Piksi je došao i sve okrenuo naglavačke

Dobar deo fudbalske javnosti u Srbiji godinama je navijao za Dragana Stojkovića na mestu selektora seniorske selekcije a da nije znao šta tačno može da očekuje od čoveka čije je velemajstorsko igračko umeće sa loptom obeležilo čitavu jednu epohu, jer je trenersku karijeru pravio daleko od naših očiju, u ligama (Japana i Kine) kvalitativno ispod popriličnog broja evropskih prvenstava.

Još kada je baš kontroverznom i omraženom Slaviši Kokezi, a ne nekom drugog predsedniku nacionalnog Saveza, pripala čast da (u ime najviših državnih instanci) ubedi Piksija da se prihvati naj(ne)poželjnijeg posla u ovom sportu, na našim prostorima, a pomenuti zglajznuo neki mesec posle fijaska u baražu za šampionat Evrope, ta kombinacija velikih očekivanja i velike zebnje plebsa dobila je još više na intenzitetu.

A, on ostao nepromenjen sve do 90. minuta i maherskog gola čudesnog Aleksandra Mitrovića, za direktan plasman na Mundijal, pravo iz kuće doskorašnjeg kontinentalnog prvaka Portugala.

Po, unapred zamišljenom, scenariju nekada prvog čoveka FSS i FK Crvena zvezda, u čiju se realizaciju sumnjalo čak i kada je viza za Katar bila „orlovima“ na dohvat ruke. Zato što: nismo decenijama dobili neku reprezentaciju iz Top 10, brzo poletimo a onda bolno padnemo, Kristijano Ronaldo može sve sam, čak i kada ustane na levu nogu, domaćin ume sa sudijama, srpski glas u UEFA ne vredi kao neki drugi…

– Da mi je neko rekao da ću doživeti da gledam kako Srbija ima posed lopte od 60 odsto, gine od prvog sve do zadnjeg minuta, zna šta hoće, ne gubi glavu, stvara šanse, postiže golove….protiv jednog Portugala, u meču odluke u kom je sudija pogrešio pre njihovog vođstva i sve vreme perfidno navlačio na stranu domaćina… rekao bih mu da nema pojma šta priča. Ali, ništa nije slučajno! Najkvalitetnija utakmica u modernoj istoriji fudbalske Srbije je kruna fenomenalno odrađenih kvalifikacija. Kada su od istog protivnika gubili 0:2 u Beogradu našli su načina da izjednače, nisu u našem maniru prepuštali bodove manjim rivakima, plaćali papren ceh povredama ili kartonima, držali se slepo taktičkih rešenja… Kao što iskreno kritikujem, kada imam razloga za to, tako sada punog srca dajem 10+ Piksiju i ekipi! Nisam euforičan, samo im skidam kapu za sve što su uradili od marta do nedelje. I ne zaboravljam selektora nekadašnjih omladinskih prvaka sveta Veljka Paunovića, on je dobrom broju ovih momaka usadio pobedničku filozofiju u glave. On je idejni tvorac nečega što je neverovatni Piksi na jedan fenomenalan način iskristalisao i nadgradio – kaže za Danas naš bivši fudbalski internacionalac Rade Bogdanović.

– Da je Stojković došao za dve godine do tada bismo izgubili jednu sjajnu generaciju, već potvrđenu u svojim klubovima. Pomno pratim sve što radi i priča od kada je postavljen za selektora, a najduže mu pamtim tri izjave. „Pravim stil igre nezavisno od protivnika“… i, stvarno, Srbija igra kao on dok je nosio desetku na leđima – direktno, napred i na gol više.

„Ne zovem igrače telefonom da ih pitam šta rade…“ znači, neće da se dodvorava ni onima što im šefuje. „Ne pozivam igrače u reprezentaciju da osete astmosferu…“ dakle, nije tu da ispunjava bilo čije želje i kvote. Na sve to, njemu ekipa veruje – primećuje naš sagovornik.

U istom stilu i smeru promišlja još jedan naš nekada veliki fudbaler – Ivan Golac.

– Već u drugom meču sa Ircima mogao se nazreti ovakav epilog kvalifikacija, ali, eto, Stojković i ekipa su ono najlepše ostavili za kraj. I u velikom stilu otišli na Mundijal. Direktan plasman na turnir, pre jednog Portugala, daće im posebnu dozu samopouzdanja… Kvalitet je prisutan, a godinu dana je dovoljno vremena za doterivanje onoga što traži intervenciju i podizanje na viši nivo svega dobrog. Samo da se zadrže pozitivna agresija i atmosfera, dobijene dolaskom sadašnjeg selektora. Izuzetno mi se dopada što ne respektuje rivale više nego što to sportski bonton nalaže, uvek ide na pobedu i što ekipa visoko napada protivnika.

Sagovornik Danasa podvlači ključnog tvorca ovog uspeha.

– Uvek je bolje imati tigra za vođu čopora ovaca nego ovna na čelu čopora tigrova. Stojković ima mentalitet i ponašanje lidera, njegove samouverene izjave nisu priče u prazno nego pogled u budućnost. Ne treba biti euforičan, ali do sada viđeno nam daje za pravo da mislimo da naš orkestar, sa ovakvim dirigentom, može napraviti nešto veoma značajno na Mundijalu.

I stari trenerski vuk Milorad Kosanović aplaudira onome u šta se naša reprezentacija izrodila za samo osam meseci Stojkovićevog mandata.

– Sve je promenio za kratko vreme: pristup, količinu trčanja, ponašanje, mentalitet, energiju… igrača. I da smo završili u baražu niko ne bi imao pravo da im zakera. Ne znam za druge, ali ja sam bio siguran da bismo prošli baraž da Mitar nije završio posao. Ono je bila najbolja Srbija u poslednjih pet godina, ako ne i više.

Iskusni stručnjak ne očekuje da se Stojković ne zaustavi.

– Neću još reći za Stojkovića da je strahovit trener, za to je potrebno da nastavi da se potvrđuje, raste i traje. Ali, Piksi je i pre ovoga bio strahovit sportski radnik, neko ko jako voli i razume fudbal, ima cilj i strategiju – poentira Kosanović.