Plusevi i minus jednog drim-tima

Štaviše, mnogi veruju da je kucnuo čas da davno selektirana i pažljivo uzdizana generacija „crvenih đavola“ donese prvu titulu svojoj zemlji, sa zvanjem viceprvaka iz 1980. godine kao najboljim plasmanom na pet dosadašnjih učešća na EURO.

U sastavu Roberta Martineza toliko „grmi“od kvaliteta da je Španac prototip trenera na tzv. slatkim mukama, sa vrhunskim opcijama u svim linijama tima i na svakoj poziciji.

Kada na gol liniji imaš jednog Kurtou, defanzivu ti nose Vertongen, Aldervejled, Vermalen… za „akcijanje“ su ti zaduženi De Brujne, Vitsel, Karasko, Tilemans… a njihove asistencije realizuju Lukaku, E. Azar, Martens, Benteke, Batšuaji… onda ne znaš koga ćeš pre na teren, kao selektor čiji je mandat krenuo pre četiri leta.

Ili pre toga glatko pometeš konkurenciju u „I“ kvalifikacionoj grupi, sa maksimalnih 10 pobeda protiv Rusije, Škotske, Kipra, Kazahstana i San Marina. I neverovatnim prosekom od četiri gola po meču, da dominacija bude pečatirana.

„Jedino“ da se ekipa ne saplete o svoje ogromno samopouzdanje, eventualni manjak timskog duha i slabiju klupsku formu pojedinaca (čitaj Azara iz Reala).

I da moguće odsustvo operisanog De Brujnea sa prve utakmice protiv Rusije ne poremeti previše koncepcoiju u kojoj je on ključni igrač.

Rusija je mnogo češće bila deo kontinentalnih šampionata (11, kada se računa era SSSR), ima jedan pobednički trofej (1960), „nadolazeću“ nacionalnu ligu i ekipu, ali papir kaže da će se „tući“ za drugo mesto u grupi i direktan plasman u sledeću rundu.

A te tri utakmice će pokazati šta je prava slika – da li četvrtfinale na Svetskom prvenstvu pred domaćom publikom 2018. godine ili, na primer pet primljenih „komada“ od Srbije, prošlog novembra u Ligi nacija.

Zemljaci iskusnog selektora Stanislava Čeršesova nadaju se da je znao šta je radio kada je probrao kandidate za turnir na svim stranama Evrope, „listajući“ domaće klubove, pošto su skoro sve „baćuške“ regrutovane u tamošnjoj Premijer ligi.

Veteran, 38-godišnji Juri Žirkov tako još komanduje odbranom Zenita, napadač Artjom Dzjuba „poentira“ za isti tim… Od „legionara“ Golovina, Čeriševa i Mirančuka očekuje se da pokažu zašto su se baš oni probili na Zapad i istrajavaju tamo gde se igra najskuplji fudbal, mada se Rusi drže svog shvatanja loptanja na travi.

I Danska se baškarila na krovu Evrope, mada nikada ne bi videla EURO 1992. da se SR Jugoslavija nije našla na udaru političko-ekonomsko-sportskih sankcija pa selekcija sa severa kontinenta uletela na njeno mesto i kao u pričama svog Hansa  Kristijana Andersena napravila bajkovit uspeh.

Od tada nije zabeležila pomena vredan rezultat, ali kao 10. na FIFA rang listi nacionalnih timova zaslužuje sav mogući respekt, a selektor Kasper Hjulmand sa pravom priča o proboju u drugi krug šampionata kao ostvarivom domaćem zadatku.

I nije da nema adute u toj misiji, jer većina njegovih izabranika za život zarađuje u Engleskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj ili Francuskoj, a Danci spadaju u redovnije (8) aktere završnih borbi za evropsku titulu. Između ostalih i čuvar mreže Kasper Šmajhel, sin legendarnog golmana Petera Šmajhela, Interovac majstor sa sredine terena Kristijan Eriksen, sa preko 100 seniorskih nastupa za državu, Hofenhajmov vezista Robert Skov…

Da drugoplasiranog iz kvalifikacione grupe D (sa Švajcarskom, Republikom Irskom, Gruzijom i Gibraltarom) treba ozbiljno uzeti u obzir potvrđuje i nedavni remi sa Nemačkom, u prijateljskoj utakmici.

Kao debitantu, Finskoj se ne daju skoro nikakve šanse da ostane na EP i posle tri obavezne bitke, što ne znači da fudbaleri zemlje bez ijednog plasmana na Svetsko prvenstvo neće „izginuti“ da dokažu da u tom delu Evrope uspeva još nešto pored skijanja i skijaških skokova.

Pre svih Temu Puki, golgeter Noriča i nesuđeni špic Crvene zvezde, čiji je reprezentativni skor (30 golova, od čega je čak trećinu dao u kvalifikacijama za ovo takmičenje) ne mnogo manji od zbirnih pogodaka ostatka selekcije (42), Bajerov golman Lukas Hradecki, Augsburgov veznjak Frederik Jensen i Markus Fors iz navalnog reda novog engleskog premijerligaša Brentforda.

Ostali su nepoznati široj javnosti, ne i rivalima iz grupe J, gde su u pretposlednjem kolu odneli drugo mesto (sa 18 bodova), iza Italije a ispred eks šampiona Grčke, Bosne i Hercegovine, Jermenije i Lihtenštajna.

Borba za Krim i preko dresova

Fudbalskoj reprezentaciji Ukrajine, dozvoljeno je da na predstojećem Evropskom prvenstvu, nastupi u dresu sa grbom na kome se nalazi i teritorija Krima, poluostrva koji Rusija smatra delom svoje države. UEFA je odobrila dres ukrajinske reprezentacije za Euro 2020, u skladu sa važećim propisima o opremi i tu nije ništa sporno. Rusija je ubrzo reagovala izjavom portparolke Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, koja je ocenila da su krilaticu: „Slava Ukrajini, slava junacima“, koristili ukrajinski nacionalisti od kojih su se neki protiv Sovjetskog Saveza borili na strani nacista u Drugom svetskom ratu.