Pobednik sasvim sigurno ulazi u istoriju

Domaćini će se boriti za svoj prvi trofej evropskog šampiona, a najveći uspeh do sada bio im je plasman u polufinale na prvenstvu Starog kontinenta u Engleskoj 1996. godine. „Azuri“, koji su četiri puta osvajali titulu prvaka sveta, samo jednom su bili najbolji na kontinentu i to na turniru na kojem su 1968. godine bili domaćini.

Od starta šampionata ove dve reprezentacije svrstane su se u red favorita, svaka na svoj način. Ekipa selektora Roberta Mančinija u grupnoj fazi prikazala je atraktivan fudbal, igrala brzo i efikasno. S druge strane Geret Sautgejt je stvorio mašinu kojoj je sve vreme prioritet bio rezultat, ni jednog trenutka ne pokušavajući da svojom igrom stekne simpatije. I dok su Italijani od prvog duela sa Turskom imali podršku javnosti koja je vremenom prerastala u euforiju, Englezi su do euforije stigli trpeći kritike i, čak, nezadovoljstvo među navijačima i u ostrvskim medijima.

Neko ko je sklon ironiji mogao bi ovaj duel da nazove susretom novih i starih Italijana. Ono što je nekad krasilo „Azure“, defanziva, tvrdo na sredini i igra na gol manje sada je odlika Engleza, dok Mančinijeva ekipa prikazuje ono što je bila tradicionalna odlika ostrvskog stila igre – napadački fudbal.

Engleska je plasman u finale izborila u kontroverznom duelu sa Danskom, posle serije kontroverznih događanja koji su doveli do jedanaesterca nad Sterlingom i pogotka Harija Kejna u 104. minutu. Tako su Englezi izgubili i ono malo simpatija koje su neutralni navijači imali za njih što im naravno ne predstavlja problem, naročito ako osvoje trofej 55 godina nakon što su osvojili titulu prvaka sveta. I to na stadionu koji se zove Vembli kao i onaj koji je u međuvremenu srušen.

Osim motivacije i podrške sa tribina Englezi mogu da se uzdaju u to da su defanzivno najbolji tim prvenstva. Prvi gol na turniru primili su tek u polufinalu, i to iz prekida.

– Znamo kako Italija igra i, pre svega, spremili smo se za njihov presing. Mislim da protiv Danske nismo dovoljno dobro kontrolisali loptu kada su njihovi napadači vršili pritisak. Protiv Italije to moramo da radimo mnogo bolje jer su oni u tom aspektu igre veoma dobri – rekao je Sautgejt.

Na svoju nesreću Italijani će imati podršku ljubitelja fudbala širom sveta, ali će im ona malo značiti kad utakmica počne. Veliki problem za ekipu Roberta Mančinija predstavlja i odsustvo Leonarda Spinacole, možda i najvećeg otkrovenja ovog šampionata i ključnog igrača „Azura“ sve do povrede na duelu sa Belgijom.

Tokom većeg dela polufinalnog duela sa Španijom bili su u podređenom položaju, a u pojedinim trenucima su bili potisnuti u sopstveni šesnaesterac. Ipak, tada su pokazali adute one „stare“ Italije

– Donaruma je najbolji golman na turniru, Bonuči i Kjelini najbolji par centralnih bekova a Žoržinjo najbolji defanzivni vezni na ovom šampionatu. Đorđo Kjelini izjavio je da njegovi saigrači nisu verovali da mogu da osvoje trofej na velikom takmičenju, ali da ih je selektor Mančini uporno ubeđivao da poseduju kvalitet.

– Mislili smo da je poludeo kada je počeo da nam govori kako ćemo postati prvaci Evrope. Međutim, vremenom stvorio je tim koji se nalazi na korak do tog cilja. Kao što je govorio „centimetar po centimetar napred“ i sada smo na centimetar od cilja – rekao je Kjelini.

Defanzivac Juventusa osvrnuo se i na duel koji ga očekuje sa Harijem Kejnom, najisturenijim napadačem „Gordog Albiona“.

– Uvek sam voleo njegov način igre i poštovao sam ga kao suparnika. Ne samo da je opasan pred golom nego ume i da prihvati loptu iz sredine terena i da je podeli saigračima. Postiže golove iz svih pozicija i podjednako dobro se služi i glavom i sa obe noge. Duel sa njim biće ekstremno težak – zaključio je Kjelini.