Pogubno igranje sa srpskim sportom

DŽudo savez Srbije odlučio je povuče juniorku Anju Obradović sa duela protiv Laure Fazliju sa Kosova na Evropskom kupu u Sarajevu. Obradovićeva je ispala sa turnira, a Fazliju je nastavila borbu za jednu od medalja na turniru.

U samo četiri dana potpuno vansportski splet okolnosti spojio je ove dve vesti, inače bi se događaji verovatno pomenuli samo u specijalizovanim medijima. Mnogo godina nakon što je Kosovo postalo punopravni član svih međunarodnih sportskih organizacija, Vlada Srbije se „suočava“ sa problemom, i sa državnog vrha satarom „rešava“ probleme, iz „viših nacionalnih interesa“ dovodi sport u Srbiji u predvorje izolacije, nije bilo tako davno (1992-1995) kad su sportske sankcije nametnute spolja tadašnje generacije vrhunskih sportista koštale mnogih velikih ostvarenja.

Žarko Paspalj, bivši potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije i košarkaš iz generacije koja zbog sankcija nije mogla da nastupi na Olimpijskim igrama u Barseloni protiv prvog i najjačeg „drim-tima“, a ni na Svetskom prvenstvu koje je dve godine kasnije trebalo da se održi u Beogradu, pa je preseljeno u Toronto, kaže za Danas da „ne postoji gluplja stvar nego kad ne možeš da se takmičiš zbog politike, što smo mi iskusili i za to smo dobrano platili“. On se ne slaže se sa stavom da se srpski sportisti ne takmiče na događajima na kojima učestvuju i predstavnici Kosova ali i dodaje da će njegovo mišljenje malo ko čuti.

„Ako je to državna strategija, ako država smatra da ne treba da se takmičimo, savezi će to morati da poštuju. Kao što će morati i da se suoče sa posledicama koje će neminovno uslediti svaki put kada sprečimo naše sportiste da učestvuju“, objašnjava Paspalj.

Iako je država Srbija očigledno počela da takve stvari tretira kao „incidente“ i da ih isto tako „rešava“, potpuno je jasno da je samo pitanje vremena kad će taj rigidan i dnevnopolitički motivisan stav da se obije o glavu još mnogim sportistima. Moguće je da će poneke međunarodne federacije još neko vreme „dirigovati“ žreb u ekipnim sportovima, ali to je samo stvar dobre volje i privremeno „rešenje“. U pojedinačnim sportovima takvih „slučajeva “ će biti sve više i više, i povlačenje srpskih sportista sa borilišta svaki put kad se sa suprotne strane nađe predstavnik Kosova je apsolutno neprihvatljivo. Rekoše ovih dana neki zvaničnici da je to „mala cena“ za tako uzvišene nacionalne interese, ne pitavši same sportiste da li je to baš tako jeftino, i ne objasnivši kako se ti interesi na ovaj način brane.

Dušan Savić, selektor rukometašica juniorki, nije želeo da govori za Danas o poslednjim događajima, dok se predsednik Rukometnog saveza Srbije Božidar Đurković nije javljao na telefon. Pre nedelju dana Đurković je izjavio da Srbija ima izbor ili da igra sa selekcijom Kosova, ili da bude izbačena iz takmičenja, uz ozbiljne sankcije, i da u takvoj postavci stvari može da izabere samo prvu opciju, da bi u poslednjem saopštenju Rukometni savez kazao da „poštuje u potpunosti odluku državnih organa u vezi sa otkazivanjem kvalifikacionog turnira za Svetsko prvenstvo juniorki“.

Da će rukometašice Srbije nastupati u grupi sa Kosovom u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo za juniorke znalo se još krajem novembra prošle godine, kada je održan žreb. Od tada je takođe poznato da će naša zemlja biti domaćin nadmetanja u okviru grupe 5, u kojoj su pored Kosova i Srbije, i Slovačka i Norveška.

