Podstanarski život Barselone na Monžuiku: Prethodni put, pre 27 godina, na terenu Prosinečki, Kuntić, Kopunović i Kovačević, a dva gola Ronalda

Katalonski velikan će imati trošak između 15 i 20 miliona evra, što za zakup gradskoj opštini, što za poboljšanje saobraćajnih veza za lakši dolazak navijača do arene za 55.000 gledalaca.

Kapije Monžuika već su im otvorene. Sleglo ih se oko 35.000 na tradicionalno nadmetanju za trofej Đoana Gampera, nazvanog u čast nekadašnjeg dugogodišnjeg predratnog predsednika kluba, uvertiri za nova iskušenja u španskom prvenstvu (prvo kolo od petka, šampion Barselona ide na megdan s Hetafeom).

Za gosta u toj utakmici pozvan je Totenhem, kome liga takođe kreće za vikend, a novi trener londonskog tima Australijanac Angelos Postecoglu povešće „pevce“ na duel s Brentfordom u nedelju.

Barselona je pobedila s 4:2 iako je do ulaska u samu završnicu gubila s 2:1. Rezultat se kretao ovako: 1:0 Levandovski u 3, 1:1 Skip u 24, 1:2 Skip u 36, 2:2 Feran Tores u 81, 3:2 Fati u 90+1, 4:2 Ezalzuli u 90+4.

To nije i prvi put da je Barselona bila domaćin na Monžuiku, na kojem je od 1997. do otvaranja svog stadiona 2009. igra njen gradski rival Espanjol.

Zabeleženo je da joj je prvi tu u goste došao madridski Atletiko 29. maja 1929, samo devet dana pošto je španski kralj Alfonso Trinaesti presekao vrpcu na novom objektu. I stadion je nikao i utakmica u kojoj su Katalonci pobedili s 4:0 je priređena u slavu Svetske izložbe u Barseloni 1929-1930, manifestacije koja 2027. dolazi u Beograd.

New home. 🔵🔴 pic.twitter.com/u6FtyzFdnb

— barcacentre (@barcacentre) August 8, 2023

Barselonina sledeća značajna utakmica na Monžuiku bila je u finalu španskog kupa s Espanjolom 1957, tri meseca pre otvaranja Nou Kampa. Gradski rival je savladan s 1:0.

Dvaput se na tom igralištu vodila i borba za „Gampera“, dok je to takmičenje bilo turnirsko s četiri tima (1966-1996).

Barselona je u polufinalu 1990. savladala moskovski Spartak s 1:0, a u finalu i Anderleht s 3:1.

Sledeći put, 1996, prvo je pao argentinski San Lorenco s 2:0, a u odlučujućem meču i Inter s 2:1.

Barselona je te godine zbog lošeg stanja terena na Nou Kampu, koji je obnavljan, nastavila da dočekuje rivale na Monžuiku. U prvoj utakmici za španski Superkup s 5:2 je savladala Atletiko, koji je u prethodnoj sezoni pod vođstvom trenera Radomira Antića i s blistavim otkrovenjem Milinkom Pantićem u igri s „desetkom“ na leđima uzela duplu krunu, savladavši Barsu na produžetke u finalu kupa na Saragosinoj „Romaredi“ s 1:0 Pantićevim pogotkom u 102. minutu.

Pantić je na Monžuiku bio strelac iz penala, kada je u 57. minutu poravnao na 2:2. U revanšu u Madridu Atletiko je pobedio s 3:1, a Pantić je u 76. minutu postigao samo utešni gol.

Nedugo zatim Barselona je na Olimpijskom stadionu nazvanom po brdu iznad grada (po jednim izvorima u korenu reči je „jevrejska gora“, a po drugim „Jupiterovo brdo“) bila domaćin poslednji put do onomad.

U prvoj utakmici prvog kola Kupa pobednika kupova dočekala je AEK iz Larnake. Pred 25.000 gledalaca oba gola za njenu pobedu s 2:0 dao je brazilski as Ronaldo.

Prvi je bio na dodavanje Roberta Prosinečkog, evropskog prvaka s Crvenom zvezdom 1991, koji je dres blaugrane obukao zatim još samo dvaput – u revanšu na Kipru (0:0) i u prvom meču sledeće runde, kada su na sređenu travu Nou Kampa kročili beogradski crveno-beli (3:1, u revanšu na krcatoj Marakani 1:1, Barsa i uzela trofej).

Napad gostiju iz Larnake na Monžuiku su predvodili Zoran Kuntić i Goran Kopunović, bivši igrači subotičkog Spartaka, koji su tog leta zajedno stigli iz Ferencvaroša, i Milenko Kovačević, koji je bio u Mačvi i Radu, a u AEK je stigao leto pre zemljaka.