„Petrović je igrač kog mi je bilo najteže da čuvam“: Danas je 29 godina od smrti Dražena Petrovića

Odrastao je u Šibeniku, malom lučkom gradu na Jadranskom moru, a brat Aleksandar bio mu je inspiracija da počne da se bavi košarkom. Proveli su sate igrajući košarku na improvizovanim terenima. Bio je sve bolji i bolji iz dana u dan, a kada je jedva ušao u tinejdžerske godine počeo je da ide na turneju sa reprezentacijom Jugoslavije.

Imao je samo 15 godina kada je nastupio za prvi tim Šibenika. Nakon toga se pridružio bratu Aleksandru u Ciboni i te sezone su osvojili i prvenstvo Jugoslavije i nacionalni kup.

Tokom osamdesetih godina došlo je do promena u NBA ligi. Jedna od tih promena bio je dolazak talentovanih evropskih igrača u Ameriku, a među njima bio je i Dražen Petrović.

Petrović je narednih godina postao dvostruki osvajač srebrne medalje na Olimpijskim igrama, lider reprezentacije Jugoslavije i jedan od najboljih bekova NBA lige u četiri sezone sa Portland Trejl Blejzersima i kasnije sa Nju Džersi Netsima.

Na Olimpijskim igrama u Seulu Petrović je predvodio Jugoslaviju do srebrne medalje.

Imao je prosek od 37,7 poena u četiri sezone u KK Ciboni i sve četiri godine bio je hrvatski igrač godine. Godine 1988. otišao je u Madrid da igra za Real Madrid i brzo odveo klub do Evropskog kupa. Na NBA draftu izabrali su ga Portland Trejlblejzersi i njegova prva NBA sezona bila je 1989-90. Nijeimao zadovoljavajuću minutažu, pa je zatražio trejd i poslat je u Nju Džersi Netse. Tamo je imao prosek od 26,6 poena po utakmici i ubrzo su svi znali ko je „Petro“.

Bio je popularan zbog svoje neverovatne sposobnosti šutiranja za tri poena. U sezoni 1991-92, ostvario je impresivnih 44,4 odsto realizovanih šuteva za tri poena. Završio je NBA sezonu 1992-93 na 11. mestu u ligi po broju poena po utakmici i treći po procentu pogodaka za tri poena.

Predvodio je reprezentaciju Hrvatske do srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Barseloni. Igrali su protiv Drim tima Sjedinjenih Američkih Država, u kojem su bili rivali iz NBA lige kao što su Majkl Džordan i Medžik Džonson. Ipak, Petrović je te večeri nadmašio sve ostale igrače na terenu.

„Bilo je uzbuđenje igrati protiv Dražena. Svaki put kada smo se takmičili, on je tome pristupao sa agresivnim stavom. Nije bio nervozan. Naišao je na mene jednako snažno kao što sam ja na njega. Dakle, imali smo neke velike bitke u prošlosti i nažalost, to su bile kratke bitke”, opisao je Majkl Džordan.

Navijači su ga voleli zbog njegovog entuzijazma i energije, a njegovi treneri su se divili njegovoj ličnosti.

„Nisi mogao da poželiš boljeg saigrača“, rekao je glavni trener Nju Džersija Čak Dejli za Njuark Star-Ledžer.

Petrović je prosečno postizao 22,3 poena uz 51,8 odsto šuta na terenu u poslednjoj sezoni koju je odigrao.

Nažalost, njegova karijera je prekinuta prerano na današnji dan 1993. godine kada je poginuo u saobraćajnoj nesreći na autoputu u Ingolštatu u Nemačkoj. Preminuo je kada je imao samo 28 godina, baš kada je pružao najbolje partije u karijeri.

Redži Miler o tome zašto je mrzeo da čuva Dražena Petrovića

Košarkašu Redžiju Mileru, jednom od velikana Indijana Pejsersa koji je do pre nekoliko godina držao rekord NBA lige u postignutom broju poena, jedan igrač se uvukao pod kožu i nije mogao ništa da uradi povodom toga. Zanimljivo je da taj igrač nije Majkl Džordan, već upravo Dražen Petrović.

„Petrović je igrač kojeg mi je najteže bilo da čuvam, mrzeo sam ga. Izluđivao me je svojim potezima, bio je tako dobar poenter. Davao mi je koševe u lice, a potom me ‘prozivao’ direktno u uvo. Nisam mogao da uradim ništa po tom pitanju. Naravno da mi je smetalo što to radi, a on bi mi rekao, ‘pa onda učini nešto‘“, rekao je Miler.

Jednocifren je broj igrača čije je dresove povukao iz upotrebe klub Nju Džersi Nets (današnji Bruklin Nets), a među njima nalazi se i Dražen Petrović. Povlačenje dresa u nekom klubu jedna je od najvećih priznanja koje košarkaš nakon okončanja karijere može dobiti. U ovom slučaju, čuvena Petrovićeva trojka u Netsima ostala je samo njegova, i više nijedan košarkaš tog kluba ne može da je nosi.

Godine 2008. ULEB ga je izabrao među 50 ljudi koji su najzaslužniji za razvoj košarke u Evropi.

Sportski direktor Cibone Marin Rozić je prošle godine, povodom 28. godišnjice smrti Dražena Petrovića, rekao je da je „ovaj dan uvek težak, kao i da se stalno postavlja pitanje da li je moglo drugačije“.

„Dražen je bez obzira na tih 28 godina i dalje ‘živ’ i pripada svima nama. Izvor je čudesne inspiracije za sve one koji vole košarku. Njegova neverovatna energija, motivacija i rad su napravile da on ‘traje’ toliko dugo. Dražen i Cibona su nerazdvojni, on je primer za sve naše mlađe generacije“, dodao je Rozić.