Po kom osnovu je FSS dao novac Zvezdi i Partizanu za evrolicencu?

Podsetimo, srpska „kuća“ fudbala ni ove sezone nije propustila da finansijski pomogne večite kako zbog dugova ne bi bili suspendovani iz evrokupova, pa se tako u Humsku i na „Rajko Mitić“ slila suma od oko 2,5 miliona evra.

Sistem po kome FSS daje novac večitima godinama unazad funkcioniše tako što se sa klubovima napravi ugovor o pozajmici.

U ugovoru se navede klauzula po kome će se novac delimično ili u celosti vratiti tek kada im UEFA isplati premije za učešće u evrokupovima u tekućoj sezoni.

Tako u suštini evropska „kuća“ fudbala postaje garant vraćanja novca Savezu, pošto se do sada još uvek nije desilo da ona bilo kome ostane dužna.

S druge strane, UEFA je praktično žirant našoj „kući“ fudbala jer ona inače premije ne uplaćuje direktno klubovima već nacionalnim savezima, koji potom dalje taj novac raspoređuju.

Zatim FSS, kada dobije uplatu iz Niona za premije klubovima za učešće u evrokupovima, može da se pozove na ugovor o pozajmici i tako odmah zadrži deo para koje bi ustvari trebalo da u celosti prosledi večitima.

Bilo je, naravno, slučajeva kada ranijih godina večiti nisu uspevali da se plasiraju u evrokupove, ali se i tada FSS po pravilu poneo majčinski otpisom dela dugovanja ili prolongiranjem na sledeću sezonu, u nadi da će se tada osvojiti pozamašne premije UEFA za igranje u Ligi šampiona ili Ligi Evrope.

Iako nema dileme da je FSS sa klubovima potpisao određeni dokument na osnovu kojeg su im isplaćene pare, dve stvari u ovom pravnom odnosu ipak ostaju nejasne.

Prva je na osnovu čega je Savez odlučio da pomogne Crvenoj zvezdi i Partizanu, kada postoji gomila drugih klubova kojima bi svaka, čak i mnogo manja pozajmica, i te kako značila.

Drugo je pitanje ko je odobrio da se toliki novac pozajmi ili pokloni večitim rivalima. Pošto je u pitanju prilično velika suma novca, a isto bi moralo da važi čak i za višestruko manje iznose, o tome bi trebalo da raspravlja Izvršni odbor ili Odbor za hitna pitanja FSS.

Neki od glavnih organa FSS morao bi da obrazloži tu svoju odluku o davanju pozajmice, da razmotri da li su uslovi vraćanja tog novca dobri po srpsku „kuću fudbala“, da se donese rešenje u kome se objašnjava da se to radi u cilju dobrobiti celokupnog domaćeg fudbala jer je opšti interes da večiti igraju evrokupove u kojima mogu napraviti solidne rezultate…

Zatim bi ta odluka svakako trebala da bude saopštena javno kako bi o njoj i svi drugi činioci u srpskom fudbalu, pa i mediji ispred zainteresovane javnosti, mogli da raspravaljaju.

Ovako, kada se sve to radi pod velom tajne, ostaje nedorečeno da li je to odluka nekog pojedinca, kao i da li je taj pojedinac radio po nalogu političkih struktura iz vrha države, što je inače čest slučaj.

Posebna dilema koja postoji zbog ove pomoći koju su dobili večiti odnosi se na to zašto su uopšte doveli sebe u situaciju da im nedostaju pare za evrolicencu.

Finansijski kriterijum za dobijanje UEFA licence je dokazivanje da je klub do 31. decembra prošle godine izmirio sve obaveze.

Svaki  klub je potom imao dodatni rok do 30. juna da dokaže da je namirio sve prošlogodišnje dugove prema drugim klubovima, igračima, trenerima…

Evropska „kuća“ fudbala po pravilu već do kraja oktobra uplati prvu količinu premija za plasman u takmičenje po grupama, televizijska prava, a kasnije i za ostvarene rezultate (osvojene bodove) u Ligi šampiona ili Ligi Evrope.

Zato je pitanje kako je moguće da je na primer Crvena zvezda, koja je prošle sezone drugi put zaredom igrala Ligu šampiona i zaradila od UEFA oko 23 miliona evra (za dve godine preko 40 miliona), imala dug od jednog ili dva miliona evra koji ju je kočio za evrolicencu. Isto važi i za Partizan, iako su premije od igranja u Ligi Evrope znantno manje.

Geneza upadanja večitih u minuse i pored ogromnih zarada od UEFA i državnih preduzeća koja ih sponzorišu verovatno leži u pogrešnoj poslovnoj politici u koju spadaju i basnoslovne plate koje se daju strancima i pojedinim domaćim zvezdama.

Poznavaoci prilika u domaćem fudbalu tvrde da praktično ni jedan srpski klub ne može da finansijski izdrži da nekom fudbaleru mesečno plaća po 50.000 evra u zemlji gde je prosečna plata oko 400 evra.

Nije tajna da večiti na platnom spisku imaju poveći broj igrača s takvim primanjima koja im „jedu“ budžet, a drugo je pitanje da li svi sa tolikim primanjima svojim igrama opravdaju uloženu sumu.

Često se dešava da klub jednostavno nema novca da isplati platu, pa se na igrača vrši pritisak da se odrekne dela duga zarad odobravanja transfera u inostrani klub.

Ovaj sistem pritiska godinama funkcioniše kada su u pitanju domaći igrači, ali stranci na to retko pristaju i ne libe se da svoje pare potraže i pred FIFA organima.

Tako se na kraju lako stvore dugovi koji potom moraju da se plate u garantovanim rokovima jer bi UEFA u suprotnom bez pardona suspendovala klub iz evrokupova, što je svojevremeno Zvezda najbolje osetila na svojoj koži.

Poledica: Dobro je da se pomaže klubovima

Predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost Mirko Poledica kaže za Danas da je dobra vest da FSS finansijski pomaže bilo koji srpski klub.

– Pozdravljam činjenicu da FSS pomaže klubovima i zaista u tome ne vidim ništa loše. Posao Saveza jeste da pomaže klubove, pa čak i finansijski, ako je u mogućnosti da to uradi. Ovde se jedino postavlja pitanje koji je organ doneo odluku o pomoći klubovima ili je to bila odluka jednog čoveka, što bi onda bila potencijalna zloupotreba položaja. FSS bi isto tako trebalo da ako pomaže Zvezdi i Partizanu onda na isti način pomogne i svim ostalim klubovima – smatra Poledica.