije Srbije i Crne Gore Petar Trbojević svedočio je o ličnom i ekipnom nezadovoljstvu stečenim zvanjem olimpijskog viceprvaka 2004. godine, a nakon poraza u velikom finalu od Mađarske rezultatom 8:7.

Mada su u zemlji dočekani kao heroji, a njihova srebrna medalja označena kao jedna od retkih svetlih tačaka u sumraku srpsko-crnogorskog sporta na Olimpijskim igrama u Atini, naši najbolji vaterpolisti tada nisu mogli da prebole posrtanje na poslednjem koraku do željenog trona.

„Da smo sa Mađarima igrali, recimo polufinale, a ne poslednji meč na turniru, dakle da je posle njega trebalo napraviti još jedan korak, ubeđen sam da bismo ih „razbili“. Ovako, u trenucima kada se nije smelo stati mi smo to učinili, ne uspevajući da izvučemo maksimum iz sebe. Priča da smo se uplašili pobede ne pije vodu, jer svi smo istrenirani tako da podnesemo najveće mentalne fizičke napore, što smo i uradili bezbroj puta do sada. Nema govora ni o strahu od preuzimanja odgovornosti, pošto ova ekipa ima momke sa velikim srcem i petljom. Jednostavno, dođe dan, kada ti ne ide, kada umesto mreže pogađaš prečku i stative, kada se lopta zaustavi na liniji, golman ti odbrani neodbranjivo … kada ceo tim, svih trinaest igrača, doživi blokadu“, rekao je Trbojević za Danas.

Kao svima, tako i tadašnjem igraču španske Barselonete, poraz protiv Mađarske u finalu Ol bio je najteži u dotadašnjoj karijeri.

„Gubio sam, i još ću gubiti, ali osećaj koji sam imao posle te utakmice ne mogu ni sa čim da uporedim. Čak ni sa izgubljenim finalima Evropskog prvenstva u Sevilji 1997. godine i Svetskog šampionata u Fukuoki pre tri godine, koji su mi takođe teško pali. Valjda zato što smo ovoga puta imali protivnika u šaci. I to ne bilo kog, već našeg velikog rivala Mađarsku. Već smo bili jednom rukom zgrabili zlato, a onda ga ispustili, ili bolje rečeno predali Kašašu i ekipi. Ne znam zašto. Prolaze dani, a meni, kao ni drugima, mada se svi trudimo da tih poslednjih deset minuta meča izbacimo iz glava, još uvek nisu jasni razlozi onakvog pada. Sve bi, priznaje jedan od najtrofejnijih vaterpolista u atinskoj postavi plavih, bilo podnošljivije da izabranici Nenada Manojlovića nisu briljirali u prve dve i najvećem delu treće četvtine“, poručio je on.

Trbojević nije mislio da su imali kompleks od velikog protivnika.

„Ma, kakav kompleks. Istina je da Mađari imaju jako dobru generaciju, ali imamo je i mi. Šta više, mislim da je kvalitet na strani naše reprezentacije. Toliko, da sam noć uoči finala bio ubeđen da ćemo ih pobediti. Najviše, zbog njihovog mentaliteta. Na žalost, pamti se samo konačan rezultat. Bilo bi, ipak,glupo, posle dobijenog olimpijskog finala i toliko utakmica u posled njoj Svetskoj ligi reći da nisu zasluže no tu gde jesu. Jesmo bolji, ali su oni pokazali više“, poručio je pre 20 godina.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari