„Plivački savez Srbije mi je najveći rival“: Milorad Čavić će na sudu tražiti dve stvari

„Godina prođe, dan nikad. Bio je u Laušević u pravu kada je rekao da je Srbija „zemlja gde se u svemu kasni. Samo se umire pre vremena Fun fact: da li znate da sam zahvaljujući plivačkom savezu ostao bez dve nagrade iz 2008. godine i da se još malo pet godina peglam sa istim savezom za svoje Nacionalno Sportsko Priznanje? Vidimo se na Sudu u novembru, PSS. #Obraz kao đon. @omladina i sport i @avucic, pravedno bi bilo da intervenišete makar tri odsto“, napisao je Čavić na svom Instagram profilu.

Kako Čavić navodi za Sport Klub, njegovi odnosi sa Plivačkim savezom Srbije još od 2009. godine su katastrofalni.

„Iako je je tadašnje rukovodstvo promenjeno, što se mene tiče ništa se nije promenilo. Stvari su postale još i gore. Niko ništa nije želeo da mi pomogne, iako predsednika Borisa Drobca znam od 2000. godine i Olimpijskih igara u Sidneju. Na neki način sam ga smatrao za prijatelja“, istakao je najbolji srpski plivač u istoriji.

Čavić je objasnio da su i pre toga problemi sa Plivačkim počeli posle Evropskog prvenstva u Rijeci 2008. godine.

„Tamo sam postao evropski prvak na 100 i vicešampion na 50 delfin u malom bazenu, za koji se tada dobijala nacionalno priznanje. Tadašnje rukovodstvo Plivačkog saveza Srbije nije tada, 30 dana po osvajanju medalja poslalo dopis Ministarstvu omladine i sporta i ja nikada nisam dobio novac za to zlato i srebro. Hteo sam preko suda to da naplatim, ali zahvaljujući odugovlačenju i sabotiranju sadašnjeg rukovodstva, slučaj je zastareo i ja sam verovatno jedini sportista u Srbiji, koji nije dobio svoju zasluženu nagradu“, rekao je Čavić za Sport Klub.

Međutim, to nije razlog zbog kog je pravdu tražio na sudu.

„Sa napunjenih 35 godina otišao u Ministarstvo omladine i sporta tokom 2019. godine, ponosan što ću početi da primam nacionalnu penziju. Ljudi iz Ministarstva su mi rekli da nisu dobili nikakav papir iz Plivačkog saveza Srbije koji potvrđuje da sam na Olimpijskim igrama u Pekingu osvojio srebro“, istakao je i dodao da je tada mislio da neko snima skrivenu kameru.

Opisao je i kako je tekao razgovor u Ministarstvu.

„Mi svi znamo ko si i šta si, znamo da si ti osvojio medalju, ali nama za to treba papir“ bile su reči ljudi iz Ministarstva. Možete da zamislite moj šok. Koja je to količina neodgovornosti i bezobrazluka iz Plivačkog saveza Srbije. Zamislite neko nije mogao jedan papir da pošalje. Na kraju je i to završilo pred sudom. Samo se nadam da ponovo iz Plivačkog saveza Srbije neće naći neki način da se ne pojave tamo“, rekao je Čavić.

Kako je istakao, na sudu će tražiti dve stvari.

„Prva je da mi Plivački savez Srbije, pošto su oni pogrešili, retroaktivno isplati penzije od moje napunjene 35 godine, pošto je uredba o promeni da se nacionalna penzija prima od 40 godine doneta u junu 2019. godine kada sam ja već napunio 35 godina. U njoj stoji da svi sportisti koji su medalju osvojili do tog datuma pravo na penziju imaju od 35. godine života, a od toga datuma sa 40 godina“, naveo je.

Druga stvar koju će Čavić tražiti jeste da njegov uspeh bude tretiran kao prva, a ne druga kategorija prilikom dodele sredstava.

„Ja od 40. godine treba da dobijem priznanje za olimpijsko srebro, kao moj najveći domet, a veću vrednost u kategorizaciji ima svetski rekord na 100 delfin u malim bazenima, koji sam postavio u Dablinu 2003. godine. Znam da je neukusno govoriti o svotama, znamo kako se živi u Srbiji, ali je razlika da li dobijate vrednost tri i po ili tri prosečne plate. Suština priče je da ne tražim ništa što mi ne pripada. Ni manje ni više. Nisam ja određivao pravila, nisu pravljena za mene, ali kada već postoje neka se poštuju“, rekao je i zaključio da ga boli što je moralo da dođe do suda, ali da smatra da sa ljudima iz Plivačkog saveza Srbije nije moglo drugačije.