Foto: OKSKošarkašice Srbije prekinule su sjajni niz uspeha na velikim takmičenjima podvučen osvajanjem medalja. Četvrto mesto u Tokiju bi se takođe moglo i moralo nazvati uspehom, s obzirom na konkurenciju, na ne tako davno „zaboravljenu“ žensku košarku u našoj zemlji, na nivo domaće lige.
Ali četvrto mesto je pozicija koja najviše boli, zbog „tako blizu, a tako daleko“, zbog činjenice da je posledica dva neuspeha u dve odlučujuće utakmice, ali baš zbog toga je i povod za analize koje bi ubuduće trebalo da donesu dobro.
Prvi razlog za neuspeh u završnici mogao bi se tražiti u ogromnom fizičkom i emotivnom pražnjenju na nedavnom Evropskom prvenstvu koje su prilično dominantno osvojile.
Ovo je bilo prvi put da su dva velika takmičenja tako zgusnuta, svi su improvizovali pa i selektorka Srbije, ali naš problem je bio što je naš fond igračica „tanji“ nego recimo Francuskinja i Španjolki, te je i oporavak išao teže.
A ključne igračice su u ozbiljnim igračkim godinama.
Drugi faktor koji je pretegao nadole je zaražavanje koronom najbolje igračice Sonje Vasić desetak dana pred put u Japan.
Ona je u takmičenje ušla praktično bez treninga, svako ko se bavio sportom zna šta ta pauza znači, a u vrhunskom sportu to je sve mnogo puta drastičnije.
Sonja Vasić u fulu, videli smo to u Valensiji, ume da u kriznim trenucima nekoliko minuta rezultat drži u svojim rukama, falilo je to i protiv Špankinja u grupi, i protiv Francuskinja u borbi za bronzu.
U praznim minutima odlazile su u veliki minus koji do kraja nisu dostizale.
Treća stvar se obično podvlači kroz „faktor“ sportske sreće, ali je to sastavni deo svakog velikog takmičenja.
Da su naše košarkašice pri žrebu za četvrtfinale mimoišle neprikosnovene Amerikanke u polufinalu, priča bi izgledala drugačije, jer Francuskinje u nekom eventualnom polufinalu ne bi imale najbolji šuterski dan u poslednjih nekoliko godina, a i motivisane Japanke bi u našoj svežijoj ekipi imale ogromnu prepreku.
Četvrto, i ono što najviše brine je što ekipa ostaje bez dve kjučne igračice, Jelene Bruks, koja se oprostila od reprezentacije, i Sonje Vasić,koja je završila karijeru, čije odsustvo neće biti lako nadomestiti.
Ogromna posvećenost i ljubav prema nacionalnom dresu vodio je ovu generaciju na čelu sa Marinom Maljković do dva evropska zlata (2015, 2021), jedne bronze na EP 2019. i bronze na OI 2016. Bio je ovo kraj jedne ere, kreće nova za srpsku žensku košarku.
– Mislim da smo mnogo uradili za žensku košarku u Srbiji, pored svih osvojenih medalja. Nemam za čime da žalim na kraju karijere. Ponosna sam i bila je velika čast za mene da budem deo ove ekipe – rekla je Sonja Vasić.
Jelena Bruks rekla je da je ovo bio maksimum posle Evropskog prvenstva.
– Bila mi je čast i zadovoljstvo da budem deo ovog tima. Ponosna sam na sve saigračice i stručni štab. Ženska košarkaška reprezentacija Srbije će u meni uvek imati najvećeg navijača. Nadam se da će devojke koje će nositi dres Srbije u budućnosti moći da nastave sve ono što smo mi započeli – istakla je Jelena Bruks.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