Pored Rukometnog saveza, juče nije bilo moguće dobiti ni komentar iz nadležnog Ministarstva sporta, kao ni od Olimpijskog komiteta Srbije. Iz MOS-a nisu stigli odgovori na pitanja: Da li će Ministarstvo omladine i sporta dati uputstvo sportskim savezima kako da se njihovi takmičari ponašaju na takmičenjima na kojima učestvuju i takmičari Kosova? Ako hoće, kada će to učiniti i kakvo će uputstvo dati?; Kakav je stav Ministarstva o organizovanju sportskih takmičenja u Srbiji na kojima je Kosovo izborilo pravo učešća?; Kakav je stav Ministarstva o otkazivanju takmičenja za rukometašice u Kovilovu?.

Iz OKS-a, čije je predsednik Božidar Maljković prošle godine, baš kad je iz državnog vrha lansirana priča o unutrašnjem dijalogu o KiM, rekao da srpski sportisti ne treba da silaze sa pobedničkih postolja ako su na njemu i takmičari Kosova, takođe nismo dobili odgovor na pitanje o preporukama sportskim savezima, i o stavu povodom neučestvovanja srpskih rukometašica i džudistkinja na takmičenjima sa predstavnicama Kosova.

U žižu javnosti dospela je i činjenica da se u maju očekuje dolazak kosovskih karatista na EP u Novom Sadu. Kosovo je već godinu i po dana punopravni član Svetske karate federacije, i njihovi takmičari imaju pravo da se u Novom Sadu takmiče pod njihovim obeležjima, a organizator je dužan da istakne zastave svih zemalja učesnica. I za to se odavno znalo, nikome iz direktne organizacije sigurno nije palo na pamet da će to predstavljati problem, ali „nova strategija“ državnog vrha nagoveštava da će se desiti još jedna bruka međunarodnih razmera. Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozdravio je odluku da se zabrani duel mladih rukometašica Srbije i Kosova u Kovilovu jer, kako je objasnio, srpskom narodu ne može da se objasni drugačiji epilog na teritoriji Srbije. Vučić naravno nije podsetio da Briselski sporazum nosi sa sobom i obavezu Srbije da ne pravi problem pri učlanjenju Kosova u međunarodne sportske organizacije.

Nenad Golijanin, bivši predsednik Odbojkaškog saveza Srbije koji je smanjen prošle godine sa mesta prvog čoveka OSS-a zato što je bio uzdržan tokom glasanja za prijem Kosova u Svetsku odbojkašku federaciju, ističe za Danas da se njegov stav o učešću sportista nije promenio.

„Voleo bih da se rukomet rehabilituje i ne daj bože da sada sportisti budu isključeni iz svetskih i evropskih takmičenja jer je to onda pogubno. Očigledno da ne može ništa bez politike, a sportisti su kolateralna šteta. Svi treba da se bave onim što najbolje znaju. I moj stav je po tom pitanju uvek bio isti – nikome bez obzira na veru, mesto rođenja, boju kože, seksualnu orijentaciju, ne treba zabranjivati da se takmiči“, kaže Golijanin.

Preko zvezdice do članstva

Proces priznanja Kosova u međunarodnim sportskim organizacijama počeo je i pre proglašenja nezavisnosti 2003. godine prijemom u Međunarodnu stonotenisku organizaciju (ITTF). Nakon proglašenja nezavisnosti 2008. godine, usledila je mini serija prijema u internacionalne federacije kao punopravnog i pridruženog člana, odnosno posmatrača. Tako je Kosovo postalo deo međunarodne organizacije dizača tegova (2008), streljaštva (2011), džudoa (2012), jedrenja (2012), Evropske rukometne organizacije (2014)… Najveća pobeda za kosovske sportiste bila je prijem u Međunarodni olimpijski komitet u decembru 2014. godine što je imalo dvostruki značaj – prvo, omogućeno im je učešće na Olimpijadi u Riju, i drugo, utrlo je put za dalje ulaske u svetske sportske organizacije. Nakon toga FIFA je Kosovu dozvolila da igra međunarodne prijateljske mečeve uz određena ograničenja, uključujući famoznu zvezdicu na dresovima pored naziva reprezentacije, a potom ga 2016. i primila u svoje članstvo. U međuvremenu Kosovo je postalo član i skoro svih ostalih federacija uključujući atletske asocijacije, teniske, odbojkaške, plivačke, košarkaške…