Foto: STARSPORTNepunih mesec dana posle dobijenog finalnog meča završnog turnira Svetske lige u Beogradu i izborenog učešća na Olimpijskim igrama sledeće godine u Tokiju, najbolja vaterpolo reprezentadcija Srbije i još 15 selekcija, raspoređenih u četiri grupe, u južnokorejskom Gvandžuu počinju borbu za titulu svetskog prvaka u ovom lepom i vrlo teškom, ali nedovoljno popularnom vodenom sportu.
“Delfini” s najmanje rezultatskog pritiska među standardnim pretedentima na tron, jer su pomenutom pobedom nad Hrvatskom, na vreme, ispunili ključni cilj sezone 2019. Dakle, “delfini” mogu, ali ne moraju do nove medalje u planetarnoj konkurenciji, što je selektor Dejan Savić iskoristio kao idelanu priliku da u prvi plan isturi neke momke iz senke “vodonoša” ekipa.
Ovog puta je dao voljno osvajačima svega u poslednjih pet godina: Filipu Filipoviću, Andriji Prlainoviću, Stefanu i Branislavu Mitroviću, Milanu Aleksiću, Dušku i Gojku Pijetloviću, ostavivši od njihovih saboraca samo novog kapitena Miloša Ćuka, Dušana Mandića, Nikolu Jakšića i Savu Ranđelovića.
– Jedan cilj smo ispunili, a s druge strane imamo komfor da većinu igrača koji su roviti kako zbog povreda tako i psihofizičkog stanja preskočimo za jedno veliko takmičenje. Drugi cilj je osvajanje medalje u Tokiju 2020. Tim za ovo Svetsko prvenstvo je biće okosnica ekipe planirane za OI 2024. u Parizu. U pitanju je širok spektar igrača na koje računam… Imamo Crnu Goru i Grčku u grupi, a po kosturu turnira kasnije bi trebalo da ukrštamo sa Španijom, Mađarskom i Italijom. Rezultat u ovom momentu nije bitan, ali ćemo probati da ga ostvarimo – objasnio je još pre puta na SP očekivani privremeni kadrovski rez i trenutne ambicje Savić.
Ne da bi napravio sebi alibi za eventualni plasman ispod prva tri mesta već da bi nagovestio verovatnu veliku smenu generacija posle Igara u Tokiju ili makar uvod u masovno penzionisanje igrača starijih od 30 godina, s više od jedne decenije staža u nacionalnom timu i pregršt uspeha s istim. Oni što ostaju nisu nenaoštreni za bitke u A grupi, tj. regionalni derbi sa Crnom Gorom, domaćinom turnira i odličnom i ambicioznom ekipom Grčke, koju je naša ekipa dobila u mutakjmici za bronzu pre dve godine.
– Mnogi pričaju da nemamo nikakav imperativ i da smo svoj cilj za ovu godinu ostvarili. Međutim, svi imamo svoj, unutrašnji pritisak i potrebno je da se sa njim izborimo – kaže Strahinja Rašović, čiji rođeni brat Viktor je takođe dobio šansu na takmičenju u Južnoj Koreji.
Slična izjava dolazi i od jednog od namlađih članova ovog sastava Nikole Jakšića, nada aktuelni klupski prvan Evrope sa mađarskim Ferencvarošem ima dužu kilometražu i jaču trofejnu kolekciju od mnogihsaigrača.
– Bez obzira na imena reprezentativaca, verujem da ćemo dostojno da predstavljamo Srbiju – kaže jedan od onih što su učestvovali u ispunjavanju uslova za nastup na Igrama, gde Srbija za sada ima samo jednog timskog predstavnika (vaterpoliste).
U grupi B su branilac titule Hrvatska, opasne ekipe SAD i Australije; grupu C čine srebrna Mađarska iz Kazanja 2017, vrhunska Španija i autsajderski tandem Novi Zeland – Južna Afrika; D grupe okuplja jaku Italiju i trojac Japan-Brazil-Nemačka, kao potencijalni remetilački faktor favoritima.
Savićevi aduti
Trofejnu tradiciju srpskog vaterpola na ovom SP probaće da produže: Dimitrije Rističević (Novi Beograd, 11.april), Dušan Mandić (Pro Reko), Viktor Rašović (Solnok), Sava Ranđelović (OSC), Miloš Ćuk (Mladost), Đorđe Lazić (Solnok), Nemanja Vico (Triestina), Radomir Drašović (Solnok), Nikola Jakšić (Ferencvaroš), Strahinja Rašović (Eger), Nikola Dedović (Špandau), Ognjen Stojanović (Miškolc) i Lazar Dobožanov (Radnički).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
